EBRD bi trebalo da se drži svoje nedavno usvojene Energetske strategije i odbije bilo kakvu investiciju u dalje iskorišćavanje uglja u energetici Srbije.
To je ocenjeno u pismu sedam međunarodnih nevladinih organizacija upućenom bordu direktora ove banke, saopštilo je Centar za ekologiju i održivi razvoj, jednog od potpisnika pisma.
Grupa je, kako se navodi, zabrinuta nedavnim saopštenjima EBRD, prema kojima odgovor banke na poplave na Balkanu može da uključi “rehabilitaciju oštećenih elektrana i prenosne i distributivne mreže”.
Na kraju pisma, ove organizacije (CEE Bankwatch Network, mreža Centralne i Istočne Evrope za monitoring aktivnosti međunarodnih institucija sa sedištem u Pragu, subotički CEKOR – Centar za ekologiju i održivi razvoj, Centar za zaštitu životne sredine i „SEE Change Net“ iz Bosne i Hercegovine, „Sierra Club“ i „350.org“ iz Sjedinjenih Američkih Država i „Huub Scheele“ iz Holandije) pozivaju EBRD da formira fond za održivo raseljavanje Vreoca i ostalih naselja koja su pod uticajem aktivnosti u kolubarskim rudnicima, kao i fond za poboljšanje energetske efikasnosti stambenih objekata u pogođenim zajednicama.
Grupa nevladinih organizacija u pismu bordu EBRD navodi da aktuelna energetska kriza u Srbiji ima korene u pogrešnoj strukturi energetskog sistema, odnosno da je visoko centralizovani energetski sektor preterano zavisan od električne energije proizvedene iz lignita u termoelektranama izgrađenim pre 1990. godine.
Upozorava se i da dokument koji je Vlada Srbije predložila kao novu energetsku strategiju za razdoblje od 2015. do 2025. “jasno pokazuje da Vlada planira da i dalje daje centralnu ulogu uglju”.
Uoči donatorske konferencije za žrtve poplava u Srbiji i Bosni i Hercegovini, koja će u Briselu biti održana u četvrtak, 16. jula, Fidanka Bačeva MekGrat, kordinator “CEE Bankwatch” za EBRD, kaže da je “moguće da Vlada Srbije, kao i druge vlade u regionu traže finansijsku podršku od EBRD za ponovno otvaranje ugljenokopa ili za rehabilitaciju postojećih elektroenergetskih postrojenja”.
Ali, naglašava Bačeva MekGrat, “EBRD je morala da nauči do sada da je permanentna kriza u energetskom sektoru Srbije posledica preterane zavisnosti od uglja i super-centralizacije, za šta više ne može da se koristi opravdanje da postoji potreba sanacije posledica rata ili sada sanacija posledica poplava”, piše u saopštenju.
“Ako EBRD stvarno hoće da pomogne Srbiji, ne bi trebalo da podržava Srbiju u daljem robovanju uglju”, kaže Zvezdan Kalmar iz CEKOR-a, ”umesto toga, trebalo bi da podrži mere poboljšanja energetske efikasnosti u stambenim objektima, gde su potencijali uštede ogromni, kao i da podrži investicije u nove obnovljive izvore energije koji su praktično na nuli u Srbiji”.
Srbija bi, na primer, navodi Kalmar, mogla da zadovolji preko 30 odsto svojih energetskih potreba iz biomase za manje od pet godina, ako bi u ušla u odgovarajuće investicije u sledećih godinu do dve.
Izvor B92
