Da, možda ili ne, nikako? Kako biste odgovorili na pitanje: da li Srbija treba da gradi nuklearku? Predsednik Aleksandar Vučić kaže da Srbija bez nuklearne energije teško može da preživi, pa se razmatra izgradnja modularnih nuklearnih elektrana. Da li je Srbija spremna na takav korak?
Tri godine nakon katastrofe u Černobilju, Skupština Jugoslavije donela je Zakon o zabrani gradnje nuklearnih elektrana. Trideset i pet godina kasnije, predsednik Srbije najavljuje da će moratorijum biti ukinut, a država otvoriti vrata nuklearkama.
Da li je iko prvo pitao stručnjake pre nego što se ova ideja „rodila“? Da li je Srbija spremna za takav korak?
„Prvi minus je velika zavisnost. Sa bilo kim da mi napravimo dogovor da vam on isporuči male modularne nuklearne reaktore, vi postajete visoko tehnološki zavisni od njega. U kom pogledu? Pre svega u političkom pogledu, pošto je nuklearna priča – priča visoko geopolitička priča. Zatim, u pogledu tehnologije sa kojom mi ne raspolažemo, jer smo mala zemlja. Potom, u pogledu nuklearnog goriva i konačno u pogledu pitanja: kako rukovati nuklearnim otpadom“, objašnjava Nikola Rajaković, profesor na Elektro-tehničkom fakultetu.
Profesor doktor Miodrag Mesarović bio je član glavne „posade“ jugoslovenskih stručnjaka koji su nekada radili na svakom velikom elektro-energetskom projektu. Za male modularne nuklearne reaktore kaže da su „moda“.
Da li, onda, postoji bojazan da bi Srbija mogla da postane probni poligon?
„Treba sačekati da se i operativno i komercijalno dokažu. Ovo što je sada ‚moda‘ – to su ovi prodavci koji obilaze političare, ne stručnjake i nude im to. Ima nekih vesti da ne postoji ni licencirani čelnik za ovako složenu tehnologiju“, kaže Miodrag Mesarović, generalni sekretar Srpskog komiteta u Svetskom savetu za energiju.
Od oko 400 aktivnih nuklearki, gotovo trećina je na teritoriji Evrope. Globalno, ideja je da nuklearna energija posluži za postizanje karbonske neutralnosti do 2050. godine.
Za nuklearnu energiju kaže se da je dugoročno rešenjue za održivu budućnost, jer ima najmanji ugljenični otisak, pouzdana je i ima stabilnost u odnosu na obnovljive izvore energije.
Čak i kada bismo sve brige oko bezbednosti, stručnog kadra i nuklearnog otpada rešili, ostaje pitanje: da li Srbija ima novca za takav poduhvat?
„Svakako moramo imati u vidu da njihova izgradnja košta, da je jako skupa i otud može da se dođe do ideja da više država ili više državnih kompanija učestvuje u zajedničkoj izgradnji. Ono što je tu problem jeste teritorija gde će se nalaziti nuklearna elektrana. Šta ako se sprovode sankcije protiv jedne države ili rata, onda možemo biti uskraćeni za tu energiju ako se ta elektrana nalazi na teritoriji druge države“, napominje Željko Marković, stručnjak za energetiku.
U zemlji koja se suočila i sa kolapsom u EPS-u, zbog kog su na kraju ceh plaćali građani, možda bi uz glas struke, trebalo oslušnuti i glas društva.
Evropske države o energetskoj budućnosti odlučuju na referendumu. Pa, da li ste za nuklearku u Srbiji, prenosi N1.
