U martovskom potpisivanju sporazuma sa kupcima za otplatu duga na rate bili najbolji, po naplati na tromesečju odmah iza „Elektrovojvodine”, a sa gubicima električne energije bore se superkontrolama.
Specifičnost kraljevačke „Elektrosrbije“ među privrednim društvima za distribuciju „Elektroprivrede Srbije“ ne određuju samo velika geografska rasprostranjenost i vrlo izražena raznolikos konzuma, već i to što i u takvim uslovima ona uspešno drži korak sa teritorijalno konsolidovanijim i tehničko-tehnološki razvijenijim distribucijama, na primer, „Elektrovojvodinom“ i „Elektrodistribucijom Beograd“. Kako to uspeva i šta joj određuje planove, pitali smo Srđana Đurovića, direktora „Elektrosrbije“.
– Specifičnosti koje ste pomenuli – kazao je Đurović – umnogome utiču i na planove i na domete „Elektrosrbije“. To što mi, ipak, „držimo korak“ sa najboljima u EPS-u rezultat je u prvom redu dobre tradicije i stalnih napora da se napreduje. Ako to liči na takmičenje, onda moram da kažem da ovi naši napori i proizlaze iz kreativnog takmičarskog duha, koji nas podstiče da teškoće savladavamo upornim i kvalitetnim radom, čak i u uslovima kada nedostaju finansijska sredstva, pa i kada manjka odgovarajući broj zaposlenih. U tom smislu, planovi PD „Elektrosrbija“ u Kraljevu izraz su realnih potreba za poboljšanjem svih performansi ED sistema. U najkraćem, naš osnovni cilj je da obezbedimo ravnomeran i odgovarajući razvoj distributivnog sistema na celom konzumnom području „Elektrosrbije“.
Da li to podrazumeva i odgovarajuća ulaganja u brdsko-planinska područja?
Mi brinemo o snabdevanju električnom energijom kupaca na veoma razuđenom, pretežno brdsko-planinskom području zapadne i centralne Srbije. Zbog toga, ono što spada u ravničarski i urbanizovani deo našeg konzuma ne određuje prevashodno planove za kvalitetnu i sigurnu isporuku električne energije, već upravo krajevi do kojih se teško stiže, naročito zimi. Otuda se prioritet u godišnjim planovima daje upravljanju objektima 110 kV i 35 kV, i to naročito u pogledu njihovog kontinuiranog održavanja tokom cele godine. U prvom kvartalu ove godine, na primer, najkritičnije tačke pogonske spremnosti bile su u brdsko-planinskim područjima. I pored dobrih priprema za zimsku sezonu, pod snegom i ledom dolazilo je do kidanja provodnika i lomljenja stubova, naročito na niskonaponskoj i srednjenaponskoj mreži. Svi ovi prekidi otklanjani su u najkraćem mogućem roku.
Kada ovo ističem, onda moram da pomenem da promet električne energije u ruralnim sredinama ne pokriva troškove održavanja elektroenergetskih objekata u tim krajevima, što je dodatna potvrda da se u poslovnoj politici „Elektrosrbije“ zaista vodi računa o ravnomernosti razvoja ED sistema u celini.
Budući da su nam brdsko-planinska sela uglavnom opustela, kako zadržavate stručnjake u tim krajevima?
To je već pitanje koje ne zavisi samo od „Elektrosrbije“. Na 25.000 kilometara kvadratnih vrlo razuđene teritorije našeg konzuma jednostavno nije moguće ravnomerno rasporediti stručnjake kada ih ni u celini gledano nemate dovoljno, a nemamo ih. Nedostaju nam iskusni elektromonteri i elektroinženjeri i trebalo bi ih što pre zaposliti barem u onom broju koji je predviđen Godišnjim planom poslovanja.
Angažovanje takvih stručnjaka u ruralnim sredinama moguće je samo na vremenski određenim poslovima, ali i to podrazumeva da imamo odgovarajući broj terenskih vozila, za koja ove godine nije moglo da se nameni dovoljno finansijskih sredstava.
„Elektrosrbija“ se ističe u naplati potrošnje, a najbolja je bila u martovskom reprogramu duga. Sklopila ukupno potpisanih sporazuma sa kupcima. Koji je bio vaš razlog za je više od polovine ovakav uspeh?
U prva tri meseca ove godine „Elektrosrbija“ ostvarila je kumulativno naplatu od 93,23 odsto fakturisane realizacije, što je drugi rezultat među PD ED EPS-a, odmah iza „Elektrovojvodine“. To je za nas vrlo značajan uspeh, tim veći ako se uzme u obzir platežna moć kupaca na pojedinim konzumnim područjima u Srbiji. Smatram da smo dobro obavili posao jer smo u martu sklopili više od 38.000 sporazuma o regulisanju starog duga, od kojih 34.000 sa domaćinstvima. Ovakav trend nastavljamo i u aprilskom delu akcije „Bez kamate, na rate“, s tim što sada imamo bolje pogodnosti da premašimo martovski uspeh. Reč je o tome da u prvom delu ove akcije nije bilo omogućeno da dug iz 2012. godine reprogramiraju utuženi kupci, a da u aprilskom jeste. Najbolji rezultati u martu bili su u Kruševcu, Aranđelovcu i Valjevu, ali ukupan odličan rezultat postignut je zahvaljujući velikom angažovanju zaposlenih u sektoru trgovine. Nema sumnje da je potpisivanje ovako velikog broja sporazuma pomoglo da se uveća naplata na tromesečju, jer je uslov za sporazum bio plaćanje prispelih rata u 2013. godini.
