Kineske mere za smanjenje zavisnosti od uglja doprineće da se zauzda globalni rast tražnje tog energenta u narednih pet godina, procenjuju u Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA). Međutim, ugalj će, uprkos nešto sporijem povećanju tražnje, biti zaslužan za veći deo rasta svetske tražnje energenata od nafte ili gasa, čime će se nastaviti trend koji traje već decenijama. Ugalj je drugi po značaju izvor energije posle nafte. U sledećih pet godina tražnja uglja porašće u Kini, najvećem svetskom potrošaču, u Indiji, Japanu i Južnoj Koreji, dok će u Evropi i SAD blago opasti.
U godišnjem izveštaju o tržištu uglja na srednji rok, koji je Agencija objavila 16. decembra, navodi se da će do 2018. godine tražnja uglja u svetu rasti po prosečnoj stopi od 2,3% godišnje, na 6,35 milijardi tona. U izveštaju iz 2012. godišnji rast tražnje uglja u svetu do 2017. prognoziran je na 2,6% a između 2007. i 2012. rast je bio 3,4% na godišnjem nivou.
“Svidelo vam se to ili ne, ugalj će biti tu još dugo”, istakla je predstavljajući izveštaj direktorka Agencije Marija van der Huven (Maria van der Hoeven) dodajući da je ugalj geopolitički bezbedan i da je elektrane na taj energent lako integrisati u postojeće elektroenergetske sisteme.
“Uz prednosti kao što su te, lako je zaključiti zašto tražnja uglja nastavlja da raste”, kaže direktorka Agencije.
Novi izveštaj pokazao je da kineska politika na sektoru uglja već utiče na tržište. U narednih pet godina Kina će pokrivati gotovo 60% nove svetske tražnje uglja ali će napori Pekinga da podstakne energetsku efikasnost i diversifikaciju u proizvodnji struje prikočiti kineski a time i globalni rasta tražnje.
Uprkos nešto umerenijim prognozama, Agencija ne očekuje da kineska tražnja uglja dostigne vrhunac u narednih pet godina i potrošnja i proizvodnja uglja u toj zemlji biće na nivou svih ostalih zemalja zajedno. Pored toga, u izveštaju se navodi da je Kina odobrila niz projekata konverzije (zamene uglja tečnim gorivom ili sintetičkim gasom), što bi moglo da doprinese znatnom smanjenju kineske tražnje drugih fosilnih goriva.
“U idućih pet godina, gasifikacija na bazi uglja više će doprineti kineskom snabdevanju gasom nego gas iz škriljaca”, rekao je direktor Agencije za tržište energije i bezbednost Keisuke Sadamori.
“Iako postoji još dosta neizvesnosti oko tih tehnologija, potencijal kineskih projekata sa ugljem za proizvodnju sintetičkog gasa i sintetičkog tečnog goriva je ogroman. Ako se ti projekti realizuju, to ne samo da će biti od velikog značaja za razvoj situacije na tržištu uglja, već će doprineti i izmeni prognoza za naftu i gas”, istakao je Sadamori.
Što se tiče ostalih zemalja Azije, tražnja uglja ostaće snažna u narednih pet godina. Agencija prognozira da će Indija i države jugoistočne Azije povećati potrošnju uglja a Indija će postati glavni rival Kine na poziciji najvećeg uvoznika.
Kineska potrošnja ugla rašće po 2,6% godišnje, na 3,28 milijardi tona u 2018, a indijska će rasti 4,9% godišnje, na 657 miliona tona.
U Agenciji ističu i da tražnja uglja u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), mada će rast tražnje biti koncentrisan na zemlje van OECD, u posmatranom periodu neće opasti, već će stagnirati.
U članicama OECD Japanu i Južnoj Koreji tražnja uglja će do 2018. rasti po 1,3% odnosno 3% godišnje, ali će taj rast biti kompenzovan sporijim rastom u drugim zemljama OECD.
Tražnja uglja u Evropi do 2018. godine će međutim opasti za više od 6%, prognoziraju u Agenciji i navode da će se tako dokazati da je “pomama za ugljem” zbog razlike u ceni između uglja i gasa, kao i niže cene ugljen dioksida, bila samo privremena.
U SAD će stroga ekološka regulativa kočiti izgradnju novih termoelektrana na ugalj i doprineti zatvaranju nekih starih elektrana, dok će sve veća proizvodnja gasa iz škriljaca nastaviti da podstiče prelazak sa uglja na gas
Do 2018. godine evropska tražnja uglja će opadati po 1% godišnje, na 417 miliona tona, jer će usporena potrošnja energije, energetska efikasnost i proizvodnja iz obnovljivih izvora kočiti nova ulaganja u ugalj.
Tražnja uglja u SAD godišnje će se smanjivati po 0,1%, na 606 miliona tona u 2018. godini.
Izvor EurActiv
