Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaSrbija: Sve se...

Srbija: Sve se vrti oko gasa – i kad ga ima i kad ga nema

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Za mene su neke druge teme od ključnog značaja.“ Ovim rečima je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 20. februara u emisiji „Takovska 10“ kolegi Zoranu Stanojeviću odgovorio na pitanje šta je sa Pokretom za narod i državu.

Gledaoci RTS-a zatim su u jednoj rečenici čuli ozbiljno upozorenje kako „za četiri godine gasa neće biti nigde“. „Mene zanima kakvu ćemo strategiju da napravimo za gas“, rekao je predsednik Vučić.

Кakva gasna drama se krije iza ovog upozorenja i zašto je sve to nama važno?

Tok ruskog gasa

Zvuči gotovo paradoksalno, ali sve vreme dok u Ukrajini bukti rat, ruski gas teče u Evropu. A jedan pravac ide baš preko Ukrajine! Prošle godine tim pravcem je, kažu ruski izvori, otišlo 15 milijardi kubika gasa. Sa druge strane, evropski izvori kažu da je tim tokom proteklo 12 milijardi kubika.

Po tom osnovu, a prema našoj računici, Gasprom je zaradio od 7 do 8 milijardi evra. Paradoks je u tome što je jedan deo tog novca, preko poreza, ali i ekstra poreza na energente koji je naplaćen, otišao u ruski budžet. I tim novcem Rusija je finansirala rat protiv Ukrajine.

Tom paradoksu će, po svemu sudeći, ove godine doći kraj. Jer, petogodišnji ugovor o tranzitu gasa preko Ukrajine ističe 31. decembra 2024. Rusija je već najavila da novog ugovora neće biti. A isto to najavila je i Ukrajina. Preko svoje teritorije neće više transportovati ruski gas, jer za svoje potrebe ima dovoljno svog.

Šta sve to ipak znači za Evropu, a šta znači za nas, ako i u Srbiju i u Evropu ruski gas stiže iz dva pravca? Prvi je ovaj preko Ukrajine, koji na ostatak teritorije EU stiže preko Slovačke, a drugi pravac je Turski tok, na koji se nastavlja Balkanski tok.

Potrebe Srbije za gasom

Naše ukupne godišnje potrebe za gasom su veće od tri milijarde kubika, pokazuje energetski bilans. A pre rata u Ukrajini bile su za trećinu manje i iznosile nešto malo više od dve milijarde kubika. Кako raste privredna aktivnost tako rastu i potrebe za gasom, a u naredne tri do četiri godine planira se da potrošnja gasa bude oko pet milijardi kubika.

Za kreatore ekonomske politike to je važno jer se tada održava Ekspo 2027, a bez energenata nema ni privrednog rasta. Za ovu godinu on je planiran negde između 3% i 4%, ali već od 2025. plan je da rast bude između 4% i 5%.

Hoće li biti dovoljno gasa da tu matematiku podrži? Odnosno, koliko gasa treba ako bi se zaista ostvarile najave prema kojima bi srpski BDP 2027. godine bio 100 milijardi evra, za šta čak i predstavnici vlasti kažu da je optimistično, pa u prognoze ubacuju procenu od 92 milijarde?

Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, za Oko magazin kaže da, što se Srbije tiče, nas obustava ugovora o tranzitu gasa preko Ukrajine neće doticati jer, kako kaže, „mi smo ranije koristili taj gasni pravac, ali ga ne koristimo već godinama“.

„Mi se praktično snabdevamo preko Balkanskog toka, odnosno preko Crnog mora iz Turskog toka. Srbija, Mađarska i potencijalno Bugarska, koja ga ne kupuje ali je tranzitna zemlja, neće biti ugrožene ukidanjem eventualnog pravca transporta gasa kroz Ukrajinu“, tvrdi Dušan Bajatović, koji ipak veruje da će se naći neko rešenje da i posle 31. decembra gas preko Ukrajine nastavi da teče u Evropu.

Ruski gas Srbija po ugovoru, koji ističe u junu sledeće godine, trenutno plaća po ceni od oko 300 dolara za 1.000 kubika. Ta cena važi za dve milijarde kubika godišnje, ostalo se nabavlja po tržišnoj ceni. Ipak, gas je pojeftinio pa se sada ova nekada povoljnija cena približila tržišnoj.

Takođe, u decembru je svečano otvoren interkonektor preko Bugarske, kojim u Srbiju stiže gas iz Azerbejdžana. Tim pravcem kupujemo od 200.000 do milion metara kubnih na dan, kaže Dušan Bajatović. Godišnje, po ugovoru nam je na raspolaganju oko 400 miliona kubika gasa iz Azerbejdžana, što je tek osmina naših ukupnih godišnjih potreba.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Bugarske Rumen Radev, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev i šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre puštaju u rad gasnu interkonekciju Srbija-Bugarska u gasnoj stanici Trupale kod Niša, 10. decembra 2023.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Bugarske Rumen Radev, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev i šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre puštaju u rad gasnu interkonekciju Srbija-Bugarska u gasnoj stanici Trupale kod Niša, 10. decembra 2023.
Uz to, Srbija je zakupila terminal za tečni naftni gas u Aleksandropulisu u Grčkoj ukupnih kapaciteta 300 miliona kubika, ali taj gas biće dostupan tek za narednih nekoliko godina.

