Energetski sektor čekaju teške odluke, a jedna od njih je kako se uskladiti sa direktivom o velikim ložištima. – Od 1. januara 2014. godine Srbija će imati budžetski fond energetske efikasnosti
Prioritet razvoja Srbije je “zelena ekonomija”, jer će dati doprinos otvaranju novih radnih mesta i uvođenju čistih tehnologija – rekla je prof. dr Zorana Mihajlović, ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine, otvarajući 24. septembra, u Novom Sadu, Sedmi međunarodni forum o čistim energetskim tehnologijama „Energetika Srbije 2013 – budućnost i perspektive“.
Zorana Mihajlović podsetila je da su zaključci prošlogodišnjeg Foruma ukazali da nismo dovoljno energetski efikasni, ali da je u prethodnih godinu dana bilo pozitivnih pomaka. Ona je naglasila da su urađeni svi podzakonski akti i sve ono što je zakonodavno potrebno da bi iko u Srbiji zaista istinski krenuo da ulaže u obnovljive izvore energije.
– Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine neprekidno razgovora sa potencijalnim investitorima i na taj način pokušavamo da unapredimo ambijent za ulaganja – rekla je Zorana Mihajlović. – Ponosim se time što je u aprilu donet Zakon o racionalnoj upotrebi energije, odnosno o energetskoj efikasnosti, na koji se čekalo pet godina. Pripremljen je akcioni plan energetske efikasnosti po kojem ćemo do 2020. godine povećati energetsku efikasnost za devet odsto. Od 1. januara 2014. godine Srbija će imati budžetski fond energetske efikasnosti.
Zorana Mihajlović istakla je da energetski sektor čekaju teške odluke, a jedna od njih je kako se uskladiti sa direktivom o velikim ložištima. Pred Srbijom je odluka da do 2018. godine praktično iz pogona skloni termokapacitete od 1.092 megavata.
– To nije tako dobro za našu zemlju u sitaciji kada Srbija u prethodne 33 godine nije izgradila ni jedan jedini infrastrukturni kapacitet u energetici – rekla je Zorana Mihajlović, dodajući da je sigurno da će Srbiji novi kapaciteti biti potrebni, ali da ih je nemoguće izgraditi za dve-tri godine. Ministarstvo je, po njenim rečima, raspisalo poziv za izgradnju malih i srednjih hidroelektrana i uskoro će raspisati još jedan sa ciljem ispunjenja plana da se 27 odsto energije dobije iz obnovljivih izvora.
Prema njenim rečima, država mora dodatno da stvori ambijent za dolazak investicija, a jedna od tih mera je da se broj dozvola za male elektrane sa sadašnjih 93 smanje na maksimalno pet do sedam. Ona je ukazala da obnovljivi izvori energije daju Srbiji mogućnost da pojača svoju energetsku bezbednost i da se zaposli određeni broj ljudi, a sa druge strane stavljaju obavezu državi da iz svog budžeta do 2020. godine izdvoji oko 600 miliona evra za cene za povlašćene proizvođače.
– Infrastrukturu gradimo kroz zajednička ulaganja „Elektrovojvodine“, opština i gradova sa našeg konzuma, počev od velikih TS u Inđiji, Alibunaru, Vršcu, Sremskoj Mitrovici i one koja će biti izgrađena u Pećincima – rekao je Srđan Kružević, direktor PD „Elektrovojvodina“, i podsetio na energetske objekte u Vršcu i Alibunaru koji već mogu da prihvate struju iz obnovljivih izvora energije.
Predsedavajući ovog Foruma Tihomir Simić istakao je da briga za energetsku bezbednost svake zemlje i nacije predstavlja početak i kraj svih razmišljanja o boljem životu građana, o modernoj i razvijenoj ekonomiji i omogućavanju zapošljavanja.
Izvor; EPS/Kwh
