Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaUncategorizedSve glasniji protesti...

Sve glasniji protesti protiv vetrogeneratora

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Iako je energetska tranzicija Evrope u zaletu, prema procenama Evropske komisije trebalo bi dodati najmanje 37 GW nove energije vetra godišnje, da bi se postigao cilj EU za čistu energiju do 2030. godine. Mada se zelena tranzicija u velikoj meri zasniva na korišćenju ovog obnovljivog izvora, sve su glasniji protesti širom planete protiv vetroturbina koje izazivaju rizik po biodiverzitet i ugrožavaju opstanak pojedinih vrsta ptica, slepih miševa, riba, irvasa… Naučnici tragaju za rešenjima kako da se postigne uspešan suživot vetrenjača i stanovnika ovih eko sistema.

Prema planu Evropske unije, od ukupne proizvodnje struje do 2030. godine, četvrtinu bi trebalo da čini proizvodnja iz energije vetra. Krećući se ka zadatom cilju, zemlje EU izgradile su 2023. godine 17 gigavata novih vetroelektrana, što je najveći broj u odnosu na bilo koju godinu do sada. Međutim, stručnjaci ocenjuju da je to i dalje nedovoljno za postizanje postavljenog cilja proizvodnje obnovljive energije.

Iako je energetska tranzicija Evrope u zaletu, prema procenama Evropske komisije trebalo bi dodati najmanje 37 GW nove energije vetra godišnje, da bi se postigao cilj EU za zelenu energiju do 2030. godine.

EU je prošle godine izgradila i priključila na mrežu 14 GW energije vetra na kopnu i 3 GW na moru, što je premašilo 16 GW, koliko je dodato 2022, preneo je portal Euractiv.

Najviše novih kapaciteta vetra izgradila je Nemačka, zatim slede Holandija i Švedska.

Tako izgledaju zvanični podaci Udruženja WindEurope. Međutim, osim izgradnje novih vetroparkova, na terena duvaju i neki drugačiji vetrovi. Drugim rečima, nije baš svuda jednostavno naći mesto za nove vetroturbine.

U Sloveniji problem sa vetrenjačama

Stučnjaci procenjuju da Slovenija ima veliki potencijal za zelenu tranziciju korišćenjem sunca i biomase, ali da se to ne odnosi u istoj meri na vodu i vetar.

„Potencijal za nove zelene tranzicione investicije u Sloveniji je veoma veliki. Praktično, nema ograničenja, mnogo toga može da se postigne, posebno u oblasti korišćenja Sunca i biomase. Biće teže sa vodama u kojima je potencijal praktično iskorišćen, kao i sa vetrovima gde imamo probleme zbog rasutih naselja i samim tim vrlo malo oblasti u kojima se turbine na vetar mogu nalaziti daleko od naselja”, rekao je slovenački stručnjak za zaštitu životne sredine Jernej Stritih, kako prenosi RTV Slovenija.

Navodi, između ostalog, da se prilikom ulaganja u obnovljive izvore mora voditi računa da ne budu ugroženi drugi aspekti životne sredine, kao što je rizik po biodiverzitet ili ugrožavanje ljudskog zdravlja i dobročinstva i naglašava važnost poštovanja procedura. Saglasnosti lokalnog stanovništva je, kaže ovaj stručnjak, ključ ispravne investicije u obnovljive izvore.

Bez prisilnog rešenja

„Sada imamo tri vetroturbine u Sloveniji, s tim što izgradnji novih prethode dva ključna problema. Imamo manji potencijal vetra nego u nekim drugim delovima Evrope, posebno na severu ili u Dalmaciji, na primer, gde stalno duva. Drugi problem je to što je Slovenija jedna od najređe naseljenih zemalja u Evropi. Zbog toga je veoma teško naći odgovarajuću udaljenost vetrenjača u odnosu na naselja. Visok biodiverzitet je takođe problem, jer bi vetrenjače u nekim oblastima pretile, na primer, pticama”, objašnjava Stritih i zaključuje da sve to otežava pronalaženje mesta za vetrenjače.

