Prvi čovek Elektroprivrede žali se da ima po 14 finansijskih, IT i PR direktora, ali ne kaže koliko ih je on sam doveo
Aleksandar Obradović, v. d. direktora Elektroprivrede Srbije izjavio je juče da ovo javno preduzeće ima 650 direktora, kao i da zbog preglomazne administracije dnevno gubi 100.000 evra. On je još rekao i da mu uopšte ne treba toliko direktora da bi ova kompanija donosila profit.
– Takav sistem poslovanja je neodrživ i zbog toga će biti promenjen što pre. Zaista nema nikakve poslovne logike da EPS ima 14 finansijskih direktora, 14 IT direktora, 14 PR direktora, a onda da svaki ima svoje službe, direkcije, sektore. Jasno je da je takva administracija preglomazna i da tako više ne može, upozorio je Obradović još zimus prilikom novogodišnjeg susreta s novinarima, a juče opet ponovio.
Šta je hteo v. d. direktora EPS-a da kaže?
Da su mu vezane ruke da bilo šta sam uradi. Da mora da sačeka odluku vlade da EPS iz javnog preduzeća pređe u akcionarsko društvo kako bi došlo do korporativizacije, odnosno da odgovornost u EPS-u, kako on sam voli da kaže, „konačno dobije svoje ime i prezime”.
Ostao je, međutim, v. d. direktora dužan javnosti da kaže koliko je novih ljudi došlo za vreme njegovog mandata. Izvori bliski Obradoviću, tvrde da je s njegovim potpisom na čelna mesta postavljeno više od 110 novih saradnika, na svim nivoima u menadžmentu, čija je prosečna plata zvanično 145.000 dinara.
Među njima je i jedna balerina, koja je, kako su mediji više puta preneli, s podijuma „Zvezda Granda” došla na mesto asistenta v. d. Obradovića.
S obzirom na to da se nova vlada neće formirati pre prvog maja, malo je verovatno i da će EPS do kraja prvog kvartala ove godine, odnosno do isteka marta, kako je bilo najavljeno, preći iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, što prevedeno znači da će EPS nastaviti dnevno da gubi po 100.000 evra.
Dodatni problem EPS je i to što ovo javno preduzeće ima i po 10 nivoa upravljanja, od Nadzornog odbora, preko direktora, pomoćnika direktora, zbog čega Obradović voli da kaže da je EPS država u državi.
Iako mnogi izlaz iz cele situacije vide u privatizaciji EPS-a to u ovom času, kako je potvrdila i država, ne dolazi u obzir.
Šta je onda rešenje?
Protivnici privatizacije moraju da se slože s tim da je i u NIS-u pre prodaje „Gaspromnjeftu” situacija bila takođe kao i sada u EPS-u. Ništa se, međutim, nije promenilo ni kada je NIS iz javnog preduzeća, što je danas EPS, prešao u akcionarsko društvo (što Obradović toliko priželjkuje), tako da je pitanje šta će biti i kada vlada konačno da zeleno svetlo da EPS promeni status.
Da li će to značiti da će ponovo imenovani na mesto v. d. Obradovića počistiti sve one koji su na svoja radna mesta dovođeni po političkoj liniji pre i za vreme njegovog mandata, a takvih je uvek bilo mnogo, jer je ovo javno preduzeća oduvek bilo rasadnik političkih kadrova preko kojih je država vodila socijalnu politiku cena struje.
Novi gazda NIS-a je 2009. godine, kada je ovo preduzeće iz javnog prešlo u a.d., zatekao više od 12.500 zaposlenih s oko 700 direktora! Na svakih 18 radnika u NIS-u dolazio je tada po jedan direktor. Posle šest godina od privatizacije ruski gazda je napravio rez i danas, prema nezvaničnim podacima, u NIS-u radi oko 5.700 radnika, među kojima je i 350 menadžera na svim nivoima, od direktora sektora do generalnog direktora. Dakle, i menadžment i broj zaposlenih su prepolovljeni, a NIS godinama zaredom ostvaruje dobit, a od ove godine deli i dividende.
Prema poslednjim raspoloživim podacima, koje je EPS dostavio Ministarstvu privrede, u ovom preduzeću je zaposleno 28.857 ljudi, a već godinama se spekuliše o tome da je između 5.000 i 10.000 radnika višak. Tačnije činovnika. Broj zaposlenih u EPS-u, nesporno, opterećuje poslovanje te kompanije jer, recimo, energetska kompanija u Norveškoj ima upola manje zaposlenih, a beleži milionski profit, kaže Radomir Marković iz Udruženja malih akcionara EPS-a i dodaje da su za proteklih godinu dana, direkcije EPS-a, pored postojeće prekobrojne administracije, uvećane mnogobrojnim novim kadrovima.
Tako, osim otvaranja novih nepotrebnih direkcija, drugih novina nema. Kancelarije direkcija privrednih društava su kao košnice, krcate činovnicima pri evidentnom nedostatku varilaca, bravara, električara, rudara i drugih, ističe on.
Izbori su završeni. Mnoge poluge vlasti biće samo u rukama jedne stranke, koja je, Obradovića, i postavila na mesto prvog čoveka EPS-a. On je već dve nepune godine u v. d. „stanju”. Vreme je da se njegov, ali i status EPS-a reše, ali i da reforma javnih preduzeća dovede do toga da i naša elektroenergetska kompanija radi ako ne kao NIS, a ono bar da ne bude na teretu građana.
Izvor Politika
