Energetski sektor Srbije je okosnica i budućeg razvoja industrije i privrede. Kriterijumi za dobijanje licence za trgovinu trebalo bi da budu oštriji
Nezapamćene poplave koje su zadesile Srbiju u maju ostaviće duboki trag u našoj privredi, a posebno u elektroenergetskom sektoru. U energetici su posledice, nažalost, još dobro vidljive na kopovima u Kolubari – kaže u intervjuu za naš list Ljubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije.
Naš sagovornik ukazuje da je izvesno da kop „Tamnava Zapad“ sigurno još dugo neće biti u funkciji i da ostaje pitanje obezbeđenja dovoljnih količina uglja za termokapacitete u Obrenovcu.
– Evidentan je i nedostatak uglja za široku potrošnju, već je došlo do poremećaja na tržištu uglja.
PKS je uočila taj problem i u narednom periodu pratićemo situaciju i ako se nastavi ovaj trend odreagovaće se blagovremeno. Cilj je da se spreče nerealna poskupljenja uglja ali i poskupljenja drugih proizvoda kod kojih u jediničnoj ceni energenti imaju visok procenat – kaže Savić.
Koliko svi ti problemi mogu da utiču na samu privredu?
U svakoj proizvodnoj jedinici na njenu cenu utiče energija utrošena za dobijanje te jedinice, a smanjenje utroška električne energije po jedinici proizvoda je težnja ne samo Srbije, nego i Evropske unije. Naša industrija zaostaje u energetskoj efikasnosti u odnosu na zemlje u zapadnoj Evropi.
Srbiji će u narednom periodu nedostajati energije iz sopstvenih izvora i to u trenutku kada je prisutan globalni rast cene energije.
Svako novo povećanje veoma nepovoljno će uticati i na našu privrednu aktivnost. Pitanja su kolika će biti cena po kojoj ćemo nabavljati energiju van Srbije, da li ima dovoljno energije na slobodnom tržištu, šta će se desiti u onom trenutku kada budemo imali maksimume potrošnje. Sigurno nećemo ostati bez energije, samo je pitanje koju ćemo cenu platiti.
Kako PKS i Udruženje za energetiku vide mogućnost za razvoj našeg energetskog sektora koji je već godinama označen kao nosilac razvoja privrede i ekonomije?
Energetika je bila i ostala pokretač privrednog razvoja, ali je i ostala deo privrede koji naviše ulaže u obrazovanje, nauku i nove tehnologije. U ovakvoj privrednoj aktivnosti u kojoj se Srbija nalazi energetika je napoželjniji partner za saradnju i za domaće i inostrane kompanije, institucije ili pojedince. Energetski sektor Srbije je okosnica i budućeg razvoja industrije i privrede.
U dva kruga liberalizacije tržišta električne energije PKS je aktivno učestvovala u upoznavanju privrede sa novinama. Kako su se privrednici prilagodili?
Privreda nije očekivala da će se definisani tempo liberalizacije realizovati, već da će se prolongirati, kao i sve ostalo u Srbiji. Bili su zatečeni. Pojedini privrednici malo su i impulsivno reagovali, jer nisu u biznis planove predvideli nabavku električne energije.
U drugoj fazi liberalizacije ponovio se sličan scenario, jer su to bila javna preduzeća ili institucije koje nisu u svojim poslovnim planovima, koje odobrava nadzorni organ grad, opština, predvideli snabdevanje ili nabavku električne energije. Mnogi se nisu snašli.
Zašto nisu prepoznali mogućnost izbora drugog snabdevača kada ih već ima 77 licenciranih?
Pojava novih igrača u snabdevanju električnom energijom je drugi problem liberalizacije. Verujem da ih sada ima skoro 80, jer se broj licenciranih trgovaca stalno povećava. To je previše i kriterijumi za dobijanje licence za trgovinu trebalo bi da budu oštriji.
Realno u Srbiji bi sada moglo da radi do 10 trgovaca, koji će možda moći isplativo da posluju na tržištu Srbije.
