Da bi se nadoknadilo u javnim nabavkama izgubljeno vreme, organizovane akcije za rekonstrukciju niskonaponske mreže. – Svi radili za sve. – Ušteđeno 20 miliona dinara
Povod za razgovor sa Srđanom Đurovićem, direktorom PD „Elektrosrbija“ u Kraljevu, ovoga puta bilo je iznenađenje koje je ovo privredno društvo za distribuciju električne energije priredilo kupcima, a i široj javnosti, opredelivši se da na neuobičajeni način organizuje poslove rekonstrukcije distributivne mreže i time izbije u sam vrh efikasnosti realizacije planova održavanja objekata i mreže, ne samo u poređenju sa dosadašnjim sopstvenim dometima, nego i u poređenju sa ostalim distributivnim preduzećima u EPS-u. Pre ovoga, „Elektrosrbija“ je sredinom ove godine u žižu javnosti ušla s najboljim rezultatima ostvarenim u reprogamu nagomilanih potraživanja i najvećim brojem potpisanih ugovora sa kupcima.
„Elektrosrbija“ je očito rešila da nadmaši i sebe i druge. Pošto se pokazala najuspešnijom u reprogramu dugova kupaca, iz okvira ustaljenog izbila je u vrh aktuelnosti i kampanjom rekonstrukcije mreže. Da li je to bila kampanja u Kraljevu krajem oktobra?
Što se tiče reprograma dugova kupaca, bili smo zaista najuspešniji. Od ukupnog broja sklopljenih reprograma u PD ED EPS-a, u „Elektrosrbiji“ potpisano je više od 40 odsto. Ili, drugim rečima, do 7. novembra potpisali smo ukupno 63.200 ugovora o reprogramu, čime smo dobili šansu da naplatimo ukupno 2,8 milijardi dinara svojih potraživanja i istovremeno omogućili kupcima da oslobođeni kamate izmire svoja dugovanja na rate. Kampanje, to jest akcije, kako smo ih mi nazvali, za rekonstrukciju mreže niskog napona organizovali smo u toku septembra i oktobra, i to na teritoriji ogranaka Kraljevo, Kruševac, Valjevo (poslovnica Ub) i Užice (pogoni Požega i Bajina Bašta). Do kraja godine planirali smo i akcije na teritoriji ogranaka Lazarevac, Čačak i Novi Pazar. Cilj ovih akcija je da se završe započete rekonstrukcije mreža niskog napona i distributivni sistem pripremi za realizaciju elektroenergetskog bilansa u nastupajućem zimskom periodu.
Kako ste se odlučili za frontalni pristup rekonstrukciji? Da li je ovakav metod predviđen Planom poslovanja ili je nametnut kasnijim odmeravanjem pojedinih opcija?
U drugom kvartalu ove godine došlo je, zbog otežanih postupaka javnih nabavki, do zastoja u realizaciji Plana održavanja objekata i mreže. Zato smo, da bismo nadoknadili izgubljeno vreme, odlučili da pokrenemo masovne akcije za završetak započetih rekonstrukcija mreže niskog napona. Razlog je, dakle, bilo kašnjenje, ali sa ovakvom akcijom „Elektrosrbija“ je još jednom u prilici da pokaže značajne prednosti velikih sistema kao što je naše PD. Reč je o tome da na ovaj način može na određenom prostoru da se angažuje veliki broj stručnih ljudi iz okolnih ogranaka, i to sa odgovarajućom mehanizacijom za obavljanje hitnog posla. Pri tome, materijal potreban za rad obezbeđuje se iz zaliha ogranaka, a obiman i značajan posao obavlja se u kratkom roku, realno za jedan dan. Na taj način kupci električne energije zaista vrlo kratko ostaju bez napajanja električnom energijom. Poseban aspekt ovakve akcije je to što se u ovim prilikama podstiče takmičarski duh među elektromonterima, a razvijaju se i dobri, solidarni međuljudski odnosi.
U najvećem broju ogranaka vi ste ovakvim radom uspeli da završite poslove na rekonstrukciji. Koliko je „Elektrosrbiji“ ranije bilo potrebno vremena da se isto toliko uradi?
Praktično, na nivou ogranka, akcijom je za jedan dan završavan posao za koji bi samim ograncima, bez pomoći drugih, trebalo po nekoliko meseci. Suština je u tome što su u tom jednom danu na određenom terenu koncentrisani i ljudi i mehanizacija, kao i neophodni rezervni delovi i materijali. U Kraljevu, na primer, 30. oktobra bila su angažovana 142 elektromontera i 24 tehničara i inženjera, kao i desetina pomoćnih radnika i ljudi zaduženih za bezbednost i zdravlje na radu. Najviše ih je bilo iz Ogranka Kraljevo, ali učestvovale su i ekipe iz Raške, Vrnjačke Banje, Jagodine, Čačka, Kruševca, Valjeva i Lazarevca. Zajedno na terenu, oni su toga dana rekonstruisali 42 kilometra mreže, duž koje su sa drvenih stubova skinuli stare kablove i postavili nove samonosive kablovske snopove na nove betonske stubove. Ugrađeno je više od 28 km glavnih elektrovodova i oko 14,5 km kućnih priključaka. Prethodno je, tokom pripreme akcije, postavljeno 590 betonskih stubova kojima su zamenjeni stari drveni.
Ko je sav ovaj posao organizovao i upravljao njime?
