Analizirana potencijalna mogućnost primene stohastičkog metoda mix ++ pri homogenizaciji uglja, energetska efikasnost koja se ostvaruje kao i potencijalni rizici u njegovoj primeni
Na Međunarodnom savetovanju „Energetika 2014.“ koje je održano krajem marta na Zlatiboru, dr Slobodan Radosavljević iz Rudarskog basena „Kolubara“ održao je prezentaciju sa temom: „Rizik u pocesu homogenizacije uglja, primena stohastičih modela i energetska efikasnost“.
Oscilacija kvaliteta uglja na površinskim kopovima Rudarskog basena „Kolubara“, može uzrokovati povećanje troškova proizvodnje i prerade uglja, uticati na umanjeni kvaliteta lignita pa čak dovesti i do privremenog prekida procesa proizvodnje.
Rešenja koja se danas primenjuju u Rudarskom basenu, kako bi se ujednačio kvalitet, su intuitivnog karaktera i relativno jadenostavna: ugalj različitih kvalitativnih karakteristika, odnosno različite toplotne vrednosti se prvo uvodi u proces mešanja – homogoenizacije, a zatim otprema u termoelektranu gde takav ugalj ulazi u dalji tehološki proces proizvodnje elektične energije.
Problem oscilacije kvaliteta uglja zaokuplja pažnju naučne i stučne javnosti iz velikog broja razloga, između ostalog što se radi o neobnovljivom resursu i što sam proces homogenizacije uzrokuje značajne troškove. Vremenom su razvijene, a i danas se unapređuju veoma uspešne tehnike homogenizacije uglja.
Povećanje energetske efikasnosti u ovoj oblasti predstavlja kalitativni izazov i krajnji cilj do kojeg je moguće doći uz primenu više rešenja a jedno je primena stohastičke metode u procesu homogenizacije uglja. Ove metode predstavljaju nove tehnike za proizvodnju optimalnih smeša čvrstih materijala.
Mogućnosti primene se kreću od poboljšanja do potpunog reinženjeringa postojećih procesa homogenizacije. Na ovom skupu predstavljena je jedna od poznatih stohastičih metoda mix ++ čijom adekvatnom primenom je moguće minimizirati oscilaciju kvalitata sirovina koji je neujednačen i nepodesan za dalju primenu u tehnološkim procesima.
Predočeni su potecijalni rizici u primeni modela i potencijalnoj energetskoj efikasnosti. Primenom navedenog modela može se poboljšati ukupan tok tehnološkog procesa, smanjiti naprezanja u sistemima za transport, kotlovima za sagorevanje i pratećim kontrolnim mehanizmima, povećati stepen iskorišćenja ulaznih sirovina, povećati stabinost proizvodnje bez dodatnih kontrolnih uređaja i smanjiti rizik potencijano mogućih ekoloških incidenata.
Izvor Serbia Energy
