Oaza za 270 vrsta ptica
Hidroelektrane su od izuzetne važnosti za ptice. Pored obilja, hrane imaju i dodatnu zaštitu, jer je oko objekata zabranjen lov
Voda je izvor života, ali i izvor energije. Akumulacije koje je „Elektroprivreda Srbije“ izgradila za svoje potrebe, divlji životinjski svet je brzo prepoznao i prilagodio svoj život novonastalim uslovima. Hidroelektrane i jezera su danas dom velikog broja ptica.
Priroda je sve to lepo uredila. Neke vrste su tu stalno, neke u prolazu, neke periodično. Neke vrste ptica su usko specijalizovane i tokom svoje evolucije su se potpuno prilagodile životu na vodi, bilo da je u pitanju plivanje ili ronjenje, dok su neke druge razvile kombinovane tehnike lova i u svojoj ishrani, pored ostalog, koriste i ribu.
Na đerdapskom delu Dunava zabeleženo je čak 270 vrsta ptica. Ovakva raznovrsnost područja predstavlja jednu od najvećih oaza ptica u Evropi, što ukazuje na ornitološki značaj područja. Područje napuštenog ribnjaka kod sela Mala Vrbica nedaleko od Кladova od izuzetnog je značaja za ugrožene vrste ptica i uvršćeno je u važno područje za ptice u Evropi. Uloga ptica je u direktnoj vezi s principom održavanja ekološke ravnoteže u prirodi. Sami objekti hidroelektrana su od izuzetne važnosti za ptice. Pored dobre hrane (ribe), imaju i dodatnu zaštitu, jer je oko objekata zabranjen lov. U izveštaju Društva za zaštitu prirode navodi se da su u samo jednom brojanju ptica na dalekovodu kod HE „Đerdap 1“ zabeležena čak 22 para velikog vranca (kormorana) na gnežđenju.
Druga dunavska elektrana se svojim položajem već izdvaja kao područje idealno za nekoliko kolonija, što stalnih što sezonskih ptica. Ovde se pare, odgajaju mladunce, zaranjaju u vodu radi obroka, ali i na nedozvoljen način dolaze do dnevnog sledovanja hrane.
Magla je redovna pojava na Dunavu tokom zimskih meseci. Ujutro, pred izlazak sunca, spusti se tik do vode. Iz magle štrče dalekovodni stubovi. Izlazak sunca uz tople tonove najavljuje novi lep dan. Zaštitno uže dalekovoda, koje sa elektrane ka razvodnom postrojenju vodi energiju, zauzele su ptice. Ovde su provele noć. Čekaju da se magla raziđe i da krenu u redovnu potragu za hranom. Ove ptice kreću se u jatu od oko stotinak jedinki (čvorci, divlji golubovi, gavranovi…). Često kruže nad elektranom, nakratko slete na više delove dizalica za kraći odmor. Ovde su preko cele godine. Svijaju gnezda i odgajaju mladunce na dizalicama i većim delovima objekta.
Da se raziđe magla, čekaju i kormorani, inače strogo zaštićena vrsta koja spada u najorganizovanije ptice na svetu. Oni zauzimaju tri četvrtine dalekovodnih stubova, uglavnom onih koji su bliže elektrani. Ovo je za njih kao naručeno mesto. Imaju odličnu kontrolu prostora. Prisutni su tokom cele godine. Jedna kolonija boravi tokom leta i u jesen odlazi u toplije krajeve, a njihovo mesto zauzimaju rođaci iz severnog dela Evrope. Toplo vreme u decembru poremetilo im je kalendar. Кolonija koja je trebalo da ide na jug nije otišla, ali su zato došli ovi sa severa i bilo ih je na stotine.
Vranac se hrani isključivo ribom. Da bi došao do ribe, mora da roni u dubinu do desetak metara. Idealno mesto za to je nizvodni deo elektrane, gde voda izlazi iz sifona i stvara vrtlog. Ovo je, takođe, kao naručeno mesto za mrenu. Za ovu vrstu ribe može se reći da je „kraljica“ među ribama. Odličan je plivač. Кreće se u jatima i uvek je u društvu riba iz svoje vrste. Som je radoznala riba i njega privlači neobičan zvuk turbina. Sve je ovo dobar razlog za lovce kakvi su vranci. Posle obroka odmaraju se na ogradi uskog prolaza od elektrane do dva dalekovodna stuba u koritu Dunava, ali odavde i osmatraju, i čim primete bilo kakav znak da je riba u blizini – spremni su za akciju. Nekad ih je toliko da nema slobodnog mesta na ogradi.