Sve akcije, ovu u Kraljevu i ostale, planirane su, u saradnji sa ograncima, u Direkciji„Elektrosrbije“ za upravljanje elektrodistributivnim sistemom. Dinamika realizacije po ograncima određivana je zavisno od spremnosti ogranka, odnosno stepena završetka pripremnih građevinskih radova. Sa nivoa Direkcije određivan je broj, sastav i opremljenost ekipa, kao i način obezbeđivanja materijala. Matični ogranak uradio bi elaborat akcije, u kome se detaljno predvide sve pojedinosti na realizaciji akcije po objektima. Zahvaljujući takvom pristupu, sve dosadašnje akcije dobro su vođene i koordinirane, izvedene su kako su planirane i bez zastoja ili bilo kakvih problema i bezbednosnih rizika, iako je učestvovao veliki broj ljudi, i to na razuđenom terenu.
Da li je nabavka materijala bila objedinjena za celo PD ili je išla po ograncima?
Nabavka materijala išla je kako je uobičajeno. Krupan materijal nabavljan je sa nivoa PD, a sitan u ograncima. Ono što nije moglo odmah da se nabavi obezbeđivano je preraspodelom zaliha iz magacina ogranaka i centralnog magacina PD. Na taj način osigurali smo bitan preduslov za rad. U vezi sa angažovanjem zaposlenih, jasno je da nije bilo problema oko usklađivanja radnih obaveza elektromontera. S obzirom na to da se akcije organizuju na celoj teritoriji konzuma „Elektrosrbije“ i da svaka akcija traje samo jedan dan, svaki od učesnika pozajmljuje i vraća dobijenu pomoć od svojih kolega.
Koliko je ukupno ljudi učestvovalo u ovim akcijama?
Računajući i angažovane u Kraljevu, o kojima sam govorio, ukupno je u svim akcijama učestvovalo nešto više od četiri stotine ljudi, među kojima je bilo 340 elektromontera. Ne, nema „Elektrosrbija“ toliko specijalizovanih stručnjaka. Reč je o tome da su pojedinci, čak većina njih, bili angažovani u najmanje dve, tri akcije. Ukupna vrednost obavljenih radova iznosi 78,5 miliona dinara.
Ako bi se ovako radilo i ubuduće, za koje vreme biste mogli da zamenite sve drvene stubove i sve stare elektrovodovena prostoru koji pokriva „Elektrosrbija“?
U dosadašnjim akcijama obavljani su gotovo isključivo elektromontažni radovi, u šta ubrajamo i zamenu izolacije na 10-kilovoltnim dalekovodima u pogonima Požege i Bajine Bašte, koja je trajala po nekoliko dana. Prema tome, ako se ne računaju građevinski radovi, to jest zamena drvenih stubova betonskim, što smo mi tretirali kao pripremu akcija, ugradnja nove elektroopreme, dakle ono što se radi tokom akcije, može da traje 30 odsto kraće od konvencionalno datog vremena. To znači da sa akcijama „Elektrosrbija“ može niskonaponsku mrežu da osavremeni za sedam godina umesto standardno planiranih deset. No, zamena stubova i kablova ne zavisi samo od rada zaposlenih. Ona je, pre svega, uslovljena finansijskim mogućnostima.
Iz koje ste kase finansirali ovogodišnju rekonstrukciju mreže?
Sve ove aktivnosti predviđene su Planom održavanja za 2013. godinu. To znači da je materijal nabavljen prema planu javnih nabavki za održavanje elektroenergetskih objekata u ovoj godini. No, s obzirom na to da smo radove sami izveli, uštedeli smo oko 20 miliona dinara.
Šta će biti vaše sledeće iznenađenje za zaposlene u EPS-u, širu javnost i posebno za kupce električne energije?
Nisu ovo iznenađenja, osim ukoliko se u današnjim uslovima poslovanja iznenađenjem smatra realizacija planskih aktivnosti. Imajući u vidu da je naš osnovni cilj zadovoljstvo kupca, odnosno napajanje kupaca kvalitetnom električnom energijom sa minimalnim prekidima u isporuci, naš plan i investicija i održavanja je u skladu sa ovim ciljem. Planiramo da u narednoj godini završimo nekoliko TS 35/10 kV ( Lajkovac 2, Rogačica, Veliki Šiljegovac, Zlatibor 3 i Divci), a aktivno ćemo raditi na izgradnji novih TS 110/h kV „Ljig“ i „Kraljevo 6“ (Ribnica) i završetku prelaska TS „Kruševac 3“ sa 35/10 kV na 110/10 kV, završetku rekonstrukcije TS 110/35 kV „Užice 1“ i revitalizaciji TS 110/20/30/6 kV „Šabac 1“. Kao što vidite, i u narednoj godini čekaju nas značajne investicione aktivnosti, a sve u cilju, kao što sam rekao, poboljšanja isporuke električne energije kupcima.
Razvoj uz TS „Jagodina 3“
Iznenadili ste i puštanjem u rad nove „stodesetke“ u Jagodini. Realno, očekivalo se da će prve nove TS na ovom naponskom nivou proraditi u okviru nekih drugih PD ED. Ili se, možda, vi niste hvalili pre vremena?
Puštanje u rad nove TS 110/20/10kV „Jagodina 3“ obavljeno je 4. novembra u prisustvu ministra energetike Zorane Mihajlović. Izgradnja ove TS završena je prema planu investicija za ovu godinu, a finansirana je iz kredita Svetske banke (183 miliona dinara) i sopstvenih sredstava „Elektrosrbije“ (154 miliona dinara). Radovi su završeni na vreme i dobijena je građevinska dozvola. To je naš značajan kapacitet, jer su ovom trafo-stanicom stvoreni uslovi za priključenje novih kupaca električne energije i dalji razvoj privrede u novoj industrijskoj zoni Jagodine.
Naš godišnji plan investicija radi se na bazi desetogodišnjeg plana razvoja, a realizacija planskih aktivnosti nije razlog za neko posebno hvalisanje – rekao je Đurović.
Izvor EPS KWH