Ne treba ih prisilno stavljati tamo gde im nije mesto, poručuje ovaj stručnjak.

Zabrinuti bugarski ribari

U susednoj Bugarskoj su, takođe, najave izgradnje vetroturbina, ovoga puta morskih, dočekane sa nezadovoljstvom, konkretno od strane ribara, turističkih radnika, a sa negativnim stavom izašla je i Bugarska brodarska komora. Smatraju da će izgradnja vetroturbina u Crnom moru ograničiti ribolovne zone i da predstavlja pretnju za turizam i izrazili su neslaganje sa Nacrtom zakona o izgradnji vetroparkova u moru.

Međutim, kako je objavio Financial Tribune, bugarska resorna ministarstva kategorički tvrde da nema rizika za ribolov i turizam od postavljanja vetroelektrana u Crnom moru. Obećavaju strogu kontrolu kako ne bi bili pogođeni prolazi za ribe i putevi ptica.

Neutemeljena zabrinutost

Martin Vladimirov, direktor programa Energija i klima Centra za proučavanje demokratije smatra da zabrinutost nevladinih organizacija nije osnovana, jer nije utemeljena ni na kakvim podacima i činjenicama. Kako objašnjava, u Crnom moru brzina vetra u blizini obale je mala, a vetroparkovi će se graditi na područjima u moru udaljenim preko 20 km. Tako se, kaže Vladimirov, neće videti sa obale, a ako budu primećene, u daljini će izgledati kao male sive mrlje.

„Rađeno je na hiljade studija o uticaju na biodiverzitet i do sada nema konsenzusa da energija vetra na moru dovodi do smanjenja ribljeg fonda, odnosno ribari neće biti ograničeni i moći će da obavljaju svoje aktivnosti na teritoriju priobalnih vetroelektrana“, rekao je Martin Vladimirov.

Dodaje i da se ograničenja javljaju samo tokom izgradnje, koja traje od šest meseci do jedne godine.

Protivljenje grčkih lokalnih zajednica

U Grčkoj se, takođe, širenje vetroelektranasuočava sa lokalnim otporom, piše Geopolitika. Kako se navodi, grčka Vlada želi da proizvodnja zelene električne energije dostigne 80% ukupne proizvodnje do 2030. Država je dobila značajna evropska sredstva za ovu tranziciju i brojni projekti su u toku. Međutim, naišla je na veliko protivljenje lokalnih zajednica.

Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u Švajcarskoj, sredinom januara, grčki premijer Kirijakos Micotakis istakao je ambicije svoje Vlade u pogledu obnovljive energije.

„Nadamo se da će u srednjem roku Grčka postati izvoznik zelene energije. Želimo da eksploatišemo energiju vetra, sa fokusom na Egejsko more“, izjavio je premijer.

Atina je obećala da će uložiti trećinu od oko 31 milijardu evra evropskog plana oporavka posle Covid-19 u borbu protiv klimatskih promena. Veliki deo biće posvećen energiji koja ne zagađuje, jer je cilj da zelena električna energija dostigne 80% ukupne proizvodnje, u odnosu na sadašnji nivo od manje od 30%. Do 2023. godine, 153 nove vetroturbine su priključene na mrežu, što odgovara investicijama od preko 600 miliona evra.

Do 2050. oko 1.150 vetroturbina na moru

Međutim, već nekoliko godina na severu Grčke i na kikladskim ostrvima Andros i Tinos, ekološki pokreti se angažuju protiv ovih instalacionih projekata. U Agrafi, u planinskom centru zemlje, Vlada je 2019. morala da pošalje policiju da prati buldožere koji su došli da instaliraju stotine vetroturbina.

