Dan nakon dolaska predsednika Kine Si Đinpinga u Srbiju i van protokolarnog potpisivanja 27 sporazuma i memoranduma u Palati Srbije, ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala je dva sporazuma sa kineskim kompanijama.
Jedan, manji, je memorandum o razumevanju o ulaganjima u OIE, odnosno fabriku solarnih panela, a drugi veći je Okvirni sporazum o projektu izgradnje postrojenja za preradu nafte i naftnih derivata u Smederevu sa „Čajna Enerdži Internešnl Grup“(China Energy International Group).
Ovaj drugi, veći i važniji sporazum kojim se planira izgradnja rafinerije nafte u Smederevu procenjuje se na oko 2,4 milijarde evra.
„Realizacija ovog projekta doprineće smanjenju energetske zavisnosti, ali i povećanju BDP Srbije“, navela je Đedović Handanović tom prilikom.
Kapacitet ove rafinerije bio bi oko 100.000 barela dnevno što je otpilike na nivou postojeće rafinerije u Pančevu u vlasništvu NIS-a.
Upravo postojanje ove rafinerije otvara brojna pitanja u vezi sa potencijalnom kineskom investicijom. Rusi, odnosno NIS, uložili su ogromna sredstva u modernizaciju rafinerije u Pančevu i zadovoljavaju potrebe domaćeg tržišta za naftnim derivatima, a ima i za izvoz.
Nakon potresa 2022. godine koji je na energetskom tržištu izazvao rat u Ukrajini i kada su naftne kompanije zgrnule ogromne profite, situacija se već u prošloj godini normalizovala, kao i njihova zarada. Sa trendom, čini se nezaustavljivim, zelene tranzicije, može se očekivati pad potrošnje goriva kako električni automobili budu povećavali učešće.
Možda bi jedan od motiva mogao biti smanjenje zavisnosti od Rusije u snabdevanju naftom i derivatima, posebno nakon pretnji prethodnih godina da bi Srbiji mogao biti zabranjen uvoz nafte pošto je uvoznik ruska kompanija.
Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum sekjuritiz zato napominje da se prilikom dolaska stranih delegacija potpisuje mnogo sporazuma koji su uglavnom neobavezujući.
„Naobećava se svašta, ali posle je pitanje šta se sve realizuje, a posebno kada su državne pare u pitanju. Deluje da je taj projekat baš na dugačkom štapu, a i taj sporazum koji je potpisan nije obavezujući. Za izgradnju funkcionalne rafinerije potrebno je mnogo vremena, a do tada ko zna na koju stranu će otići geopolitička okolnosti“, ističe Gujaničić.
Prema njegovim rečima, rafinerijski biznis je na silaznoj putanji i veće su šanse da se rafinerije zatvaraju, nego da se grade nove.
„Trenutni kapaciteti su dovoljni za naše tržište, a u normalnim okolnostima u tom biznisu su niske marže. Zato je teško očekivati da se odavde izvozi gorivo na neka tržišta poput Afrike. S druge strane, NIS-ove rafinerije su dobro pozicionirane i pitanje je da li će biti mesta za sve“, ocenjuje Gujaničić podsećajući na plan NIS-a da prerađuju pet miliona tona nafte godišnje koji nikada nije dostignut, prenosi Danas.
Ideja u rafineriji kod Smedereva nije od juče. Još pre Drugog svetskog rata je započeta gradnja, ali nakon što je bombardovana u ratu, nikad se nije stiglo dalje od skladišta Jugopetrola.
Onda je ova ideja vaskrsnula 2010. godine kada se pojavio američki Komiko oil sa planom za izgradnju rafinerije vrednom 2,6 milijardi dolara i čak je napravljen i ugovor o otkupu zemljišta.
Od ovog se nikada nije dalje stiglo pa je 2013. godine ugovor raskinut.
Potom su se 2021. godine pojavili Kinezi kao zainteresovani za izgradnju rafinerije. Izgleda da je plan bio sličan, jer je prema saopštenju kabineta Tomislava Nikolića, predsednika Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Ruskom federacijom i Kinom projekat bio vredan 2,6 milijardi evra. Određen je i rok za završetak prve faze od četiri godine.
Sada se potpisuju sporazumi po treći put za isti projekat, ali za Miloša Zdravkovića, stručnjaka za energetiku, ovo može imati smisla.
„Ova rafinerija ne može da ugrozi položaj Gasproma. NIS ima najveći lanac benzinskih pumpi, a osim toga tu je takođe ruski Lukoil sa svojim pumpama, koje su doduše uglavnom iznamljene. Pored toga, Rusi su kupili petrohemijski kompleks, Azotaru i Petrohemiju. Nemoguće je i da Kinezi izgrde rafineriju i onda prodaju gorivo negde drugde, a pa ni u okruženju“, ocenjuje Zdravković.
Međutim i pored toga on smatra da postoji rezon zašto bi Kinezi pravili rafineriju u Smederevu.
„Budućnost naftnih kompanija je u plastici u petrohemijskim proizvodima, a ne u gorivu. Ja pretpostavljam, mada nemam nikakvih konkretnih saznanja, je da Kinezi žele da izgrade petrohemijski kompleks i da izvoze u Evropske uniju. U tom slučaju ne bi bili konkurenti NIS-ovoj rafineriji“, zaključuje Zdravković.
On dodaje i da bi to mogao biti i pravi razlog izgradnje naftovoda do Mađarske odnosno priključenja na veliki naftovod Družba. Ovaj naftovod koji bi išao do Novog Sada procenjen je na 150 miliona evra.
Mnogi stručnjaci upravo predviđaju da bi ovo mogla biti budućnost petrorafinerija u eri električnih automobila.
Ipak, ostaje pitanje ekologije. Pre 14 godina digla se javnost protiv izgradnje rafinerije, a i sada su se ekološka udruženja oglasila.
Pokret „Tvrđava“ iz Smedereva ocenio je da bi izgradnja kompleksa u kom bi se prerađivala nafta bila pogubna po zdravlje građana Smedereva.
„Zemljište na kome se planira izgradnja rafinerije nafte je uz sam Dunav, pa bi dodatno bila ugrožena i međunarodna reka, a ceo kompleks bi se nalazio na samo dva kilometra od strogog centra Smedereva. Prljava industrija nije budućnost kakvu želimo našem gradu, jer već imamo kinesku železaru koja svakodnevno truje građane Smedereva i krši zakone Republike Srbije. Kao građanima Smedereva, ne preostaje nam ništa drugo nego da sprečimo planirani projekat rafinerije, jer duboko verujemo da je on poguban po Grad Smederevo i sve njegove stanovnike. Da bismo to učinili, pozvaćemo građane na građansku neposlušnost i sve druge zakonske vidove borbe, kako bismo sprečili izgradnju nove rafinerije“, saopštio je ovaj pokret.
Oni podsećaju da je 2010. godine već pokušana izgradnja rafinerije nafte u Smederevu, ali je taj projekat odbačen na lokalnom referendumu na kome je protiv izgradnje rafinerije glasalo 72,18 odsto građana, a za svega 27,82 odsto.
