Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija:Energetika–geopolitički kamen spoticanja...

Srbija:Energetika–geopolitički kamen spoticanja istoka i zapada

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Informacije da jedna ruska kompanija kupuje udeo u hrvatskoj INI a druga planira da aktivira izgradnju PEOP naftovoda od Rumunije do Srbije, koji je “zamrznut” pošto mu je EU uskratila finansijsku podršku, pokazuju kako zapad budno motri šta Rusija planira u sektoru energetike na Balkanu i u Evropi.

Da se u Evropi budno motri na to šta u sektoru energetike Rusi rade na Balkanu potvrdile su ovih dana dve informacije lansiranje u zapadnim medijima.

Ruski Rosnjeft kupuju udeo u hrvatskoj INI. Ruski Gazprom aktiviraj projekat Panevropskog naftovoda i gradiće s Rumunima krak naftovoda koji će povezati rumunsku luku Konstanca sa Pančevom.

Ove dve vesti lansirane su ovih dana u zapadnim medijima. Prvu informaciju, da hrvatska Vlada razgovara s Rosnjeftom o prodaji dela državnog udela u INA (Industriji nafte), nastojeći tako rešiti spor s mađarskim MOL-om po pitanju kontrole nad hrvatskom kompanijom, objavio je Bloomberg. Drugu, da će Gazprom u konzorcijumu koji čine Naftna industrija Srbije, čiji je većinski vlasnik, sa srpskom Transnaftom i rumunskim kompanijama Conpet“ i „Oil Terminal graditi naftovod od rumunskog grada Pitestija do Pančeva u Srbiji objavio je austrijski dnevnik Virtšaftsblat.

Blumberg je, pozivajući se na izvore bliske pregovorima, napisao da je Hrvatska spremna smanjiti svoj udwo u INI na 25 odsto plus jednu deonicu, uz uslov da je i MOL, takođe, spreman prodati svoj udeol.

MOL je, inače, vlasnik 49,08 odsto akcija INE, a hrvatska država 44,84 odsto.

Hrvatska Vlada juče je demantovala da pregovara s ruskom naftnom kompanijom Rosnjeft o preuzimanju ili prodaji državnog udela u INI.

“Netačna je informacija da Vlada Republike Hrvatske pregovara s ruskom naftnom kompanijom Rosneft o preuzimanju ili prodaji državnog udela u INI”, kratko su izvestili iz Službe za odnose s javnošću Ureda predsednika Vlade Hrvatske, prenela je Hina.

Ova agencija navodi i da u Ministarstvu gospodarstva Hrvatske pisanje Bloomberga nisu hteli da komentarišu i podseća da je hrvatska Vlada otvorila pregovore s mađarskim MOL-om oko izmena deoničarskog ugovora za INU i da ti pregovori počinju 18. septembra.

Austrijski Virtšaftsblat u svom tekstu podseća da trenutno postoji naftovod između Konstance i rumunskog grada Pitesti. Pojektom, izgradnje naftovoda između Rumunije i Srbije, a koji će koštati oko 200 miliona evra, će sistemom naftovoda biti povezane dve zemlje.

“Novi krak naftovoda biće deo panevropskog naftovoda od Konstance, preko Pančeva, do Trsta. Najveći deo naftovoda ide preko rumunske teritorije, ali će vlasnik najvećeg udela biti Gazprom, preko svoje firme NIS,” objasnio je Liviu Ilasi, generalni menadžer „Konpet-a za Virtšaftsblat.

Ovaj izvor tvrdi da će na razdaljini od 320 kilometara naftovod od Pitestija godišnje prosleđivati oko 7,5 miliona tona nafte. A za kasnije postoji mogućnost produženja naftovoda do rafinerije u Bosanskom brodu.

U narednom periodu treba da se uradi studija izvodljivosti, a Rumunija je već osnovala preduzeće koje će se baviti realizacijom projekta. To preduzeće sa rumunske strane čine firme „Conpet“ i „Oil Terminal.

