Cena zlata će do kraja godine na svetskom tržištu rasti do nivoa od 2.000 dolara za finu uncu, a možda i iznad te granice, izjavio je u subotu portfolio menadžer investicionog fonda “Ilirika Gold” Predrag Pavićević i dodao da jedino zlato ima stabilnu vrednost na duži rok.
Pavićević je rekao za Tanjug da kotacije zlata na svetskim berzama već sedam nedelja uzastopno rastu zbog velikih turbulencija u globalnoj privredi i straha investitora od usporavanja ekonomskog rasta, dok cenovnu vrednost “najsjajnijem od svih metala” podižu i centralne banke, koje sve više kupuju zlato za svoje trezore i devizne rezerve.
Na rast cene zlata, kako je naveo, utiče i slabljenje poverenja investitora u hartije od vrednosti, kao što su državne obveznice ili akcije velikih kompanija.
“Još uvek vlada recesija u svetu, postoji kriza evrozone, zatim kriza i pretnja bankrotstvom u pojedinim evropskim državama, smanjenje privrednog rasta, pa čak i privredni pad u nekada snažnm državama, sve to dovodi do straha investitora od ulaganja u bilo šta osim u trajno stabilnu vrednost, a to je u ovom momentu jedino zlato”, ukazao je on.
Poštujući postojeće zakonske propise u našoj zemlji, potencijalni investitori iz Srbije koji žele da investiraju svoj novac u zlato, mogu to učiniti posredno, kupovinom investicionih jedinica fonda “Ilirika Golda”, jedinog u Srbiji koji ulaže isključivo u jedan sektor plemenitih metala i to pretežno zlata.
Kako je objasnio Pavićević, domaći investicioni fond ne može da kupuje zlatne poluge na svetskom tržištu, ali ima mogućnost da investira sredstva u velike proizvođače i prerađivače zlata, odnosno rudare, ili da kupuje akcije fondova koji se bave kupovinom zlata.
Dodao je da su akcije takvih kompanija i fondova, od dolaska novog talasa krize, drastično porasle.
“Naš fond investira imovinu klijenta u proizvođače i prerađivače zlata u Australiji, Kanadi i Americi, a to su zemlje koje su inače najveći proizvođači i prerađivači zlata”, rekao je on, dodajući da taj fond pokušava da ostvari što veću korelaciju vrednosti imovine klijenta sa vrednošću zlata.
Prema njegovim rečima, trenutno je vrednost investicione jedinice u “Iliriki Goldu” 1.000 dinara, što je najmanji iznos koji klijent treba da uloži ukoliko namerava da investira, dok je od početka godine najveća uplata u fondu bila oko 40.000 evra, koliko je jedan investitor uložio.
Pavićević je rekao da je interesovanje pravnih i fizičkih lica za ovakav vid investiranja u poslednjih mesec i po dana znatno poraslo, najveće do sada, još od osnivanja prvih investicionih fondova u Srbiji 2007. godine.
Podsećajući da postoji operativni rizik od investiranja, on je rekao da je ipak reč o investiciji koja će, prema stručnim procenama, biti isplativa jer će u narednih nekoliko godina cena zlata sve više rasti.
“Mi nemamo bankarske garancije, jer kao fond po zakonu ne možemo da garantujemo za uložena sredstva, ali ulažemo u trenutno najsigurniju i najvredniju aktivu na tržištu”, zaključio je Pavićević.
Građani imaju nekoliko mogućnosti za ulaganje u zlato
Građani Srbije koji žele da svoj novac investiraju u zlato imaju nekoliko mogućnosti – ili da kupe zlatnik čijom se izradom bavi Zavod za izradu novčanica i kovanog novca, da kupe akcije preduzeća koja se bave proizvodnjom zlata ili da ulože u investicione fondove koja trguju ovim plemenitim metalom, izjavili su Tanjugu finansijski i investicioni stručnjaci.
Za sada u Srbiji ne postoji investicioni fond koji direktno ulaže sredstva u zlato ili zlatne poluge, već samo investicioni fond (Ilirika gold) registrovan u zemlji koji sredstva investira u akcije preduzeća koja se bave proizvodnjom ili preradom plemenitih metala.
Na pitanje da li je danas rizično ulagati u zlato, analitičari koje je anketirao Tanjug ukazuju da to zavisi “od kretanja razvoja najvećih svetskih ekonomija, jer nakon stabilizacije odnosa i oporavka berzi investitori će se delimično vratiti i ulaganju u druge hartije od vrednosti čime cena zlata može i opasti”.
“Pored tradicionalnog načina kupovine zlata u vidu zlatnika čijom izradom se bavi Zavod za izradu novčanica i kovanog novca, a u poslednje vreme raste zainteresovanost i za kupovinu akcija preduzeća koja se bave proizvodnjom i preradom zlata”, objašnjava finansijski analitičar u fondu “Erste invest” Aleksandra Pantelić.
