Ulaganjima od oko 700 miliona evra u novi rudnik omogućiće se proizvodnja 13 miliona tona lignita, za stare i nove termoelektrane
Posle bezmalo 15 godina čekanja počinju pripreme za eksploataciju prvih količina uglja iz površinskog kopa „Radljevo” u blizini Uba, odakle se i upravlja svim sadašnjim, ali i budućim poslovima. U tom rudniku „Kolubarskog basena” proizvodiće se godišnje oko 13 miliona tona lignita. Gotovo polovina trenutne proizvodnje svih kopova „Kolubare”, ali čija će proizvodnja, kada dostigne pun kapacitet, zadovoljiti potrebe sadašnjih, ali i novih termoelektrana.
Iako bi se moglo pretpostaviti da je „Radljevo” dobra priča uoči predstojećih izbora, istina je da je novac za ovaj novi rudnik obezbeđen i to uštedama u samoj „Kolubari”, nakon čega je odlučeno da pare budu usmerene u finansiranje novog kopa, čime će se otvoriti oko 1.000 novih radnih mesta u okolini Uba.
– Vrednost ukupne investicije za kop „Radljevo” procenjuje se na oko 700 miliona evra. Pokretanje proizvodnje na ovom kopu obezbediće stabilno snabdevanje termoelektrana lignitom u trenutku kada kop „Veliki Crljeni” bude prestao sa radom, kaže u razgovoru za „Politiku” Milorad Grčić, direktor Rudarskog basena „Kolubara”.
Radovi u „Radljevu” će, kaže on, početi ove i trajati do 2040. godine, a prve isporuke lignita očekuju se 2018. godine.
– Početna proizvodnja biće dva miliona tona, dok će maksimalna u prvoj fazi biti veća od 7,5 miliona tona lignita godišnje. Maksimalna projektovana proizvodnja kopa je 13 miliona tona lignita godišnje, što je skoro polovina trenutne proizvodnje svih kopova, a za ovu godinu planiran je početak odvodnjavanja i raseljavanja domaćinstava koja se nalaze na teritoriji Uba, kaže prvi čovek „Kolubare”.
Prema procenama, sa kopa se može iskopati 355 miliona tona lignita. Odnos jalovine i uglja je veoma dobar i iznosi 3,1:1, kaže Grčić i objašnjava da otvaranju svakog novog kopa prethodi niz izuzetno složenih procedura. Tako je u slučaju „Radljevo” neophodno izmestiti dva naselja, oko 1.000 domaćinstava, uključujući prateće javne komunalne i privredne objekte, dok će četiri naselja biti delimično iseljena.
– Rudarski basen „Kolubara” ostvaruje oko 70 procenata ukupne proizvodnje uglja u Srbiji zahvaljujući kome se proizvede više od 52 odsto struje u zemlji. S novim investicijama i u narednom periodu ostaće oslonac stabilnosti elektroenergetskog sistema, kaže Grčić i dodaje da je pored „Radljeva” u planu otvaranje još dva nova kopa – polja E i G. Za realizaciju ovih projekata potrebna su ulaganja od 120 do 150 miliona evra godišnje.
Važnost ovog projekta je utoliko veća što je lignit s kopa „Radljevo” podjednako potreban i za tekući rad termoelektrana, ali i novih blokova TENT-a B3 i „Kolubare B”, zaključuje Grčić. Ugalj u proizvodnji struje u Srbiji učestvuje sa čak 64,1 odsto.
Interesantno je da, iako je za „Radljevo” i „Kolubaru B” interes pokazala kineska kompanija „Sinomah Sienisi”, koja je svoje predstavništvo za Evropu otvorila upravo na Ubu i bila spremna da u ova dva projekta uloži 1,3 milijardi evra, Kinezi još čekaju svoju šansu, jer EPS nastavlja saradnju za gradnju „Kolubare B” s italijanskim „Edisonom” započetu 2011. godine.
I dok Kinezi započinju gradnju novog bloka u „Kostolcu B”, „Kolubara B” mora još da čeka. Dokle? Niko ne zna, ali je čudno što za ove tri godine EPS ništa konkretno nije uradio s „Edisonom”.
Izvor Politika