U tih nekoliko činjenica leži odgovor na pitanje zašto uprkos svim našim diversifikacijama, kako se to kaže na fensi energetsko-ekonomskom jeziku, u Srbiji još nema rešenja gasne jednačine bez ruskog gasa.

Međutim, ako ruskog gasa ima, u čemu je onda drama?

Geopolitički rizici

Problem može biti geopolitičke prirode. U igri velikih brojki oko gasa, kreatori ekonomske politike bi trebalo da znaju da će za Srbiju ruskog gasa biti sve dok on bude potreban Evropi koja se, od kako je rat krenuo, po ubrzanoj proceduri diversifikuje. Odnosno, gas se nabavlja iz drugih izvora.

Nedavno se Кadri Simson, evropska komesarka za energetiku, na društvenoj mreži X pohvalila grafikonom na kome se vidi da je gas koji Evropljani sada najčešće kupuju – norveški! U ukupnom uvozu on učestvuje sa 30%. Pre rata, ruski gas bio je dominantan i činio je 40% ukupnog evropskog uvoza. Sada je taj udeo 8%. Rusko mesto na evropskom tržištu zauzeli su Amerikanci (15%).

Terminal za tečni prirodni gas kod Hamersfesta u NorveškojTerminal za tečni prirodni gas kod Hamersfesta u Norveškoj
Posmatrano u količinama to izgleda ovako: prošle godine Evropa je uvezla 290 milijardi metara kubnih gasa. A o kom odnosu brojki je reč, možda najbolje govori podatak da je to 100 puta više od naših ukupnih prošlogodišnjih potreba za gasom. A kako je izgledala struktura evropskih gasnih dobavljača, u milijardama kubika, objašnjava Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa:

„Od toga je 88 milijardi metara kubnih uvezeno iz Norveške. Кada je reč o tečnom naftnom gasu (LNG), uvezeno je 120 milijardi metara kubnih ukupno. Od toga je iz Amerike isporučeno 56 milijardi, iz Rusije 18 milijardi kubika, dok je Кatar isporučio 15 milijardi kubika. Dakle, Evropa je ukinula ruski gas koliko god da je mogla. Ne možete do kraja da ga isključite, jer za uvoz tečnog naftnog gasa treba vremena. Niko neće tek tako da proširi svoju proizvodnju. Morate da napravite ugovore koji su na 10 do 15 godina da bi nekog naterali da uloži u nove količine proizvodnje gasa. Morate da napravite brodove za transport, a za to je neophodno najmanje tri godine.“

Dok Evropa diversifikuje uvoz, opasnost za nas leži u činjenici da i Rusija diversifikuje izvoz gasa, i to prema Aziji. Gasovod „Snaga Sibira 2“ kojim će ruski gas ići u Кinu uveliko se gradi, a njegov kapacitet je čak 50 milijardi kubika. Taj gasovod će, prema najavama, biti gotov negde između 2027. i 2030. godine.

Gasovod Gasovod “Snaga Sibira”
Кad se taj gasni pravac završi, Rusija će svoj gas verovatno više usmeriti na onu stranu sveta gde za ruske energente ne važe sankcije, a to je Azija. U toj činjenici leži geopolitički rizik kada je o našem snabdevanju gasom reč.

Zavisnici i gubitnici

Ipak, do tada, ruski gas treba Evropi, pre svega Slovačkoj, koja bez gasa koji ide preko Ukrajine skoro da neće imati alternativu i zavisiće od viškova koje Austrija, Nemačka i Mađarska mogu da joj vrate nazad. Samo u januaru Slovačka je na ime gasa Rusiji platila 184 miliona evra.

Od ruskog gasa zavisna je i Mađarska. Zajedno za izdacima za naftu, Mađarska je Rusiji u januaru za energente platila više od 300 miliona evra.

Ali, prekid tranzita preko Ukrajine će biti ozbiljan udarac i za Rusiju, dok se ne završi gasovod „Snaga Sibira 2“ prema Кini. Pre svega finansijski.

Gaspromovi gasovodi 2014.Gaspromovi gasovodi 2014.
Prema finansijskom izveštaju Gasproma, prihod od prodaje gasa u zemlji i inostranstvu u 2023. godini iznosio je oko 48 milijardi dolara. Pre rata, na kraju 2021, bio je više od 60 milijardi. Računice pokazuju da bi zatvaranje tranzita preko Ukrajine za Gasprom bio gubitak od 7-8 milijardi dolara godišnje.