“U poslednje vreme reklamiraju se i predstavništva inostranih firmi koja su registrovana u zemlji a koja pružaju mogućnost kupovine fizičkog zlata pri čemu građani dobijaju sertifikat o kupljenoj količini zlata kao dokaz o vlasništvu, dok je zlato fizički smešteno u trezorima određenih inostranih banaka”, objašnjava Pantelić.
Ona upozorava da bi investitori, pre svega misleći na male ulagače, trebali pre poslovanja sa ovim kompanijama da provere da li su one registrovane za obavljanje ovih delatnosti i da li je njihovo poslovanje u skladu sa domaćim zakonodavstvom.
Pantelić navodi da ova investicija kao i svaka druga, investitorima donosi određene prednosti ali podrazumeva i određene rizike ulaganja.
Ulagači investiranjem u zlato eliminišu određene rizike poput inflacionog, kreditnog, tržišnog… Veliko interesovanje za vreme krize prisutno je i zbog odnosa prinos/rizik koji je prilikom investiranja u zlato povoljniji u odnosu na druge alternativne investicije i koji može dodatno podići cenu zlata i obezbediti investitorima prinos iznad očekivanog.
Analitičari Erste Grupe u svom poslednjem godišnjem izveštaju o zlatu naveli su da je tražnja za zlatom za deset godina udesetostručena, a cena zlata je porasla za 140 odsto u odnosu na pre pet godina.
Na rast cene svakako utiče i odnos proizvodnje i potražnje za zlatom jer je proizvodnja limitirana, a tražnja može biti i nekoliko puta veća.
Direktor sektora za investicije “Sosijete ženeral banke” Dragoslav Veličković ukazuje da ulagači ukoliko razmišljaju o investiciji u zlato treba da budu obazrivi.
“Određeni rizik uvek postoji. Trenutno, zbog ekonomske krize, rastućih budžetskih deficita globalnih ekonomija poput američke i evrozone kao i rastućeg nepoverenja investitora u internacionalne valute, poput dolara i evra, zlato se posmatra kao sigurna ‘luka’ za plasiranje viška sredstava”, tvrdi Veličković.
Zlato je u petak, na londonskoj berzi, u jednom trenutku prodavano po ceni većoj od 1870 dolara za finu uncu (f.unca=oko 31,100 grama), što je bio apsolutni cenački rekord, ali su kotatacije “najsjajnijeg od svih metala” kasnije bile nešto niže.
Veličković podseća da su neki analiticari procenili da postoji prostor za dalji rast cene zlata, sve dok traje trenutna globalna ekonomska situacija, dok drugi smatraju da se polako približava trenutak da cena tog plemenitog metala krene polako na dole.
“Postepeni oporavak zemalja od ekonomske krize, oporavak evra i dolara mogu doprineti ovom drugom scenariju. Tu i tamo, promet akcija je porastao uglavnom zbog Naftne industrije Srbije, zapisi su sve popularniji, a cene obveznice stare steđe polako rastu i imaju stabilan prinos”, rekao je Veličković.
Iskustva Veličkovića na domaćoj berzi pokazuju i da su građani Srbije i dalje veoma oprezni i kada su u pitanju ulaganja na berzi.
“Mnogi se jos uvek sećaju drasticnog pada prometa i berzanskog indeksa koji je pogodio beogradsku berzu u periodu 2008. i 2009. godine. Akcije NIS-a, Aerodroma, AIK banke, Soje, Tigra i jos ponekih kompanija doprinose, međutim, da trgovanje na Beogradskoj berzi ne bude simbolicno”, kaže Veličković.
“Takođe, svakodnevno se trguje i obveznicama za izmirenje obaveza po osnovu stare devizne stednje. Cene ovih obveznica su dosta stabilne, sa tendencijom blagog rasta i sa godišnjim prinosima koji se trenutno kreću oko pet odsto”, ukazao je on.
Cena zlata na svetskim berzama je od januara 2005. skočila četiri puta, pa se kod mnogih investitora, ulaganje u ovaj plemeniti metal pokazala kao isplativija varijanta od štednje u banci ili trgovine na berzi.
U Srbiji je tu mogućnost prošle godine koristilo tek oko 900 ljudi.
Zlato se u Srbiji tradicionalno ostavlja u zalagaonicama gde se cene kreću od 17 do 25 evra za gram nakita, a još i više za zlatnike.
I naša država čuva deo svojih deviznih rezervi u ovom plemenitom metalu i to u trezorima Narodne Banke Srbije.
Srbija tako ima 13,1 tonu zlata deponovanu u centralnoj banci i po tome smo na 59. mestu u svetu.
Izvor tanjug.rs
