Najveći projekti tiču se odsumporavanja, a aktuelan je projekat odsumporavanja na TENT A. – Aktom potpisivanja Ugovora o Energetskoj zajednici, kao i obavezama koje proističu iz postupka pridruživanja EU, jasno su definisane obaveze u oblasti zaštite životne sredine
Potpisivanjem Ugovora o Energetskoj zajednici i donošenjem odgovarajućih direktiva na nivou Evropske unije, „Elektroprivreda Srbije“ preuzela je niz obaveza i zadataka iz oblasti zaštite životne sredine. EPS ima apsolutno jasno definisanu strategiju, a zadatke koji proističu iz nje nameravamo da ispunimo – kaže u intervjuu za „kWh“ mr Nenad Jerinić, direktor Sektora za zaštitu životne sredine u Direkciji EPS-a za strategiju i investicije.
Naš sagovornik ističe da su projekti EPS-a koji se trenutno odvijaju u ovoj oblasti, kao i oni koji su u planu, deo aktivnosti na pridruživanju Evropskoj uniji.
Koji su najvažniji projekti i programi u oblasti zaštite životne sredine koji se trenutno rade i pripremaju u EPS-u?
To su projekti koji se pre svega tiču emisija iz termoenergetskih postrojenja, a tu uključujemo sumporne okside, azotne okside i čestice. Najveći projekti tiču se odsumporavanja, a aktuelan je projekat odsumporavanja na TENT A, koji se finansira iz kreditnih sredstava koje je obezbedila JICA (Japan International Cooperation Agency) u ukupnom iznosu od 28.252 milijarde jena. Završen je postupak predkvalifikacije i sada imamo šest kompanija koje su i potencijalni kandidati za podnošenje ponuda. Trenutno završavamo tendersku dokumentaciju i usaglašavamo je sa JICA-om. Tender možemo da objavimo do kraja ove godine, najkasnije u januaru 2014, a očekujemo da ugovor bude potpisan do septembra naredne godine. Rok za završetak kompletnog projekta je kraj 2017. godine. Time bismo ispoštovali i rok koji definiše LCPD (Large Combustion Plant Directive) direktiva o velikim ložištima, kada bi trebalo da izvršimo usaglašavanje naših postrojenja sa obavezama koje proističu iz te direktive. Drugi veliki projekat koji još nije u fazi realizacije, ali je u planu, jeste odsumporavanje u TENT B. U ovom trenutku privodi se kraju proces izrade i prihvatanja investiciono-tehničke dokumentacije. Obezbeđivanje finansijskih sredstava je ključni problem za ovaj projekat. Postoji ideja da, shodno projektu koji sada imamo sa JICA-om, i ova sredstva obezbedi japanska agencija. Paralelno su planirani i projekti na TE „Kostolac B“, gde je, u okviru kineskog kredita, takođe, predviđeno da se primene sve potrebne mere na blokovima B1 i B2, kako bi oni zadovoljili definisane emisione vrednosti. Realizacija ovog posla planirana je za 2014. i 2015. godinu.
Šta je sa denitrifikacijom?
U ovom trenutku imamo „živi“ projekat na bloku TENT A5. Sa „Hitačijem“ usaglašavamo da se tzv. primarnim merama na postojećem ložištu obezbedi emisija koja je ispod vrednosti definisane LCPD direktivom (200 mg). To bi bila vrednost koju definiše IED (Industrial Emissions Directive), industrijska direktiva, koja je znatno stroža u odnosu na našu važeću uredbu i u odnosu na LCPD. Na ovaj način bi u jednom koraku zadovoljili i važeću direktivu i onu koju očekujemo da će stupiti na snagu posle 1. januara 2018. godine. U projekat denitrifikacije ući će svi blokovi na TENT A i TENT B, zatim TE „Kostolac“ B1 i B2, a razmatra se o određenim merama i na TE „Morava“. Što se tiče smanjenja emisije čestica, do sada smo u najvećoj meri realizovali te projekte. Najveći broj objekata već je prilagođen odredbi da emisija mora da bude manja ili jednaka 50 miligrama po m3 (za objekte čija je snaga iznad 500 MWth). Naredne godine očekujemo realizaciju rekonstrukcije elektrofilterskog postrojenja na bloku TENT A3 u sklopu kapitalnog remonta, a 2015. godine treba da se radi i rekonstrukcija elektrofilterskog postrojenja na TE „Morava“. Na ovim objektima ispoštovaće se apsolutno normativi i zahtevi, a oni nalažu da na bloku A3 emisija čestica iznosi 30 miligrama po m3, a na „Moravi“ 50 miligrama po m3.
Osim ovih, koji su još projekti aktuelni?
