Izmenjen Elektroenergetski portfelj za ovu godinu, Proizvodnja veća od planirane.
Zbog nedostatka finansijskih sredstava za modernizaciju i revitalizaciju kapaciteta, remonti skraćeni, ali proizvodnja električne energije veća od planirane 5,3 odsto. – Veći i prihodi od prodaje na slobodnom tržištu.
Kada je zimus saopšteno da EPS-u nedostaju finansijska sredstva za planirane aktivnosti u 2013. godini, i to celih 50 milijardi dinara, čuli su se mnogi glasovi o tome da će se „najunosnije državno preduzeće nakačiti na republički budžet“, ili „da će se kreditno dodatno zadužiti, za šta će država opet biti garant otplate“, što je podjednako onespokojavalo javnost, činilo se više širu nego zvaničnu. Sva dodatna objašnjenja da JP EPS ima unutrašnje rezerve da ublaži nedostatak gotovog novca i da, ako zaduženja i bude, ona će biti manja nego što se u prvi mah predviđalo, ostajala su na margini opšte zabrinutosti: šta će biti sa EPS-om?
Odgovor je ponudilo poslovodstvo JP EPS, koje je pripremilo i predložilo Vladi Republike Srbije da se odmah, u prvom kvartalu tekuće godine, donese rebalans tek prihvaćenog Plana poslovanja za 2013. godinu, kojim bi se unutrašnje rezerve preraspodelile, uštede i prihodi uvećali, a izdaci smanjili. Tom poslu se zaista svojski prionulo.
Suštinski novi plan
Najobimnije zaduženje ponele su ekonomsko-finansijske službe i direkcije na nivou JP EPS, ali i u privrednim društvima EPS-a. Ipak, suštinska bitka za efektno prekrajanje planiranog odvijala se, čini se, u direkcijama JP EPS za proizvodnju energije i za trgovinu električnom energijom. One su zajedno morale da odrede od kojih remonta može da se odustane, a kojima rok da se skrati da bi se na taj način uštedela finansijska sredstva, a u isto vreme očuvali oprema i postrojenja, kako skraćenja ne bi nanela štetu. Pride je trebalo isplanirati kako proizvodne kapacitete dodatno angažovati za veću proizvodnju od Planom utvrđene. O tome koliko je investicionih planova ostavljeno za naredne godine već smo ponešto i objavili. Sa takvim ciljevima i neminovnostima pripremljeni su portfelji za rebalans, koji će se uputiti Upravnom odboru JP EPS-a na usvajanje i Republičkoj vladi na saglasnost.
Jasno je da je o obimu i dužini remonta glavnu reč imala Direkcija za proizvodnju energije, o čemu u ovom broju takođe pišemo. Ono što smo doskora zvali uravnoteženje elektroenergetskog bilansa, a sada Elektroenergetski portfelj JP EPS-a bilo je prevashodno u nadležnosti Direkcije za trgovinu električnom energijom. Zajedno, ove dve direkcije napravile su, u stvari, novi plan, koji važi od marta do kraja ove godine. Miladin Basarić, pomoćnik direktora u Direkciji za trgovinu, kaže da izmene Elektroenergetskog portfelja BOS JP EPS-a sadrže ostvarenje za januar, procenu ostvarenja za februar i ažurirani plan za period mart–decembar. (Skraćenica BOS je od balansno odgovorna strana, što je u duhu novog Zakona o energetici i Pravila o radu tržišta električne energije, a to je moguća tema za neki sledeći broj našeg lista.
Ovim izmenama pristupilo se, prema rečima našeg sagovornika, zbog izmene plana remonta, koje je nametnuo nedostatak finansijskih sredstava za modernizaciju i revitalizaciju kapaciteta. U najkraćem, računajući i ostvarenja iz prva dva meseca, ove godine će EPS sopstvenom proizvodnjom obezbediti nešto više od 37 milijardi kilovat-sati, što je 5,3 odsto više od prvobitno postavljenog cilja u Planu poslovanja za 2013. Zahvaljujući izuzetno dobroj hidrologiji od početka ove godine, uz koju su protočne hidroelektrane u prvom kvartalu premašile plan 40 odsto, a računajući da do kraja godine dotoci mogu da budu i manji (uzeta je verovatnoća 70 procenata pojave neregulisanog dotoka), do kraja decembra protočne HE sistemu treba da daju ukupno 10,3 odsto više nego što je Planom bilo predviđeno. Projektovana je nešto manja proizvodnja akumulacionih HE, s tim što bi učinak RHE „Bajina Bašta“ bio 32,5 odsto veći od planiranog, jer se ima u vidu mogućnost većeg obima pumpanja, da bi se što bolje koristili uvećani dotoci na protočnim HE.
Veća proizvodnja i TE na ugalj
Ni proizvodnja termoelektrana na ugalj neće posustati, naprotiv, dostići će gotovo 27 milijardi kWh ili 3,7 odsto više nego što je Planom zacrtano. S obzirom na raspoloživost uglja, kod ove proizvodnje cilj je da se težište angažovanja premesti na blokove sa većom energetskom efikasnošću, što je prevashodno omogućeno smanjenjem dužine trajanja remontnih radova na TENT B2 i njihovim odlaganjem za narednu godinu.
Nabavka od drugih proizvođača (Elektroprivrede Crne Gore) biće oko 105 miliona kWh veća nego što je Planom za 2013. predviđeno, a od povlašćenih proizvođača kupiće se 22 miliona kWh više nego što je Planom za 2013. zacrtano. U prodaji na slobodnom tržištu krajnjim kupcima u Republici Srbiji, Izmenjeni plan se razlikuje od Plana za oko 640 miliona kWh. Upravo za toliko prodaja će biti manja, jer se u međuvremenu ispostavilo da nisu svi bivši kvalifikovani kupci prešli na slobodno tržište, već su ostali na javnom snabdevanju, a jedan kupac je izabrao drugog snabdevača.
Prihode umanjuje pad potrošnje
Uglavnom, kako navodi Basarić, na unutrašnjem i regionalnom slobodnom tržištu JP EPS će ove godine plasirati više od pet milijardi kWh, od kojih će oko milijardu ići EMS-u za pokrivanje gubitaka u prenosnom sistemu. Suština je, međutim, u tome što je u Izmenjenom planu zabeleženo da će prodaja drugim snabdevačima na slobodnom tržištu iznositi oko 2,2 milijarde kilovat-sati, a to je dodatni prihod koji će se ostvariti zahvaljujući odličnoj hidrologiji i većoj proizvodnji TE na ugalj. Nažalost, deo prihoda biće smanjen, zbog smanjene potrošnje električne energije u Srbiji, koja je samo u prva tri meseca ove godine bila manja za oko 440 miliona kWh, ili 4,2 odsto.
Prodaja na slobodnom tržištu ove godine krenula je još početkom januara i neprestano se uvećavala kako su rasli dotoci na Dunavu i u drinskom slivu. Tako je, prema podacima Direkcije EPS-a za trgovinu, JP EPS u prva tri meseca ove godine, radi uravnoteženja Elektroenergetskog portfelja (višak električne energije nastao zbog manje potrošnje električne energije u Republici Srbiji i višak proizvodnje HE), drugim snabdevačima na slobodnom tržištu prodao 798 miliona kilovat-sati.
Izvor; Kwh