Iako suočena sa otporom lokalnih zajednica, grčka Vlada ne odustaje, najavljujući nove planove za vetroelektrane na ostrvima i na moru. Planirano je da do 2050. bude oko 1.150 vetroturbina, visokih 280 metara, instalirano na moru, posebno u blizini Aleksandropolisa (severoistok), zatim, kod Krita i Krfa.

Vetrenjače protiv irvasa

Norveški aktivisti upozoravaju da prelazak na zelenu energiju ne bi trebalo da ide na štetu prava starosedelaca, ili njihovog tradicionalnog načina života.

U ovoj severnoevropskoj zemlji ekolozi protestuju protiv Vlade zbog vetroparkova jer, kako kažu, ometaju prava autohtonog naroda Sami (Laponci), da uzgaja irvase.

U središtu spora je, kako navodi Euronews, 151 turbina najvećeg evropskog vetroparka na kopnu, koji se nalazi u centralnom norveškom okrugu Fosen, oko 450 kilometara severno od glavnog grada Osla.

Aktivisti su više puta demonstrirali protiv nastavka rada vetroparka otkako je Vrhovni sud Norveške u oktobru 2021. presudio da je izgradnja turbina prekršila prava Samija, koji su vekovima koristili zemlju za irvase.

Ministar energetike Terje Asland rekao je da se ne razmatra rušenje svih vetroturbina u Fosenu – kako zahtevaju demonstranti.

Ugrožene ptice i slepi miševi

Portal Canarymedia upozorava na alarmantne podatke prema kojima  svaka turbina ubije četiri do šest ptica godišnje, što je deo ukupnog broja smrtnih slučajeva od vetroturbina koji verovatno premašuje 10.000 godišnje za celu Australiju (ne uključujući leševe koje su odnele druge životinje). Takvih gubitaka ima na stotine hiljada u Severnoj Americi. Navodi se da je još drastičniji broj mrtvih slepih miševa: psi pronađu između šest i 20 njih po turbini godišnje, a veruje se da desetine hiljada ugine svake godine u Australiji. U Severnoj Americi taj broj je blizu miliona.

Zapravo, neki stručnjaci predviđaju da bi sudari sa turbinama mogli da dovedu do izumiranja određenih vrsta slepih miševa. Poručuju da to predstavlja najveću pretnju sa kojom se suočavaju ove životinje.

Kako portal navodi, brojevi poput ovih izazvali su sukobe u krugovima ekologa, suprotstavljajući one koji se zalažu za brzo stvaranje obnovljive energije — neophodne za borbu protiv klimatskih promena — protiv onih koji se protive turbinama zbog njihovog uticaja na divlje životinje. Neke grupe za zaštitu ptica su često ometale projekte energije vetra.

Rešenje postoji

Ali, stručnjaci naglašavaju da smrt divljih životinja od vetroturbina nije neizbežna. Tokom proteklih nekoliko decenija, naučnici su istraživali kako i zašto dolazi do sudara, kroz detaljne studije o ekologiji ptica i slepih miševa i kako oni osećaju prepreke na svom putu.

Na taj način naučnici su otkrili brojne metode kojima može da se spreči da se životinje zalete u vetroturbine – od jednostavnih popravki kao što je ograničavanje aktivnosti turbina, do poboljšanja njihovog dizajna. Ukoliko bi se masovno implementirala, ova rešenja bi mogla da omoguće neometano funkcionisanje i vetroturbina i ptica i slepih miševa.

Najefikasnije rešenje, slažu se mnogi stručnjaci, jeste da se ograniči vreme kada su turbine aktivne. Ekolozi su primetili da su male vrste slepih miševa najverovatnije pogođene oštricama kada su brzine vetra relativno niske, oko 2 do 5 metara u sekundi (oko 4,5 do 11 milja na sat). Ovi mali slepi miševi ne mogu da lete ukoliko brzina vetra nije veća.