Iz NIS-a u pisanom odgovoru za Balkanmagazin kažu da je “NIS, svakako, zainteresovan za povećanje efikasnosti logističkih procesa i smanjenja troškova transporta sirovina i naftnih derivata. S tim u vezi mi redovno proučavamo mogućnosti optimizacije logističkih shema koje se pojavljuju na regionalnom tržištu. Ipak, za sada je prerano govoriti o spremnosti kompanije da realizuje velike infrastrukturne projekte kao što je izgradnja naftovoda.“

Prof. Dr Slobodan Sokolović, koji je ispred Vlade Srbije bio član a povremeno i predsednik Međudržavnog komiteta za izgradnju Panevropskog naftovoda (PEOP), u kome su bili predstavnici Rumunije, Srbije, Hrvatske, Slovenije i Italije, a koji je prvobitno planiran da ide od rumunske luke Konstanca do hrvatske luke Omišalj na Krku pa potom „produžen“ do italijanske luke Trst pozdravlja incijativu o kojoj piše bečki ekonomski dnevnik.

Sokolović podseća da bi ceo projektati PEOP naftovoda koštao oko dve milijarde evra i da su već urađeni neki predinvesticioni projekti. Svojevremeno, EU ga je samo afirmativno podržala, bez finansijske podrške.

“Nastavak pregovora oko PEOP-a je ekonomski i politički opravdan. Treba videti šta će pokazati fizibiliti studija, s obzirom na smanjenje potrošnje naftnih derivate i na Balkanu i u Evropi. Ali, ako se ovaj projekat relazuje on treba da se poveže na evropsku interkonekciju naftovoda. EU ne bi smela da razmišlj loše o ovoj inicijativi jer, ona ide ka obezbeđivanju energetske sigurnosti Evrope,” zaključuje Sokolović.

I na sajtu Javnog preduzeća Transnafta, čija osnovna delatnost je transport sirove nafte u Srbiji piše da je Panevropski naftovod “vizija energetskog koridora koji obezbeđuje održivi i diversifikovan izvor energije, kako za zemlje Evropske Unije, tako i za zemlje na trasi koridora. Priznat kao projekat od panevropskog interesa sa mehanizmom koji daje doprinos sigurnoj, održivoj, efikasnoj i konkurentnoj Evropskoj energetskoj mreži.”

Srbija je, da podsetimo, 22. aprila 2008. godine sa Rumunima i Hrvatima potpisala u Bukureštu Sporazum o osnivanju Razvojne kompanije za izgradnju Panevropskog naftovoda (PEOP).

Ideja o izgradnji naftovoda od Crnog do Jadranskog mora i jeste, inače, deo evropskog projekta INOGATE (Interstate Oil and Gas Transport), programa koji je EU pokrenula sa glavnim ciljem da obezbedi energetsku sigurnost EU, promovisanjem integracija regionalnih naftovoda i gasovoda kroz odgovarajuću tehničku i finansijsku pomoć, delujući pri tome kao katalizator u privlačenju privatnih investitora i međunarodnih finansijskih organizacija za finansiranje takvih projekata. Program INOGATE je stavljen u funkciju preko “Inogejt kišobran sporazuma” – (INOGATE Umbrella Agreement (UA)) koji je 22. jula 1999. godine potpisan u Kijevu između EU i zemalja Evrope i Azije, preko kojih prolaze naftovodi i gasovodi iz pravca centralne Azije ka Evropi. SR Jugoslavija je zvanično pristupila sporazumu 21. marta 2001. godine.

Osnovni ciljevi svih aktera ovog sporazuma koji su, pored EU, potpisale Albanija, Azerbejdžan, Belorusija, Bugarska, Hrvatska, Gruzija, Grčka, Jermenija, Kazahstan, Kirgistan, Letonija, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Slovačka, Tadžikistan, Turska, Turkmenistan, Uzbekistan, Ukrajina i SRJ, dakle Srbija, su: komercijalna eksploatacija nafte i gasa Kaspijskog regiona i efikasan transport “crnog zlata” do tržišta Evrope i Zapada, prevazilaženje neefikasnih nacionalnih sistema transporta nafte i gasa, sinhronizovanje i tehnička pomoć u uspostavljanju međudržavnog sistema transporta nafte i gasa, pružanje garancija investitorima i izbegavanje globalnih rizika: političkih, pravnih, komercijalnih, ekoloških…

Maja 2008. godine Evropska komisija je otpočela sa procedurom za izradu strategije za uspostavljanje evropske naftne mreže i uvrstila PEOP na listu naftovoda koji će biti deo tog novog naftnog sistema – do tada se TEN (Transevropski energetski sistem) odnosio samo na na gas i električnu energiju, a tada jepočela i priča o umrežavanju naftnih koridora.