Šta treba da se desi da se pojave zaista veliki igrači?
Svako tržište pa i tržište električne energije ima svoj evolutivan razvoj. Mi smo na početku tog procesa a paralela se može povući sa otvaranjem tržišta derivata nafte u Srbiji.
Veliki broj pojedinaca i inostranih kompanija video je šansu za širenje svojih poslovnih ambicija. Međutim, realnost je bila sasvim drugačija, nije se postigao željeni cilj, a svoje slabosti su usmerili ka jedinoj naftnoj komaniji – NIS-u, tumačeći njegovu snagu kao monopol. Prirodno EPS će uvek biti najjači na ovom tržištu.
Društvo je decenijama ulagalo u ovo preduzeće, njegova proizvodnja bazirana je na prirodnim resursima sa kojima Srbija može da se pohvali. Puno je ulagano i ulaže se u istraživanje i razvoj, eksploataciju i proizvodne kapacitete, sada je red došao i na trgovinu kakvu poznaju razvijena tržišta. Ne vidim razlog zašto EPS ne bi razvijao svoju trgovinu? I treba da izađe iz okvira teritorije Srbije.
Trend je da sve elektroenergetske, pa i naftne i gasne kompanije prerastu u energetsku kompaniju kako bi mogle da ponude kompletnu uslugu potrošaču radi unapređenja i širenja osnovne delatnosti. I osnivanje EPS-ove firme u Sloveniji je prirodan nastavak koji je trebalo možda ranije da se desi.
Da li je cena presudni faktor za privrednike kada biraju snabdevača?
Jeste. Trenutno je u većini slučajeva to osnovni kriterijum. Pogotovu kod onih subjekata koji su u obavezi da sprovedu javnu nabavku. Za razliku od njih strane kompanije slobodno biraju svog snabdevača često rukovodeći se i drugim kriterijumima i pogodnostima koje u ovom trenutku pojedini snabdevači nude kroz marketinške aktivnosti.
To se radi u svetu, verovatno će i kod nas sve više uzimati razmere. Sa otvaranjem tržišta električne energije cena je postala tržišna i prati okruženje. Nažalost, privredna aktivnost je slabog intenziteta i poskupljenje bilo kojeg energenta dodatno otežava poslovanje i dovodi do dodatnih finansijskih problema.
Nedavno se pokrenula priča u javnosti o delimičnoj privatizaciji EPS, pronalaženju strateškog partnera. Koliko je to važan posao?
Dobar primer je NIS, državno preduzeće koje je iz godine u godinu beležilo gubitke. Pokazalo se da dolaskom strateškog partnera ta kompanija može da posluje dobro i pozitivno. Naravno, to je značilo i drugačije pozicioniranje, dolazak novih iskustava, nove prakse pogotovo strateškog partnera koji je daleko uspešniji, veći po proizvodnji, plasmanu energije. Na tržištu električne energije Evrope ima kompanija koje su u nekom dobu bile izjednačene sa EPS-om, a sada su postale značajne regionalne energetske kompanije.
Da li je nužna većinska privatizacija, kao što se desilo u NIS-u?
Lično smatram da nije nužna i ne treba dati strateškom partneru većinski paket, već ići do one mere do koje se obezbeđuje razvoj EPS-a. Možda bi bilo dobro iskoristiti iskustvo „Elektroprivrede Crne Gore“ gde je upravljačko pravo dato strateškom partneru do kraja ove godine.
Češka elektroprivreda je u jednom trenutku bila prodata, a kasnije je država smogla snage, vratila je i napravila jaku kompaniju. Promene podrazumevaju reorganizaciju i prilagođavanje tržištu, kao i profesionalizaciju kadra.
EPS ima profesionalni kadar, ali ako se želi nastupanje na tržištu, mora se imati iskustvo u tome. Otvoreno tržište podrazumeva drugačiju filozofiju rada. Moramo iskoristiti komparativnu prednost položaja u regionu i iskoristiti znanje strateškog partnera za nastup na drugim tržištima.
