Maksimalna proizvodnja električne energije u 2013. rezultat je odlične raspoloživosti blokova, smanjenih planskih i neplanskih zastoja, kao i dobrih hidroloških prilika u prvoj polovini godine
U 2013. godini elektrane „Elektroprivrede Srbije” ostvarile su rekordnu proizvodnju i sa negativnog salda s kraja 2012. podigle ukupan poslovni rezultat EPS-a na nivo dobrih finansijskih rezultata. Odlična proizvodnja ostvarena je i u rudarskom sektoru, a sve zajedno omogućilo je ne samo da se podmire potrebe unutrašnjeg tržišta električne energije u Srbiji, već i da se značajne količine prodaju na slobodnom tržištu. O odličnoj proizvodnoj godini razgovarali smo sa Zoranom Božovićem, direktorom Direkcije EPS-a za proizvodnju energije.
Da li je proizvodnja u 2013. rezultat optimalnih mogućnosti EPS-ovih elektrana ili spleta povoljnih okolnosti?
Prošle godine u HE, TE i TE-TO „Elektroprivrede Srbije” (bez malih HE) proizvedeno je 37,433 milijardi kWh, a to je oko tri milijarde kWh više nego u 2012. godini. To je izuzetan rekord, koji, nažalost, nije prost ishod optimalnih mogućnosti, jer nama i dalje nedostaje cela jedna elektrana za podmirivanje potreba domaće potrošnje, već rezultat uslova i okolnosti kombinovanih u protekloj godini. Izuzetno povoljna hidrološka situacija omogućila je maksimalnu proizvodnju protočnih HE u prvoj polovini 2013. i znatno angažovanje akumulacija u povoljnim energetskim periodima u elektroenergetskom sistemu. Drugi bitan faktor jeste pogonska raspoloživost proizvodnih jedinica, posebno u termosektoru, što se i ostvarilo usled smanjenja broja i dužine trajanja neplanskih zastoja (Ki), kao i usled izuzetno malog procenta planskih zastoja (Kpz), kojih je bilo oko 5,4 odsto manje nego u prethodno rekordnoj 2011. godini. Uz rekordnu proizvodnju električne energije, treba istaći i odličan rad kapaciteta za otkrivku i otkopavanje uglja na površinskim kopovima, koji su u potpunosti ostvarili planiranu i potrebnu količinu uglja, stvorivši i dobre rezerve s kojima je dočekan zimski period. Dobar kvalitet uglja omogućio je efikasniji rad TE umanjivši uticaje na habanje i kvarove kotlovskih postrojenja.
Godišnji suficit od 3,43 milijarde kWh bio je najveći od 1993. godine. Može li on da se ponovi?
Ostvarena maksimalna proizvodnja električne energije omogućila je znatne „viškove’” u odnosu na potrebe regulisanog tržišta u Srbiji, a to znači i prodaju na slobodnom tržištu, uz znatno povoljnije finansijske prilike. Smanjena potrošnja rezultat je meteoroloških uslova, ali i ograničene potrebe zbog opšteg stanja privrede. U narednim godinama, s porastom potrošnje i privrednog razvoja, „viškova” električne energije biće sve manje, naročito u zimskom periodu, ali i leti, u vreme dužih planskih zastoja TE.
Protočne HE proizvele su u 2013. godini više od 9,5 milijardi kWh ili gotovo milijardu više nego 2012. Da li je to „zasluga” samo neba?
Proizvodnja hidroelektrana od ukupno 10,729 milijardi kWh predstavlja prebačaj planiranih količina za 8,7 procenata, što je svakako rezultat uticaja hidroloških prilika u pojedinim periodima, kada je pogonska spremnost raspoloživih hidroagregata bila na visokom nivou, pa je hidropotencijal mogao maksimalno da se iskoristi, posebno sa revitalizovanim jedinicama „Đerdapa 1” i „Bajine Bašte”. Svakako, dobrom koordinacijom rada hidroelektrana i termoelektrana omogućena je optimalna proizvodnja, tako da tehničkih preliva i gubitaka u proizvodnji nije bilo.
Izgleda čudno da su TE postigle rekordnu proizvodnju, a nisu ostvarile godišnje planove. O čemu je tu reč?
Iako su termoelektrane EPS-a ostvarile maksimalnu proizvodnju, a PD „TE-KO Kostolac” i rekordnu od 6,47 milijardi kWh, one nisu dostigle godišnje planove po bilansu za 2013, i to za 1,4 odsto. To znači da su planovi predviđali maksimalno angažovanje blokova uz minimalna ograničenja usled tržišnih uslova, raspoloživosti i kvaliteta uglja i ekstremnih hidroloških perioda, naravno uz visoku pogonsku spremnost i tehničku efikasnost.
Kada se sve to ima u vidu, može li prošlogodišnja proizvodnja električne energije da bude reper za utvrđivanje budućih planova?
I pored izvrsnih proizvodnih rezultata u 2013, oni ne mogu da budu reperi za planove u narednim godinama. Proizvodnja HE mora da se planira prema statističkim pokazateljima za duži preiod, a to znači na nivou od oko deset milijardi kWh godišnje, a proizvodnja TE biće manja zbog neophodnih dužih planskih zastoja, u kojima će se obavljati rekonstrukcije, modernizacije i kapitalni remonti sve starijih blokova.
Šta je suštinski značilo „smanjenje” planskih zastoja u 2013. godini?