Tada je iz Brisela stizalo uveravanje da inicijativa za izgradnju PEOP-a ima za cilj da pojača i diversifikuje postojeću evropsku mrežu naftovoda. Ali, izostala je finansijska podrđka.

Finansijski, ali i politički razlozi bili su razlog što su aktivnosti na izgradnji PEOP-a zamrle. Najpre su se iz priče „isključili“ Italijani, pa Slovenci a 15. januara 2010. godine i hrvatski Janaf je zatražio status mirovanja u tom projektu.

“Janaf d.d i dalje ostaje član Razvojne kompanije PEOP-a, ali dok projektu ne pristupe italijanske i slovenačke kompanije Janaf zamrzava svoje dalje obaveze prema Razvojnoj kopaniji”, navedeno je tada u obrazloženju ove hrvatske naftne kompanije.

I tada su Srbi i Rumuni najavljivali da neće odustati.

Čini se da se na tom polju sada nešto počelo menjati. Samo, pitanje je kako će na celu priču gledati Brisel.

Tamo su letos počeli novi pregovori između Rusije i EU o Trećem energetskom paketu.

“Njihov cilj je jasan: usaglasiti stavove strana po pitanju od kojeg direktno zavise perspektive energetskog snabdevanja Evrope. Ipak za sada je teže shvatiti kako ovaj cilj može da bude dostignut. Jer Brisel da bi ugodio svojim geopolitičkim ambicijama i spekulacijama odbija da uzima u obzir interese Moskve.

“Teško da će biti preterano ako se kaže da upravo uspeh ruskih projekata kao što su Severi i Južni tok doprinosi zaoštravanju stava Brisela. Radi se o tome što u rukovodstvu EU mnogi shvataju energetsku bezbednost kontinenta kao maksimalno oslobođenje od ruskih isporuka energenata. njima ne odgovara čak aktualna činjenica da Gasprom pruža Evropi oko četvrtine gasa koji joj je potreban, a državama kao što su Nemačka i Slovačka oko trećine. Međutim, aktiviranje gasovoda Severni i Južni tok, drugih naftovoda i gasovoda čine EU i Rusiju još više uzajamno zavisnim,” istakao je u razgovoru za Glas Rusije (10. juna 2013.) direktor ruske filijale PaceGlobalEnergyServices Armen Badalov.

Dogovor o Trećem energetskom paketu nije postignut. Ali, u Evropi, pre svega u Nemačkoj, koja je stožer EU, preispituju se podsticajne tarife za obnovljive izvore energije. U međuvremenu se zaoštrila kriza u Siriji, zapadni mediji su preneli prognoze analitičara da će to izazvati poskupljenje sirove nafte, ovih dana Amerika insistira na tome da da joj se dozvoli vojna intervencija u Siriji, a Rusija se protivi…

Nafta i gas su, očigledno je, i dalje ključni energenti. I ključ za politička dešavanja. Balkan, na sreću, nije više poprište ratnih dešavanja ali, političke borbe se na ovim prostorima i dalje vode. Otud i toliki interes zapadnih medija za ono što Rusija u sektoru energetike radi na ovim prostorima.

Izvor BalkanMagazin

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Hrvatska: JANAF preuzeo svoj prvi solarni projekt 

Hrvatska kompanija Jadranski naftovod (JANAF) putem povezanog društva JANAF OIE sklopila je Ugovor o kupoprodaji 100 posto udela u društvu Solar Energy Vođinci i ulaganju u solarnu elektranu u Vođincima, nedaleko od Vinkovaca, projektovane instalirane snage 14,3 MW i priključne snage...

BiH: EPBiH raspisala tender za remont turbine bloka 7 TE Kakanj

Elektroprivreda BiH je raspisala međunarodni javni poziv za revitalizaciju turbinskog postrojanja na bloku 7 u Termoelektrani Kakanj. Kako se navodi u pratećoj dokumentaciji procijenjena vrijednost je blizu 35 miliona KM sa PDV-om. Predviđen je postupak e-aukcije a kriterijum  jenajniža cena. Rok isporuke je 15...

Rumunija: Fič dodelio Romgazu rejting ‘BBB-‘

Kreditna agencija Fič Rejtings je prvi put dodelila rumunskoj kompaniji Romgaz dugoročni kreditni IDR rejting BBB-, sa stabilnim izgledima. Ovaj rejting Romgaza veći je za jedan stepen u odnosu na njegov “bb+” samostalni kreditni profil (SCP) za državnu podršku, prema kriterijumima Fiča...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!