Ubrzati vetroturbine noću

Dakle, noću, kada su slepi miševi napolju, potrebno je da se postave vetroturbine tako da se okreću samo kada su dostignute veće brzine vetra. Na primer, dvogodišnja studija na vetroparku u Pensilvaniji otkrila je da povećanje brzine vetra pri kojoj turbine počinju da se okreću sa tri i po metra u sekundi – na pet ili 6,5 metra u sekundi, smanjuje smrtnost slepih miševa između 44 i 93 procenta.

Međutim, predlog takvog rešenja prati zabrinutost da bi to moglo vetroelektrane da učini znatno manje održivim na lokacijama koje imaju niže brzine vetra u celini.U takvim situacijama i u slučajevima kada ograničenje možda jednostavno nije dovoljno efikasno – može biti korisna druga strategija, a to je – odvraćanje slepih miševa dezorijentišućim zvukovima u ultrazvučnom opsegu, čujnim za slepe miševe, ali ne i za ljude.

Međutim, u cilju dobijanja dovoljno podataka i procena, potrebno je mnogo više istraživanja, kako bi ultrazvučna sredstva za odvraćanje bila efikasnija Stručnjaci poručuju da to ne mora da bude odgovarajuća strategija za sve vrste, na svim mestima.“

Vizuelna pomagala za ptice

Takođe, sve su veći napori i da se izbegnu sudari ptica sa turbinama u vetroparkovima. Činjenica je da stradanje od turbina predstavlja višestruko manje uginuća ptica u odnosu na stradanja od domaćih mačaka ili sudara sa zgradama, vozilima i dalekovodima. Ali u doba kada mnoge populacije ptica opadaju, potrebno je pozabaviti svakim uzrokom smrtnosti, upozoravaju ekolozi.

Izbegavanje postavljanja vetroelektrana u oblastima visokog rizika – poput vrhova grebena, gde se mnoge vrste ptica koncentrišu tokom migracije, a grabljivice posebno koriste vetrove za podizanje – može pomoći. Ali tamo gde se aktivnost ptica ne može u potpunosti kontrolisati, stručnjaci predlažu relativno jednostavno rešenje: farbanje lopatica turbine.

Ova ideja seže u eksperimente na kojima je naučnik za vid ptica Vilijam Hodoš sa Univerziteta Merilend počeo da radi 1990-ih. Otkrio je da, kako se američke vetruške približavaju rotirajućim oštricama, dolazi do zamućenja njihovog vida i zbog toga ne vide oštrice. Naučnik je otkrio da farbanje jedne lopatice u crno može učiniti da turbina postane vidljiva za ptice. Kada su naučnici nedavno testirali ovaj pristup u Norveškoj, utvrdili su da crne oštrice smanjuju stopu smrtnosti za 0 procenata, za 19 vrsta ptica. Druga rešenja su takođe u razvoju, prenosi Energija Balkana.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Rumunija: Zeleno svetlo za projekat vetra kompanije NERO Renewables

Projekat vetra u okrugu Buzau, koji je prvobitno bio namenjen za prenos obnovljive energije u Holandiju, dobio je odobrenje rumunske regulatorne agencije za vodu i energiju ANRE. Ovo je jedan od poslednjih koraka u procesu odobrenja investicije  a nosilac projekta sada mora...

Zapadni Balkan: Alkazar obezbedio 490 miliona dolara za finansiranje obnovljivih izvora energije

Infrastrukturni fond iz Luksemburga Alcazar Energy Partners II obezbedio je 490 miliona američkih dolara nakon što je uspešno preuzeo projektna prava za svoja prva dva vetroparka na Zapadnom Balkanu, ukupne snage 456 MW. Fond je privukao osam novih investitora, uključujući...

Rumunija: Engie kompletirao kupovinu vetroparka od 80 MW

Engie je završio proces kupovine operativne onšor vetroelektrane kapaciteta 80 MW, koja je bila u vlasništvu EnerCap Capital Partners Group i EP Global Energy. Smešten u gradu Chirnogeni, u okrugu Konstanca, vetropark proizvodi godišnje oko 180 GWh električne eneregije,...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!