Bez novih investicija neće biti ni novih radnih mesta, izjavio je za kWh, list Elektroprivrede Srbije (EPS), direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor i poručio da novih ulaganja u Srbiji neće biti, ako ne bude sigurnog snabdevanja električnom energijom.
On je ukazao da postoji neraskidiva veza između investicija u elektroenergetiku i prilagođavanja cene električne energije realnom nivou.
Brefor smatra da je važno sada početi sa ulaganjima u energetski sektor, jer je, prema istraživanju Svetske banke, sve veći broj kompanija u Srbiji koji isporuku električne energije vide kao ozbiljan problem za poslovanje.
Za samo tri godine broj kompanija koje je snabdevanje strujom označilo kao problem porastao je sa 15 na 33 odsto, precizirao je Brefor. Investicije su, takođe, dodao je on, važne za novi ekonomski rast zasnovan na izvozu, za koji se Srbija i opredelila.
Proizvodna postrojenja, odnosno elektrane, trebalo bi da budu operativna do 2014. godine, kako bi se prevazišao mogući manjak električne energije, ukazao je Brefor.
Potrebno je dugo vremena kako bi se razvili ovi složeni i skupi projekti i proizveo prvi kilovat čas električne energije iz njih, napomenuo je Brefor, i “zato je važno da počnete sa investicijama što pre”.
Prema njegovoj oceni, finansijska i komercijalna održivost ključ su održivog razvoja u bilo kojem sektoru, ne samo energetici. To u slučaju energetike podrazumeva povećanje cene električne energije na nivo za punu nadoknadu troškova, naglasio je Brefor.
U 2009. godini, ilustrovao je on, cena struje za domaćinstva u Srbija bila je niža nego u drugim zemljama regiona, a samo u Albaniji je cena električne energije bila niža za industrijske potrošače.
Još od 2007. godine cene su daleko ispod troškova proizvodnje, napomenuo je Brefor, koji ne misli samo na troškove pokrivanja tekućih rashoda, operativnih troškova i nivoa održavanja postrojenja.
O načinima zaštite siromašnih potrošača postoji nekoliko pristupa, podseća Breform, a jedan je preko beneficija kroz gotovinu ili preko vaučera za plaćanje električne energije. Prema rečima Brefora, važno je da se ukaže da je cena socijalne politike odgovornost Vlade, a ne javnih ili komunalnih preduzeća.
“Ako, međutim, neko zamoli ili odredi preduzećima da doprinesu socijalnoj politici, onda treba da im se to nadoknadi na transparentan način, smatra Brefor.
Privatizaciju EPS on ne vidi kao suštinsko pitanje, već je ključno pitanje na koji način treba da se privuče privatni kapital za ulaganje u energetski sektor.
Jedna od metoda je i javno-privatno partnerstvo, zaključio je Brefor.
Izvor Glas-javnosti.rs