Treba se podsetiti da su smanjeni broj i dužina trajanja planskih zastoja termoblokova bili posledica veoma složene finansijske situacije prema kojoj je urađen Plan poslovanja EPS-a za 2013. godinu i u kome su znatno bila ograničena sredstva za rekonstrukciju, modernizaciju i kapitalne remonte. Praktično, u TE obavljeni su samo standardni remonti u trajanju od oko 30 dana, sa izuzetkom nekih blokova na kojima su obavljene nužne sanacije. U HE su, osim redovnih remonta, obavljene i revitalizacije sa zamenom delova glavne opreme na agregatima „Četiri” u HE „Đerdap 1” i HE „Bajina Bašta”, pri čemu su ostali hidroagregati bili maksimalno raspoloživi i pouzdani, pa je maksimalno i iskorišćen izuzetno vodni period.
Da li će se propušteno u održavanju nadoknaditi ove godine i, ako ne bude tako, kako će se ono odraziti na ostvarenje bilansa?
Propuštene aktivnosti na održavanju u prošloj godini teško se mogu nadoknaditi u kratkom periodu, pa je zato izuzetno važno da se realizuju preporučeni kapitalni remonti u redovnim ciklusima prema ostvarenim satima rada i da se zaokruže investicione aktivnosti na revitalizaciji i modernizaciji proizvodnih jedinica. Odlaganje radova, koji traju više meseci, može bitno uticati na ostvarenje elektroenergetskog bilansa u narednim godinama, jer je remontna sezona „ograničena” na letnji period, kako bi se izbegla povećana nabavka električne energije u zimskom periodu, kada su i cene znatno veće.
Da li bi proizvodnja TENT-a prošle godine bila veća da je bio bolji kvalitet uglja iz „Kolubare”?
Uz poznate probleme oko eksproprijacije u RB „Kolubara” i znatnog kašnjenja s preseljenjem vreočkog groblja, prilikom planiranja proizvodnje uglja optimalno su procenjene moguće količine uglja uz bitno ujednačen i poboljšan kvalitet za potrebe TENT-a. S obzirom na veliku raspoloživost termoblokova, moguće je bilo prognozirati i veću proizvodnju, uz, naravno, veću i potrošnju uglja, koja se nije mogla garantovati. Zbog toga je bilo predviđeno da manje efikasni blokovi PD TENT budu i manje angažovani – u hladnoj rezervi, ili da po prioritetu budu na tehničkom minimumu tokom rada – topla rezerva. Planirana rezerva PD TENT-a u 2013. godini iznosila je 1.922 GWh, a ostvarena je 2.692 GWh. Zato je PD TENT ostvario plan sa 99,8 odsto (više od 20 milijardi kWh), a sa priznatom rezervom ostvarenje bi iznosilo 103 procenta. Da su uslovi tržišta omogućili veći plasman energije, verovatno bi proizvodnja električne energije bila i veća uz maksimalne učinke i u proizvodnji uglja. Treba istaći da su blokovi TENT-a od 300 MW prvi put prošle godine radili i u režimima sekundarne regulacije učestanosti u EES, što je ograničavalo maksimalnu snagu blokova, ali je omogućilo optimalno korišćenje hidropotencijala.
U „Kostolcu” je TE odredila proizvodnju uglja, a TENT-a kopovi „Kolubare”.
Na površinskom kopu „Drmno” ostvarena je ravnoteža odnosa otkrivke i otkopanog uglja, tako da je devet miliona tona bilo dovoljno za rad elektrana „A” i „B”, sa propisanim i bilansiranim kvalitetom uglja. Na površinskim kopovima u RB „Kolubara” postoje ograničenja u realizaciji planova otkrivke, prvenstveno zbog kašnjenja u eksproprijaciji zemljišta. Ostvarenje planova investicionih ulaganja u nabavku glavne rudarske opreme i otvaranje novih kopova na Polju E i „Radljevo” uz PK „Tamnava-Zapad” omogućiće da proizvodnja TENT-ovih blokova od 2018. godine nema ograničenja u potrošnji uglja. U proizvodnji uglja prošle i početkom ove godine ostvareni su odlični rezultati i značajni rekordi u oba PD EPS-a, a pomenuo bih milijarditu tonu uglja iz RB „Kolubare” od 1950. godine, za potrebe elektrana, industrije i široke potrošnje.
Smanjeni troškovi
Maksimalna proizvodnja u 2013. godini stvorila je viškove električne energije u odnosu na domaće potrebe za krajnje kupce. Pored finansijskog prihoda koji je ostvaren prodajom tih viškova na slobodnom tržištu, dobar rad elektrana, manji broj ispada iz pogona i povoljne temperaturne prilike omogućile su i smanjenje troškova za gorivo u iznosu od oko 64 miliona evra, a od toga 30 miliona evra za mazut, 21 milion za gas i 13 miliona za ugalj. Sve to je značajno uticalo na finansijski rezultat poslovanja EPS-a i omogućilo planiranje značajnih investicija u narednim godinama. Efikasnom realizacijom Plana poslovanja u 2014. godini treba obezbediti uslove za revitalizaciju termoblokova TENT A3, TE-KO B1, hidroagregata A5 u HE „Đerdap 1”, kao i kapitalnih remonta bloka TENT A1, TE-KO A1 i hidroagregata A1 i A2 u HE „Đerdap 2” – istakao je Zoran Božović.
Izvor KWH EPS