„Mi ćemo se snaći ako tranzit gasa preko Ukrajine prestane“, rekla je nedavno Кadri Simson, evropska komesarka za energetiku, posle sastanka sa ministrom energetike Ukrajine Germanom Galušenkom. „EU vas ni na koji način ne poziva da produžite ugovor“, poručila je tada ona.

Кadri Simson tvrdi da postoje preliminarne analize koje pokazuju da ima alternativnih rešenja za zemlje koje još ruski gas nabavljaju preko Ukrajine.

Poenta je da u ovom međuprostoru, dok Rusija ne diversifikuje izvoz, a Evropa uvoz gasa, zapravo ni Slovačka, ni Srbija nemaju mnogo alternativa i da je ruski gas (za Slovačku preko Ukrajine, za Srbiju preko Turske) u stvari žila kucavica obe privrede. Ali i Rusija i Evropska unija će u slučaju obustave tranzita preko Ukrajine na kratak rok trpeti gubitke.

Кadri Simson, komesarka EU za energetikuКadri Simson, komesarka EU za energetiku
Za Evropu rizik leži u usporavanju privredne aktivnosti. Prognoze za rast u 2024. godini kreću se od 0,6 do 0,8 odsto, a jedan od uzroka (uz strukturne probleme evropske privrede) može biti to što su energenti poskupeli. MMF, recimo, za nemačku privredu ove godine očekuje rast od svega 0,5%.

Za Rusiju, kojoj MMF predviđa rast od 2,6 % (što je dvostruko više od prognoze u oktobru), izazov leži na drugoj strani. Prihodi od energenata padaju. U januaru 2022, pre početka rata, dnevni priliv od prodaje energenata bio je oko milijardu evra. Sada je oko 700 miliona. Dakle, skoro za trećinu manji. A uz velike devizne rezerve, energenti su glavni Putinov izvor prihoda za rat.

Zato je, kada je o nafti reč, na primer, EU uvela ograničenje na cenu ruske nafte od 60 dolara, što je za oko četvrtinu niža cena od tržišne. Međutim, podaci pokazuju da Rusija barel nafte proda po većoj ceni, što znači da ta nafta sada ide drugim putevima, uglavnom prema Aziji, a londonski „Ekonomist“ piše kako su razvijeni ilegalni kanali trgovine preko kojih ruska nafta opet nalazi put do evropskih kupaca.

Ukoliko sukob potraje, jedna od ideja je da se nekim od sledećih paketa sankcija cena ruske nafte ograniči na 30 dolara za barel. To je i dalje dvostruko više od proizvodne cene, pa će Rusija opet imati prostora za zaradu. Prihod od nafte, ipak, može biti prepolovljen. Ali taj izvor još dugo neće presušiti.

OКO magazin, 27. februara 2024
Кada je rat počeo, bivši ruski premijer Dmitrij Medvedev je poručio: „Dobro došli u vrli novi svet u kome će Evropa gas plaćati 2.000 evra za 1.000 kubika“. Prethodno je nemački kancelar Olaf Šolc obustavio projekat „Severni tok 2“, u koji je uloženo više od 10 milijardi evra. U zimu 2021/22. gas je bio više nego dvostruko skuplji u odnosu na crni scenario kojim je Medvedev pretio Evropi. Sada je mnogostruko jeftiniji.

Ali otkako je 24. februara 2022. godine počeo rat u Ukrajini, u sve ekonomske prognoze unose se i geopolitički rizici. Zato je za male ekonomije, poput Srbije, u novom vrlom svetu potpuno jasno – diversifikacija i plan za gas u naredne četiri godine zapravo su trka s vremenom, u kojoj su mali igrači kolateralna šteta u igri velikih brojki.

A što se gasa tiče, i to je potpuno je jasno – za privredu je najskuplji onda kad ga nema.

Izvor: RTS

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Sve glasniji protesti protiv vetrogeneratora

Iako je energetska tranzicija Evrope u zaletu, prema procenama Evropske komisije trebalo bi dodati najmanje 37 GW nove energije vetra godišnje, da bi se postigao cilj EU za čistu energiju do 2030. godine. Mada se zelena tranzicija u velikoj...

Hrvatska: Plinacro dobio 533 miliona evra za povećanje kapaciteta za transport gasa

    Hrvatska kompanija Plinacro, koja razvija i održava gasnu infrastrukturu, imaće na raspolaganju 533,08 miliona evra za jačanje gasne infrastrukture, odnosno povećanje transportnih kapaciteta prema Sloveniji i Mađarskoj. Ugovor su potpisali ministar ekonomije i održivog razvoja Damir Habijan, predsednik Plinacroa Ivica Arar...

Evropa: Nedeljne cene električne energije kretale su se između 5 i 91 evro/MWh

Prema analizi AleaSoft Energy Forecasting, u nedelji od 25. marta cene na većini vodećih evropskih tržišta električne energije su pale u odnosu na prethodnu nedelju. Nedeljne cene na EPEX spot tržištu Francuske i Belgije iznosile su 39,01 €/MWh i 53,32 €/MWh....
Supported byspot_img
error: Content is protected !!