Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Sunce i...

Srbija: Sunce i vetar ne mogu biti nosioci bazne energije

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Dok se u Nemačkoj povećava proizvodnja uglja, u Srbiji se lobira za zelene kilovate

U cilju obezbeđenja sigurnog snabdevanja i energetske nezavisnosti zemlje potrebno je raspolagati baznom energijom. Kod nas su to termoelektrane. Bez bazne energije naš sistem bi bio zavisan od tržišta. Srbija ima ugalj, samim tim i određeni nivo energetske sigurnosti. Možda to nekome ne odgovara, ali je tako – kaže prof. dr Milan Radunović, koji je 25 godina radio u elektroprivredi i na brojnim projektima IBRD-a širom sveta, komentarišući sve češće tvrdnje o značajnoj ulozi solarnih panela i vetroparkova koji bi u skorijoj budućnosti trebalo u potpunosti da isključe korišćenje uglja kao energenta.

Na postavljeno pitanje – da li nas napuštanje uglja dovodi u energetsku zavisnost – odgovara da dovodi. Postajemo i energetski i tehnološki zavisni jer sunce i vetar ne mogu biti nosioci bazne energije. Neki tvrde da ipak mogu, ali samo uz velike instalisane kapacitete baterija i sa mogućnošću skladištenja energije. Prema tome, pored izgradnje solara i vetrogeneratora mora se investirati u pretvaračke stanice i velika baterijska postrojenja što znači, objašnjava naš sagovornik, da u cenu energije iz ovih izvora ulaze i investicije za baterije i gubici. Istovremeno se treba zapitati u kojim se zemljama ova oprema proizvodi i da li se pored energetske produbljuje i tehnološka zavisnost. S druge strane, prinuđeni ste da na tržištu kupujete nedostajuću energiju, a dovoljno je pogledati cene na berzama poslednjih meseci, kaže on.

– Poslednja dva meseca u Nemačkoj je povećana proizvodnja uglja i električne energije iz termoelektrana. To je diktiralo tržište i cene električne energije. Zemlje EU su u međuvremenu krenule u tranziciju energetskih sistema, izgradile nove termoelektrane, može se reći termoelektrane budućnosti. Najbolji primer je Poljska. Izgradila je 7.000 megavata novih termoelektrana, velike efikasnosti i minimalnog zagađenja. Oni su u saradnji sa „Simensom” razvili i projekat „200 plus”, projekat revitalizacije i stvaranje budućnosti u skladu s zahtevima EU za termokapacitete instalisane snage veće od 200 megavata. Ali tranzicija je proces, a ne prekidač, pa da kažemo – evo počeli smo i završili. Skloni smo da sudimo o termoelektranama na bazi starih elektrana, neke su i sedamdesetodišnjaci. Značajno je napomenuti da se pristupilo revitalizaciji najvećih jedinica, tako da sada imamo veću efikasnost, odsumporavanje i smanjenu zagađenost. U završnoj fazi je i izgradnja novog kapaciteta, novog posle četrdeset godina – kaže naš sagovornik.

– I još nešto – nema čiste energije. Kod uglja i termoelektrana znamo da je u cenu električne energije ušao i trošak rekultivacije terena i zagađenja. Kod termoelektrana budućnosti ti troškovi su znatno manji. To je i razlog zašto se pristupilo revitalizaciji termoelektrana u Srbiji, s ciljem podizanja efikasnosti i značajnim unapređenjem ekologije. Šta znamo o procesima reciklaže iskorišćenih solarnih panela i vetrogeneratora? Za sada samo ono iz studije urađene u Francuskoj „Crna strana zelene energije”. Ali to nije ušlo u cenu energije iz obnovljivih izvora – ističe prof. Radunović.

Novi zakon koji je predvideo mogućnost instalacije solarnih panela na krovovima kuća i fabrika je od izuzetnog značaja. Tu se može videti velika uloga solarnih panela.

– Šta je predlog – zatvaranje nekih termokapaciteta, starih i neefikasnih (za jedan megavat termokapaciteta treba izgraditi minimalno četiri megavata zelene energije). Izgradnjom 1.000 megavata (dva bloka po 500) doprineli bismo dekarbonizaciji Srbije uz obezbeđenje energetske sigurnosti. Zbog velike efikasnosti smanjilo bi se sagorevanje nekoliko miliona tona uglja godišnje. Alternativa uglju je samo izgradnja nuklearne elektrane. Sigurno je da korišćenjem sopstvenih resursa ostvarujemo energetsku nezavisnost i niže cene energije jer na kraju sve pogodnosti zelenih kilovata plaćaju potrošači. U ovom trenutku treba izbeći paušalne ocene, opredeljenja zasnovana na sagledavanju pojedinih segmenata, a ne celine, i bez uticaja pojedinih lobi timova – zaključuje naš sagovornik.

Izvor; Politika

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Region JIE: Rumunija razmatra da gradi novu HE na Dunavu zajedno sa Srbijom

Izgradnju hidroelektrane (HE) Đerdap 3 Vlada Srbije proglasila je projektom od posebnog značaja, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije (MRE). Kako MRE navodi u objavi 20. maja, taj strateški objekat na reci Dunav radi se u koordinaciji sa Rumunijom...

Slovenija se i dalje oslanja na ruski gas

Evropska komisija je pre nekoliko dana saopštila da se Slovenija i dalje oslanja na ruski gas koji se uvozi preko Austrije, prenosi Seebiz. „Slovenija je preduzela mere za jačanje alternativnih snabdevanja prirodnim gasom, ali se u stvarnosti i dalje oslanja...

Srbija: EPS uzima zajam od 100 miliona evra za dekarbonizaciju

Na poslovnom forumu u Trstu pod nazivom „Zelena tranzicija: nove mogućnosti za bilateralnu saradnju“ najavljeno je potpisivanje pet sporazuma između italijanske i srpske strane. Prema saznanjima italijanskih medija, jedna od glavnih razvojnih banaka u zemlji CDP odobriće Elektroprivredi Srbije...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!