Privreda Srbije je ove godine, prema prognozama svih relevantnih domaćih i međunarodnih institucija i organizacija, trebalo da poraste za jedan procenat. Domaći ekonomisti, sa kojima je “Dnevnik” razgovarao,slažu se da će, nakon katastrofalnih poplave koje su zadesile Srbiju, te procene morati da budu korigovane.
– Globalne prognoze o rastu bruto domaćeg proizvoda za jedan procenat, kakve su dali Narodna banka Srbije, Fiskalna strategija ili ekonomski časopis “MAT”, svakako će morati da budu menjane. Ipak, još je rano govoriti u kojoj meri, pošto se još ne znaju ni prave razmere štete – kaže za naš list prof. dr Miladin Kovačević.
On navodi da će na kretanje BDP-a nesumnjivo uticati velika šteta koju ćemo imati u poljoprivrednoj i proizvodnji električne energije. Po njegovim rečima, ta šteta ima “incidentan efekat”.
– To, dakle, ne znači da će biti menjan i trend kretanja BDP-a. Drugim rečima, nadam se da ćemo se već sledeće godine vratiti na planiranu stazu rasta BDP-a – objašnjava Kovačević.
Veliko je pitanje da li ranije projekcije o rastu BDP-a mogu da opstanu u novonastaloj situaciji, kaže za naš list jedan od najpoznatijih domaćih ekonomista koji je zamolio da mu ne navodimo ime s obzirom da je, kako je objasnio, još rano za bilo kakve ozbiljnije procene.
– Po intuciji – projekcije o rastu BDP-a ne mogu da opstanu, ali ako se stvore određeni preduslovi, odnosno ukoliko dođe adekvatna pomoć da se uništeno vrati u prethodno stanje, moglo bi da bude i određenog privrednog rasta – objašnjava ovaj ekonomista.
On kaže da će poljoprivreda sigurno biti u minusu, ali da bi zato građevinarstvo i industrijska proizvodnja mogli dobiti određeni impuls tokom obnove. Tako da bi, pojašnjava, ukupan neto efekat ipak mogao biti u plusu, odnosno imali bismo rast BDP-a.
– Međutim, najviše strahujem zbog Elektroprivrede Srbije koja je pretrpela ogromnu štetu i imaće velike troškove sanacije. A pad proizvodnje električne energije, koja je značajan činilac BDP-a, mogao bi da bude ta gravitaciona sila koja će povući srpsku privredu ka dnu – kaže naš sagovornik.
I predviđeni rast privrede od jednog procenta sam je po sebi bio daleko od impresivnog, ali je privreda Srbije u nekim segmentima ipak pokazivala određene dobre rezultate i pomake.
Ekonomista dr Miroslav Zdravković sa sajta makroekonomija.org ukazuje da je Srbija u prvom tromesečju 2014. godine, odnosno u periodu pre poplava, imala najvišu stopu rasta izvoza na svetu.
Srbija je ostvarila rast izvoza za 22,1 odsto, a posle nje najbrži rast imali su Novi Zeland (17,8 odsto), Vijetnam (15,1 odsto), i Rumunija (14,2 odsto), navodi Zdravković. On dodaje da to nije izolovan slučaj već trend koji je već bio formiran a da preostaje da se vidi „kako će se odvijati nizbrdica usled vremenske katastrofe”.
Ipak, ekonomista Pavle Mihajlović ukazuje na činjenicu da potrošnja na obnovu infrastrukture, kuća i stočnog fonda, kao i remont postrojenja, te strane donacije, mogu imati pozitivan efekat na BDP.
– Ne bi, naime, bilo prvi put da obnova posle razaranja znači rast, pa je čak moguće da BDP i premaši ranije projekcije. Ali, to zapravo ne mora da znači i oporavak privrede, naprotiv – ističe Mihajlović za “Dnevnik”.
On pojašnjava da bruto domaći proizvod kao statistička mera računa nivo agregatne potrošnje u prethodnom periodu, i to nevezano od toga da li je tu reč o privatnoj ili državnoj potrošnji, investicijama, neto uvozu…
– Mi ćemo sigurno na obnovu potrošiti gomilu novca, mnogo više nego što smo planirali čak i za narednih nekoliko godina – ukazuje Mihajlović. – Ali, taj će novac otići na kupovinu, na primer, mašina koje smo već imali, dakle samo da se vratimo tamo gde smo bili pre poplava.
Izvor Dnevnik
