Havarija u TENT A zbog pojave blata u bunkerima za ugalj, eksplozija mlina za ugalj i požar na gorioniku mazuta u TENT B ukazuju na ozbiljne probleme u TENT-u i pored obimnog remonta. Reagovanje Ministarstva rudarstva i energetike, objavljeno u „Politici” 29. decembra prošle godine, govori o uzajamnom optuživanju za greške koji su EPS i ministarstvo zajednički činili godinama.
Najveća greška je što se prestalo s izgradnjom novih elektrana. Odustalo se čak i od započete TE TO „Kolubara B” za proizvodnju struje i toplote, gde su izvedeni građevinski radovi, nabavljena čelična konstrukcija i dva kotla koji leže na gradilištu 30 godina. Oni mogu da rade bez mazuta i s ugljem toplotne vrednosti do 5.400 kilodžula/kg i bolji su od kotlova TENT-a. To nije greška, već greh prema uloženih 350 miliona dolara i prema novoj modernoj elektrani da bi TENT ostao jedini korisnik kolubarskog uglja.
U remont zastarelih kotlova TENT-a i odsumporavanje ulaže se više od milijardu evra, što neće povećati proizvodnju struje i uglja, a ne ulaže se u TE TO „Kolubara B”, što bi povećalo proizvodnju struje za 700 megavata, eliminisalo njen uvoz i smanjilo trošak za gas za grejanje Beograda za 60 miliona evra godišnje. „Kolubara” nema dovoljno bagera i ostale opreme za otkrivku, kopanje i obradu uglja. Preteralo se s favorizovanjem TENT-a. Zbog nezavršene TE TO „Kolubara B” do sada smo u gubitku bar dve milijarde evra.
Prednost TE TO „Kolubara B” u odnosu na TENT je to što se nalazi pored rudnika, pa ugalj dobija trakom dužine 600 metara, pepeo vraća u kop i koristi 65 odsto energije uglja, dok se do TENT-a ugalj vozi vagonima 25 kilometara, koristi se 35 odsto energije uglja, a pepeo odlaže pored reke Save i zagađuje reku, vazduh i podzemne vode.
TE TO „Kolubara B” mogla bi da se završi za četiri godine, uz ulaganje od 700 miliona evra i da kao nova moderna i visokoefikasna elektrana na ugalj eliminiše uvoz struje i smanji troškove za uvoz gasa. Do 2050. godine otplatilo bi se uloženo i pokrenuo razvoj tehnologije za proizvodnju obnovljive energije iz biomase od jednogodišnjih i višegodišnjih biljaka gajenih na rekultivisanim kopovima, deponijama pepela, neracionalno korišćenom poljoprivrednom zemljištu i šumama, kao zamena za ugalj i tako otvarali novi poslovi za rudare i ostale koji sada rade na uglju. „Kolubara projekt”, „Kolubara metal” i ostale firme iz EPS-a mogle bi znatno da doprinesu razvoju ovih tehnologija i obezbede dovoljno obnovljive energije zajedno s energijom od gasa, vetra i sunca.
„Kolubara” je najveći nosilac proizvodnje struje u EPS-u, a TE TO „Kolubara B” je kruna snage „Kolubare”. U ovom periodu, kritičnom za našu energetiku, bilo bi preskupo precrtati TE TO „Kolubara B”.
Izvor: politika.rs