Tu su i projekti koji se tiču tretmana otpadnih voda. Ovakav projekat odvija se na TENT B, a finansiran je kroz IPA fond. Posao je dobio konzorcijum KPRIA-LAD, a vrednost ugovora je 7,5 miliona evra. Sredinom novembra izvođač je predao idejni projekat kojim su definisane sve tehnološke celine. Očekujemo da se faza idejnog i završnog projekta finalizuje zaključno sa aprilom 2014. godine, sredinom godine da počnu radovi, a ceo projekat se završi do kraja 2015. godine. Istovremeno pripremili smo radnu verziju tenderske dokumentacije za tretman otpadnih voda na TENT A, uz odličnu saradnju sa kolegama iz Evropske delegacije. Tender će biti objavljen krajem ove ili početkom sledeće godine. Što se tiče „Kostolca B“, predviđen je tretman otpadnih voda, koji će se finansirati kroz IPA fonda 2013. To će biti prvi projekat koji će se voditi po tzv. decentralizovanom postupku upravljanja. To praktično znači da će upravljanje projektom preuzeti odgovorne osobe iz Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine. Očekujemo i realizaciju projekta rekonstrukcije sistema za transport i odlaganje pepela i šljake, uključujući i gips, na TENT A. U fazi smo pregovora sa KfW bankom u cilju obezbeđenja potrebnih finansijskih sredstava za realizaciju ovog projekta i nadamo se uspešnom zaključenju istih.
Da li su postrojenja EPS-a spremna za poštovanje EU direktive u oblasti zaštite životne sredine?
Termoenergetska postrojenja EPS-a još nisu u mogućnosti da u potpunosti zadovolje emisione uslove koji su definisani LCPD i IED direktivama. To se pre svega odnosi na emisije sumpornih i azotnih oksida, koji su tehnički, finansijski i vremenski najzahtevniji. Pojedinačnim članicama Energetske zajednice ostavljen je prostor da, uz odgovarajuće planiranje i realizaciju projekata iz oblasti zaštite životne sredine, kao i definisanjem nacionalnog plana za redukciju emisija, izbegnu situaciju da se od 1. januara 2018. godine određeni broj blokova mora ugasiti zbog neispunjavanja kriterijuma vezano za granične vrednosti. Naravno, ova odluka ni na koji način ne odlaže aktivnosti na merama za zaštitu životne sredine, već samo ostavlja dovoljno prostora da se sve potrebne mere sprovedu, a da ne dođe do ugrožavanja stabilnosti energetskog sistema zbog povlačenja određenog broja termoenergetskih postrojenja čija je instalisana snaga ispod 300 MWe.
Koliko na Sektor za zaštitu životne sredine utiče pomeranje roka za gašenje tehnološki zastarelih postrojenja?
Pomeranje tog roka nema uticaja na rad i aktivnosti koje se odvijaju u okviru Sektora. Samim aktom potpisivanja Ugovora o Energetskoj zajednici, kao i obavezama koje proističu iz postupka pridruživanja EU, a koje je na sebe preuzela Srbija, jasno su definisane obaveze u oblasti zaštite životne sredine. JP EPS, a samim tim i Sektor za zaštitu životne sredine, čini sve da se preuzete obaveze ispune u što je moguće kraćem, ali realnom vremenskom okviru. Svi projekti u oblasti zaštite životne sredine sagledavaju se i koordiniraju u saradnji sa privrednim društvima, čija je uloga izuzetno bitna za realizaciju projekata. JP EPS planira realizaciju velikog broja projekata i postoje realni uslovi da EPS ispuni sve svoje obaveze iz ove oblasti. Jedan od ključnih preduslova za to je obezbeđenje finansijskih sredstava, a uloga resornog ministarstva i Vlade Srbije izuzetno je bitna u obezbeđivanju sredstava. Grube procene ukazuju da bi prilagođavanje standardima EU u oblasti zaštite životne sredine Srbiju do 2030. godine koštalo oko 10 milijardi evra.
Zahtevi za integrisane dozvole do kraja godine
Šta je sa „integrisanim dozvolama“?
U Sektoru za zaštitu životne sredine odvijaju se intenzivno se pripremaju zahtevi koji treba da se podnese za izdavanje takozvane “integrisane“ dozvole, kojom se sagledavaju sve mere zaštite životne sredine na jednom objektu. Zahtev se podnosi Ministarstvu energetike, do 31. decembra ove godine, i to za 10 termoenergetskih postrojenja JP EPS (TENT, TE „Kostolac“, PD „Panonske termoelektrane-toplane“, PD „RB Kolubara“ – toplana „Vreoci“). Naš tim je tokom dve novembarske nedelje obišao sve ove objekte i u saradnji sa kolegama iz PD pripremamo zahteve za svaki objekat i pritom smo imali izuzetno dobru saradnju sa PD.
Vrednost projekata
40,2 miliona evra – Rekonstrukcija ili zamena postojećih elektrofiltera na TENT A3, TE „Morava“, TE „Kostolac“ B1 i B2
70 miliona evra – Primarne mere za smanjenje emisija azotnih oksida na TENT-ovim blokovima A3, A4, A6, zatim B1 i B2, oba bloka „Kostolca B“, TE „Kostolac“ A1 i A3 i TE „Morava“
426 miliona evra – Odsumporavanje na blokovima TENT A3, A4 i A6, TENT B1 i B2, Kostolac B1 i B2
30 miliona evra – Tretman otpadnih voda na TENT A, TENT B i „Kostolac B“ (2013-2016) – oko 30 miliona evra
58 miliona evra – Rekonstrukcija sistema za transport i odlaganje pepela i šljake na deponiju pepela na TENT A
Izvor EPS KWH