Na koji način do novih investicija?
Samo kapitalni projekti, tj. projekti iza kojih bi stala cela država u kratkom vremenskom roku mogu dati brz zamajac ekonomskom oporavku. Energetska zajednica Jugoistočne Evrope evidentirala je nekoliko strateških projekata iz Srbije. Prema procenama i predviđanjima do 2020. godine u srpsku energetiku trebalo bi da bude investirano od šest do sedam milijardi evra.
Do 2020. godine u naftni sektor treba da bude uloženo negde oko 180 miliona evra, u gasni sektor, bez „Južnog toka“ oko 350 miliona evra, kroz izgradnju interkonekcija sa susednim gasovodnim sistemima, u elektromreže oko 170 miliona evra investicija za povezivanje sa drugim tržištima, ali i na unutrašnjoj mreži.
U proizvodnji električne energije oko šest milijardi evra. Srbija ne može sama da obezbedi sva potrebna sredstva i mora se razmišljati i o drugačijim aranžmanima, a smatram i da su koncesije jedan od boljih modela. Imali smo tendere i projekte sa velikim očekivanjima, ali nismo daleko odmakli.
Koji su to projekti iz Srbije bitni za EZ?
I „Kolubara B“ i TENT B3 su uračunati, kao i projekti „Srednja Drina“, „Brodarevo“, „Velika Morava“, „Ibarske HE“, reverzibilne HE „Bistrica“, i prva faza „Đerdapa 3“. To su kapitalni objekti potrebni Srbiji, jer se sa oporavkom privrede očekuje i porast potrošnje.
Veliki projekat koji je u žiži interesovanja ne samo kod nas već, i cele EZ je „Južni tok“. Srbija od ovog projekta mnogo očekuje i u fazi izgradnje, ali i u eksploataciji. O investicionom potencijalu deonice kroz Srbiju govori i zainteresovanost inostranih kompanija za izvođenje radova na ovoj deonici.
U poslednje vreme kroz komoru je prošlo više privrednih delegacija i predstavnika kompanija čije je osnovno pitanje bilo vezano za mogućnost osnivanja preduzeća u Srbiji i učešće na izgradnji „Južnog toka“.
Kako vidite ulogu EPS-a u oporavku privrede?
EPS je bio i ostao pokretač srpske privrede. Tradicionalno kroz projekte održavanja i revitalizacije angažuje veliki broj preduzeća iz oblasti elektromašinogradnje, ali i institute i projektne organizacije. Veliki projekti bi udahnuli mladost ovim sektorima uposlili bi se postojeći kapaciteti, a stvorili bi se i uslovi za proširenje.
Građevinska operativa bi, takođe, imala značajne radove, a ovo su najteže godine kroz koju prolazi. Indirektan značaj je i upošljavanje mladih koji bi pored starijih kolega imali priliku da steknu iskustvo. Tako bi se obrazovao neophodan stručni kadar i održao preko potreban kontinuitet stručnjaka.
Servis privrede
Kako može da se unapredi rad Udruženja za energetiku PKS, kakva je perspektiva?
Snaga udruženja je u snazi privrede i članica PKS. Ne smemo zanemariti probleme koje privreda ispolji prema PKS. Uvek smo bili servis privrede. Što je veća privreda, to je i sam posao udruženja veći. Imamo dosta posla. Najviše se vidi kroz mala preduzeća.
Veliki sistemi prevazilaze unutrašnje probleme, ali i probleme koje nameće novo uređenje, novi uslovi poslovanja. Odnos EPS-a i Udruženja je prilično dobar i članovi organa upravljanja Udruženja odbora za energetiku i energetsko rudarstvo su uglavnom direktori privrednih društava iz sistema „Elektroprivrede Srbije“, predstavnici EPS-a su i u Upravnom odboru PKS i aktivno učestvuju i dele sudbinu PKS.
Izvor Kwh
