Kako Srbija može da poveća svoju energetsku efikasnost, smanji emisiju štetnih gasova i ubrza razvoj u toj oblasti – samo su neka od pitanja koja će biti pokrenuta na VI Međunarodnom forumu o obnovljivim izvorima energije koji će se održati 24. i 25. oktobra u Novom Sadu. Ovogodišnji forum se održava pod sloganom Energetski izazov Srbije 2020-30-50, Finska je zemlja partner, a pokrovitelj Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, dok je među organizatorima Fakultet tehničkih nauka (FTN ) u Novom Sadu.
– Fakultet je mnogo uradio na formiranju kadrovske baze za proučavanje raznih aspekata istraživanja, projektovanja i primene obnovljivih izvora energije. Pokrenuti su odgovarajući kursevi na osnovnim, master i doktorskim studijama studijskog programa Energetika, elektronika i telekomunikacije, što je privuklo veliko interesovanje studenata. Školske 2009/10. godine upisana je prva generacija jednogodišnjih specijalističkih strukovnih studija na studijsku grupu Elektroenergetika-obnovljivi izvori električne energije, upravo inicirana interesom inženjera iz privrede za dobijanje najnovijih znanja iz ove oblasti. Veliko interesovanje za ovu problematiku podstaklo je akreditaciju i osnovnih strukovnih studija iz Elektroenergetike-obnovljivi izvori električne energije – kaže profesor Rade Doroslovački, dekan FTN-a i član programskog odbora Foruma.
Dušan Gvozdenac, profesor na FTN-u kaže da rast potrošnje primarne energije po glavi stanovnika u uslovima blagog smanjenja populacije u Srbiji i veoma izražene ekonomske stagnacije, pokazuje odsustvo pozitivnih efekata mera za povećanje energetske efikasnosti.
– Ako je to praćeno i rastom emisije CO2, onda je to još jedna potvrda niske energetske efikasnosti, ali i odsustvo odgovarajućeg korišćenja tehnologija obnovljivih izvora energije. Rast potrošnje električne energije po glavi stanovnika može da se objasni na isti način. Uzimajući u obzir sadašnju ekonomsku stagnaciju, može se zaključiti da se povećana potrošnja energije ne koristi u svrhu rasta BDP-a, nego samo radi povećanja životnog standarda. Srbija još uvek značajno zaostaje u stvaranju i, posebno, realizaciji sopstvene politike energetske efikasnosti koja bi bila sposobna da obezbedi barem deo rezultata koje danas postižu razvijene zemlje – smatra Gvozdenac.
Vetro i solarna energija
Fakultet tehničkih nauka od svog osnivanja poklanja veliku pažnju obnovljivim izvorima energije. Istraživani su svi resursi, a ranije je najviše pažnje bilo usmereno na korišćenje biomase, kao sveprisutnog energenta u Vojvodini, te geotermalne i solarne energije.
– U poslednje vreme najveći napredak je ostvaren u oblasti solarne i energije vetra. Ključna istraživanja se rade u Laboratoriji za obnovljive i distribuirane izvore električne energije pri Departmanu za energetiku, elektroniku i telekomunikacije. U ovoj laboratoriji postavljen je prvi hibridni sistem solarne i vetro energije, te realizovano nekoliko laboratorijskih modela vetroelektrana. Deo laboratorije se konstantno napaja iz solarnih panela ili iz uskladištene energije – kaže profesor FTN-a Vladimir Katić.
Izvor Danas
