Strepnja od predstojećih hladnih dana nije bezrazložna, ali nadležni uveravaju da je energetski sistem stabilan. Već u novembru moraćemo u inostrnstvu da kupimo 1,3 miliona tona uglja i oko milijardu kilovata.
Bez obzira na uveravanja nadležnih da je energetski sistem stabilan i da će za potrošače i naredne zime biti obezbeđeno dovoljno energenata i energije, strepnja od predstojećih hladnih dana nije bezrazložna. Struje nema dovoljno i od majskih poplava se kontinuirano uvozi. Na stovarištima čvrstog ogreva, nema domaćeg uglja, već uglavnom uvoznog i skupog. I kod gasa situacija je neizvesna i zavisi od toga hoće li se smiriti sukobi u Ukrajini i hoće li Rusija i Evropa tu naći zajednički jezik. Ako se to ne dogodi uskoro, toplane će umesto gasa koristiti mazut, a nedostaje nam 50 odsto potrebnih količina. Tako će snabdevanje svim energentima ove zime, zavisiti od – uvoza.
Od početka poplava, odnosno od 15. maja do 15. septembra EPS je uvezao milijardu kilovat-sati i to je koštalo 47,4 miliona evra. Prosečna cena po kilovat-satu bila je 4,39 evrocenti. U EPS ističu da su ove godine uspeli da prodaju energiju na slobodnom tržištu za 41 milion evra.
Na taj način je potrošeno 6,5 miliona evra – kažu u EPS. – Obezbeđivanje nedostajućih količina električne energije tokom zimske sezone zavisiće od količine uglja koja će biti na raspolaganju za termoelektrane, kao i od vremenskih prilika tokom zime.
Na pitanje „Novosti“ da li su ugovoreni aranžmani za nabavku nedostajućih količina struje i u narednim zimskim mesecima, u EPS odgovaraju: „EPS je na vreme preduzeo sve mere kako bi obezbedio stabilnost snabdevanja privrede i građana Srbije“.
Zbog složenosti situacije posle poplava i zbog priprema elektroenergetskog sistema za narednu zimsku sezonu vlada Srbije i EPS razrađuju sve scenarije kojim će se osigurati snabdevanje građana i privrede električnom energijom. U opciji su i obezbeđivanje električne energije uvozom uglja i nabavka električne energije van sistema EPS. Cilj je da električna energija proizvedena od uvezenog uglja košta isto ili manje u odnosu na električnu energiju kupljenu van sistema EPS.
Pojedini analitičari kažu, međutim, da bi uvoz lignita za proizvodnju struje bio veća dara nego mera. Niskokalorični lignit bio bi preskup zbog visokih troškova transporta. Korišćenje drugih kvalitetenijih vrsta uglja je tehnički gotovo nemoguće.
Elektroenergetski sektor su osakatile majske poplave. Biće potrebno mnogo vremena da se nas energetski sistem tehnički i finansijski vrati na nivo pre 15. maja. Najveći kolubarski kop Tamnava Zapadno polje i najveći snabdevač termoelektrana lignitom i narednih meseci biće pod vodom. Nedavno je počelo ispumpavanje, koje bi prema predviđenom roku na koji se obavezao izabrani izvođač radova „Energotehnika Južna Bačka“ trebalo da bude završeno u naredna tri meseca. Poplave su nedavno ozbiljno ugrozile i rad hidroelektrana na „Đerdapu 2“, gde je u jednom trenutku postojala opasnost da stanu svi agregati. Proizvodnja struje je tada smanjena za 30 odsto. Srećom, postrojenja su osposobljena veoma brzo.
Predsednik Upravnog odbora EPS Aca Marković rekao je na sednici Odbora Udruženja za energetiku PKS da je energetska situacija stabilna, ali da će naša zemlja morati u novembru da uveze oko 1,3 miliona tona uglja za potrebe termoelektrana i oko milijardu kilovat-sati električne energije. Prema njegovim rečima, na deponiji Termoelektrane „Nikola Tesla“ trenutno ima 1,5 miliona tona uglja, što je za 450.000 tona iznad bilansa.
– Majske poplave ali i nedavne bujice snažno su pogodile elektroenergetski sistem i redovnu, odnosno planiranu eksploataciju uglja na našim kopovima – kaže Ljubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo PKS. – Elektroprivreda Srbije uložila je i ulaže velike napore da za sledeći zimski period omogući što urednije snabdevanje potrošača električnom energijom iz sopstvenih proizvodnih kapaciteta. U toku su remonti koji se odvijaju u skladu sa planom i nema kašnjenja. Ovo se odnosi kako na proizvodne kapacitete tako i za distributivnu elektroenergetsku mrežu.
On kaže da se proizvodnja uglja odvija u skladu sa mogućnostima, prvenstveno na kopovima Kolubare dok je na kopovima Kostolačkog basena ona i iznad planiranih količina.