Ovakva jutra donose dan s temperaturama do desetak stepeni. Dunav je plav, na mestima gde nema toka tih. Odavno nema bujičnih kiša, tako da je voda bistra i u dubini se vidi šljunak. Početkom decembra ponovila se scena iz prošle godine. Stigli su pelikani (kudravi nesit), doduše u manjem broju (osam jedinki). Dunav je njihov koridor. Veliko stanište ovih ptica je u delti, hrane se takođe ribom i verovatno su došli prateći migraciju ribe. Čim ovde zahladi, vratiće se nazad. Špic veštačkog ostrva koji je ostao od zagata idealno je mesto za kraći predah, ali i dobro mesto za kontrolu ovog dela Dunava. Jedan deo jata kormorana raširenih krila stoji na kamenim delovima spruda, dok drugi u vodi mlatara krilima i pravi „bućku“ i tako tera ribu na površinu. Društvo im pravi nekoliko sivih čaplji, a u neposrednoj blizini su pelikani.
Ovde u blizini je brodska prevodnica. Tokom prevođenja ili pripreme za prevođenje plovila, iz komore se ispuštaju veće količine vode. Šum koji stvara voda je poziv da je vreme za obrok. Кormorani gnjure i često se viđaju kako izranjaju iz vode sa lepim komadom ribe. Ribu uglavnom uhvate preko leđa i dok je nameste da je progutaju, neretko se dešava da im lovinu otmu ostale ptice. Ova voda doziva i pelikane. Međutim, oni ne zaranjaju u vodu, već čekaju da kormorani izrone s ribom i lako im kradu plen. Sa uzvodne strane u jezeru je nekoliko jata divljih pataka. Ovde su redovno svake godine. Gnezde se u šipražju uz vodu. Letos je viđena ženka kako mladunce vodi iz Dunava preko neprelivne brane u jezero. Oni su sada odrasle patke i ovde će provesti zimu, a na proleće će naći partnera i zasnovati porodicu.
Mala grupa od četiri jedinke ćubaste patke plovi mirnom jezerskom vodom. Patka je crne boje sa izraženim belinama sa strane, belim kljunom i ćubom na glavi. Ova vrsta je lutalica i verovatno će se kratko zadržati na ovom prostoru. I od ove ptice ima lepša, a to je svakako ćubasti gnjurac. Njaga trenutno nema na ovom delu Dunava, ali će doći s prvim ledom. Celo jato koristi sante leda i odatle roni u dubinu po obrok. Siva čaplja je sve više prisutna oko elektrane. Ona se tokom zimskog perioda pomera u toplije krajeve i ovde provodi zimu. Pored ribe, hrane se i vodozemcima, gmizavcima, malim sisarima… Često se mogu videti u akrobatskim letovima iznad vode. U vreme parenja imaju izražene letačke rituale udvaranja partneru.
Bela čaplja je dama među pticama. Oko elektrane se periodično viđaju mala i velika bela čaplja. Toliko ima izražen manekenski stav kada se odmara ili osmatra okolinu da deluje kao foto-model. Duž obale iz šumarka na vodu dolazi vodomar. Ova mala ptica malo veća od vrapca, svetloplavih leđa, plavozelenih krila, narandžastih grudi, dugog kljuna, gnezdarica-stanarica je na Dunavu. Upravo dug kljun joj je oružje za dobar ulov manjih komada ribe. Vodomar je važan deo ekosistema i dobar indikator zdravlja slatkovodnih staništa, Redovno je tu i sinji galeb, ptica lutalica. U svom lutanju konačno je našao odgovarajući dom.
Ovo su samo neke vrste ptica koje su našle svoje stanište na ovom delu velikog Dunava. Ptice su rođene za život u prirodi i čim im se naruši bioritam, one će otići dalje u potragu za novim domom. Njihova brojnost i dolazak novih vrsta znaci su da su ovde našli idealno stanište.
Izvor; EPS Energija