Kada smo već kod naplate, koliko kupci duguju „Elektrosrbiji“ za isporučenu električnu energiju?
Naša ukupna potraživanja početkom aprila iznosila su 12,7 milijardi dinara. Privreda duguje više od šest milijardi, a gro toga duga je kod preduzeća u restrukturisanju. Većina tih preduzeća i dalje su veliki potrošači električne energije, tako da se njihov dug iz meseca u mesec uvećava. Takođe, sa većinom njih u martu nismo sklopili sporazume o regulisanju starog duga, jer nisu bili u mogućnosti da izmire dospele račune u 2013. godini. Koliko je to ozbiljna situacija dovoljno govori podatak da samo dva takva preduzeća duguju više od 700 miliona dinara. Većini tih kupaca obustavili smo isporuku električne energije i u toku je sudski postupak za naplatu potraživanja.
Da li i vi, kao ostali, imate softverski problem da razdvojite dug za energiju od ukupnog iznosa kamate i kako ćete to učiniti?
„Elektrosrbija“ u svom poslovanju primenjuje važeće zakonske propise, tako da smo kamatu uvek obračunavali saglasno važećim zakonima. Nemamo nikakav softverski problem i u svakom trenutku imamo informaciju o iznosu osnovnog duga i iznosu kamate, bilo da je reč o grupi domaćinstava ili grupi virmanaca. Posedujemo softversko rešenje koje nam u svakom momentu omogućuje da razdvojimo te podatke, što je i osnov za funkcionisanje i primenu linearnog kamatnog računa.
Sa prošlogodišnjih 16,26 odsto gubitaka električne energije, „Elektrosrbija“ se i dalje održava u zlatnoj sredini među PD ED. Međutim, vi imate sredine sa izuzetno velikim gubicima. Šta sa njima?
Kada je reč o gubicima, Ogranak Novi Pazar u PD „Elektrosrbija“, sa 38 procenata gubitaka, značajno utiče i na rezultat celog PD iako imamo i ogranke sa znatno manjim od prosečnih gubitaka u EPS-u. Zato smo u novopazarskom ogranku od januara ove godine krenuli sa akcijama superkontrole, u kojima angažujemo najbolje i najiskusnije kontrolore iz drugih ogranaka. Ove akcije su izuzetno efikasne, tako da su samo tokom jednog dana u Tutinu nađene 33 neovlašćene potrošnje. Budući da su sankcije za krađu struje vrlo blage, a sudska praksa neujednačena, jedini efikasan način da se u ovom kraju gubici smanje jeste izmeštanje mernih mesta. Za to je, međutim, potrebno dosta sredstava, koje naše PD trenutno nema. Ove godine planirali smo nabavku 1.800 mernih ormara, ali to je samo mali deo onoga šta treba da uradimo u Ogranku Novi Pazar, gde je neophodno izmestiti 40.000 mernih mesta.
Kako biste, ocenili aktuelno materijalno-finansijsko stanje u „Elektrosrbiji“ na kraju prvog tromesečja ove godine?
Prvo tromesečje ove godine naše PD je okončalo bez neizmirenih obaveza prema dobavljačima, državi i zaposlenima i sa 1,2 milijarde dinara na tekućim računima. U toku su postupci nabavke neophodnog elektromaterijala i opreme za realizaciju plana održavanja i investicija, ali i za realizaciju usluga priključaka i zajedničkog ulaganja u ukupnom iznosu od oko dve milijarde dinara. Ako se uzmu u obzir redovne mesečne obaveze, koje nisu male, jasno je da je u narednom periodu neophodno maksimalno intezivirati rad na naplati potraživanja kako bismo realizovali planove bez ugrožavanja likvidnosti PD.
Radovi u ovoj godini
Ove godine planiran je završetak radova na izgradnji TS 110/20/35 kV „Jagodina 3“, izgradnja građevinskog dela TS 110/20 kV „Ljig“, nastavak radova na izgradnji TS 110/10 kV „Kraljevo 6 – Ribnica“, završetak elektromontažnih radova na rekonstrukciji i dogradnji TS 110/35/10 kV „Aleksandrovac“. Na naponskom nivou 35/10 kV planirani su značajni građevinski i elektromontažni radovi na sledećim objektima: Divci, Lajkovac 2, Rogačica, Zlatibor 3 i Veliki Šiljegovac. Priprema investiciono-tehničke dokumentacije za potrebe izgradnje i rekonstrukcije više trafostanica 110/h kV i 35/10 kV takođe je veoma bitan segment ovogodišnjeg plana, jer bez kvalitetne dokumentacije nije moguća efikasna realizacija planova – kazao je Đurović.
Izvor; Kwh