– Otprema uglja na deponije TE „Nikola Tesla“ u Obrenovcu se odvija ustaljenom dinamikom – kaže Savić. – Trenutno su deponije u potpunosti popunjene sa ciljem da se prošire i dodatno usklade veće količine uglja upravo iz razloga očekivane povećane potrošnje struje u zimskom periodu. Srbiji će nedostajati određene količine električne energije i ona je mora uvesti. Umnogome će zavisiti od same zime i temperatura koje će biti, no lično ne očekujem da će to prevazići 10 odsto količina u normalnim zimskim uslovima.
U gasnom sektoru za sada, naglašava Savić, nema problema i on veruje da će tako i ostati.
– Problem nastaje sa produbljavanje ukrajinske krize i eventualnog obustavljanja gasa preko teritorije ove zemlje – kaže Savić. – U cilju energetske sigurnosti podzemno skladište u Banatskom Dvoru popunjeno je do svojih maksimalnih kapaciteta, odnosno uskladišteno je nešto više od 450 miliona metara kubnih gasa. Vlada Srbije treba ovih dana da donese odluku o dodatnom uskladištenju gasa u skladištima na prostoru Mađarske. Radi se o dodatnih 200 miliona metara kubnih gasa što bi koštalo prema nekim procenama oko 25 miliona dolara. Međutim, ne treba prenebregnuti potencijalnu ukrajinsku krizu, već se blagovremeno pripremiti i za najlošiji scenario. Veoma je bitno da svi potrošači, kako u industriji tako i u domaćinstvima i javnim ustanovama obezbede određenu količinu zamenskog goriva, prvenstveno uglja i mazuta, a tamo gde to može i ogrevnog drveta, peleta…
Dušan Bajatović, generalni direktor Javnog preduzeća „Srbijagas“, ukazao je na to da je Srbiji potrebno oko pet miliona kubnih metara gasa dnevno za predstojeću zimu, što će biti obezbeđeno uvozom oko 4,2 miliona kubnih metara ruskog gasa i oko milion kubika kupovinom od Naftne industrije Srbije. On je naglasio da će gas iz podzemnih skladišta biti dovoljan za potrošnju stanovništva i toplana koje daljinski greju stanove, ali problem može da bude snabdevanje potrošača koji ne smeju da ostanu bez gasa, a to su „Fijat automobili Srbija“, železara iz Smedereva i „Petrohemija“ u Pančevu.
Nadležni ukazuju da u slučaju najgoreg scenarija, a to je prekid snabdevanja gasom zbog krize u Ukrajini, Srbija mora gas da zameni mazutom, što može da stvori problem. Naftna industrija Srbije može da obezbedi do 50 odsto potreba za tim energentom. Ostatak ćemo morati da uvozimo.
RADIJATORI
TOPLANE u Srbiji pripremaju se za početak grejne sezone koja počinje 15. oktobra i nadaju se da nestašice energenata neće biti, uprkos velikoj neizvesnosti u snabdevanju gasa. Naša zemlja je prošle godine za grejanje potrošila 545 miliona kubika gasa, 115.000 tona mazuta i 200.000 tona uglja – Za predstojeću zimu pripremamo jednaku količinu energenata – kaže Milovan Lečić, direktor Poslovnog udruženja toplana Srbije. – Mazuta i uglja imamo dovoljno, a šta će biti sa gasom, videćemo. U svakom slučaju, ne očekujemo veće probleme u snabdevanju. Ukoliko plavog energenta ponestane, usmerićemo rad na mazut i ugalj. Potrošači neće biti ugroženi. Međutim, u slučaju nestašice gasa, pretrpećemo finansijske gubitke, jer je mazut znatno skuplji energent.
BAJATOVIĆ: NEMA BESPLATNOG GASA OD 1. JANUARA
GENERALNI direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović najavio je juče da će od 1. januara naplata računa za gas morati da bude stoprocentna, kao i da će doći do postepenog povećanja cene gasa zbog usklađivanja dinara sa kursom dolara i evra.
Bajatović je rekao da će se cena gasa usklađivati sa svakom promenom kursa dinara sa dolarom i evrom po metodologiji Agencije za energetiku, kao i da će cena gasa delimično biti povećana zbog rasta transportnih troškova i mrežarine koji su sada nerealni. Kurs dinara je već sada povećao cenu gasa za oko četiri dinara, rekao je Bajatović.
On je precizirao da ne očekuje bitne izmene cene gasa u dolarima, ali da je sam kurs dolara narastao u odnosu na kurs dinara i evra, što može izazvati promene cene gasa, jer su zaduženja „Srbijagasa“ u evrima.
Bajatović je ponovio da će naplata od sledeće godine morati da bude potpuna i poručio da nema više besplatnog gasa i da će oni koji ga ne budu plaćali biti ili isključeni ili će Vlada i lokalna samouprava morati da plate za njih. On je napomenuo da je trenutna naplata računa za gas nešto iznad 60 odsto.
Bajatović je rekao da je pet godina gas bio ispod cene što je izazvalo gomilanje dugova u „Srbijagasu“, dodajući da sada moramo da se dogovorimo kako da rešimo pitanje tih dugova.
Izvor Večernje novosti
