Akcionarsko društvo Elektroprivreda Srbije raspisalo je u avgustu prošle godine konkurs za izbor novog generalnog direktora. Konkurs je bio otvoren do 15. septembra 2023. do kada su zainteresovani kandidati mogli da šalju svoje biografije. U oglasu koji je objavljen bilo je navedeno da će generalni direktor u najbližoj saradnji sa Nadzornim odborom, preuzeti vodeću ulogu u oblikovanju strateškog pravca, komercijalnog uspeha i budućeg rasta EPS-a.
Prošlo je više od pet meseci od roka za dostavljanje prijava kandidata, tako da se postavlja pitanje zašto toliko dugo traje izbor generalnog direktora, ali i šta će biti njegovi prvi zadaci.
Ekonomista Mihailo Gajić iz Libeka kaže za Euronews Srbija da će novog generalnog direktora sačekati rešavanje problema dugoročne prirode.
“Glavna stvar je zapravo dugoročno upravljanje. Ništa krakoročno nije trenutno toliko pogubno u smislu preduzeća da u roku od nekoliko meseci može da se taj problem reši, ovde su problemi dugoročne prirode”, rekao je Gajić.
Tri zadatka novog direktora
Gajić navodi tri zadatka koji se postavljaju pred novog direktora, od kojih je prvi investiranje.
Gajić kaže da bi EPS trebalo da se nalazi u velikom investicionom ciklusu da bi mogle da se zamene trenutni proizvodni kapaciteti, odnosno otpisivanje starih termoelektrana i otvaranje novih pogona za proizvodnju uglja da bi postojeće termoelektrane mogle da se snabdevaju bez problema.
“Nažalost, malo novca se izdvaja za investiranje, a i to što se izdvoji se ne potroši. Prema izveštajima o poslovanju EPS-a, vidimo da oni retko kada prebace polovinu koju su namenili za investicije. Dakle, tu postoji dosta problema u okviru samog funkcionisanja EPS-a kada ne može da potroši čak i taj novac koji je izdvojio, a koji često dolazi iz kredita inostranih banaka, nego stoji na računu i čeka neko bolje vreme. Mislim da je to prva stvar koju treba raditi”, rekao je Gajić.
Druga stvar je, dodaje on, pitanje tehnologije, a ti projekti već su u toku i treba ih zapravo samo finalizovati, kao što su postrojenja za odsumporavanje gasova na termoelektrama kako bi se one napokon dovele, barem po ispuštanju sumpordioskidsa, u neke evropske normalne okvire.
“Treći korak je prelazak na nove obnovljive izvore energije i povećanje učešća u ukupnom energetskom miksu kada pričamo o proizvodnji struje. To ne znači preko noći zatvaranje termoelektrana, nego zapravo nastavak projekta izgradnje Bistrice 3 za početak, nastavak već najavljenih projekata pravljenja vetro i solarnih elektrana koje su bile i najavljene još pre dve godine, ti projekti idu prilično sporo, i možda dalje razvijanje projektne dokumentacije za reverzibilnu hidroelektranu Đerdap 3″, naveo je Gajić.
On kaže da bi sve to omogućilo balansiranje sistema i veće uključivanje solara i energije vetra u energetski miks.
Prema njegovim rečima, sve su to srednjoročne i dugoročne stvari.
“Na nekima se već radi, ali treba nastaviti zapravo sa tim započetnim projektima. Ništa od ovoga nije nešto što se potpuno novo pojavljuje kao problem. To su zapravo stvari koje već poslednjih desetak godina stižu na red da se rešavaju, pa se ili ne rešavaju ili na tome radimo nedovoljno kvalitetno”, kaže Gajić.
Zašto toliko dugo traje izbor direktora
Prema ranijim navodima u medijima, agencija “Boyden Western Balkan” je uradila selekciju za uži izbor kandidata za generalnog direktora EPS-a. Takođe su mediji navodili da je od blizu 40 kandidata koji su se prijavili u uži izbor ušlo sedam kandidata, među kojima je i aktuelni prvi čovek EPS-a Dušan Živković.
Zlatko Minić iz Transpentnosti Srbija kaže za Euronews Srbija da je činjenice da je već prošlo skoro šest meseci od roka za podnošenje kandidatura, a da se i dalje ništa ne dešava.
“Na pitanje zašto postupak izbora direktora EPS-a traje tako dugo, najpre bi verovatno odgovor mogli da daju organi EPS-a ili bar oni organi koji taj postupak sprovode”, rekao je Minić.
On je podsetio da je od 2013. godine, kada je poslednji put direktor EPS-a izabran na konkursu, bilo nekoliko raspisanih konkursa koji se nikada nisu završavali.
“Nije bilo nikakve odluke nakon raspisivanja konkursa, već bi se raspisao novi. Možda bismo u ovom slučaju mogli da budemo zadovoljni ako se konkurs uopšte okonča, a ne samo da postavljamo pitanje rokova”, kaže Minić i dodaje da se ušlo u jednu specifičnu proceduru izbora direktora.
“Prvo smo videli da je EPS angažovao spoljnu pomoć za sprovođenje dela postupka. Mi smo se obraćali Skupštini akcionara EPS-a, oličenoj u resornoj ministarki, pozivajući da se javno objave kakvi su uopšte kriterijumi za izbor direktora. Obraćali smo se i EPS-u, ali jedino što smo uspeli da saznamo jeste da je angažovana firma koja sprovodi deo konkursa i od tada ništa”, rekao je Minić.
On dodaje da bi bilo dobro da se bar na kraju tog postupka, odnosno kada se objavi ko je izabran, sazna koji su kriterijumi korišćeni prilikom izbora i kakvi su bili programi, ako se to uopšte bodovalo i tražilo od kandidata, kao i na osnovu kojih kriterijuma su rangirani.
“Bilo bi dobro da saznamo i da li je onaj ko je konačno izabrao između tih rangiranih kandidata iz užeg izbora, imao mogućnost arbitrarnog izbora bez obzira na bodovanje ili je izabrao najbolje bodovanog kandidata”, zaključio je Minić.
Izvor: Euronews
