Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Strmoglav pad...

Srbija: Strmoglav pad cena metala, problem za rudnike

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Srbija zbog jevtinog bakra, aluminijuma, čelika… zbog pada tražnje na svetskom tržištu već pet godina beleži gubitke u izvozu.

Kretanje cena na svetskom tržištu srpskim metalurzima već pet godina ne ide naruku. Cene sirovina dramatično padaju od marta 2012, a bakra i aluminijuma, još od početka 2011. Cena bakra je, sa oko 10.000 dolara za tonu početkom 2011, pala na 4.525 dolara početkom decembra ove godine. Tona aluminijuma na svetskim berzama ovih dana je 1.462 dolara, a u isto vreme 2014. vredela je 2.000 dolara.

Srbija je smanjila udeo u svetskom izvozu metala sa 0,18 u 2008. na 0,1 odsto. Ovaj pad je posledica manjeg izvoza gvožđa i čelika posle 2011, dok se udeo našeg izvoza obojenih metala nije menjao.

Udeo aluminijuma i bakra u vrednosti našeg ukupnog izvoza od početka 2015. do kraja oktobra bio je 4,3, a čelika 3,6 odsto.

– U rudnicima metala i metalurgiji Srbije danas posluje 516 preduzeća sa oko 17.300 zaposlenih, dok je 2001. u njima radilo 42.568  ljudi – kaže Ljubiša Obradović, sekretar Udruženja za metalnu, elektroindustriju, rudnike metala i metalurgiju Privredne komore Srbije. – Do velikog smanjenja proizvodnje, izvoza i broja zaposlenih u ovom delu srpske industrije u poslednjih 15 godina došlo je zbog manjeg priliva kapitala, visokih kamata na bankarske kredite i smanjenja inostrane tražnje. U poslednjih pet godina prepolovljena je proizvodnja osnovnih metala, što je posledica zastoja u radu „Železare Smederevo”, ali je vađenje rude povećano za 50 procenata.

Suprotno očekivanjima, iako važe za velike izvoznike, ukupan spoljnotrgovinski bilans rudnika metala i srpske metalurgije nije pozitivan. U 2014. izvezli su za 1,5, a uvezli za 1,7 milijardi dolara.

Zbog povećanog uvoza rude gvožđa za „Železaru Smederevo”, spoljnotrgovinski bilans naših rudnika od početka godine do kraja oktobra bio je u deficitu 122, ali su proizvođači metala u isto vreme bili u plusu oko 40 miliona evra.

Prema rečima Stojana Stamenkovića, urednika mesečnika „Makroekonomske analize i trendovi” Ekonomskog instituta, od smederevske železare ove godine se očekivalo da znatno doprinese rastu izvoza i ukupnoj vrednosti bruto domaćeg proizvoda.

– Železara je proradila početkom ove godine i proizvodnja je povećana, ali su glavni efekti vezani za rad obe visoke peći i za nalaženje strateškog partnera. Kupaca za sada nema. Samo u najavama – kazao je Stamenković na predstavljanju poslednjeg broja ovog časopisa. Obim proizvodnje osnovnih metala sada je ispod polovine proizvodnih rezultata iz prvog polugođa 2008. Boljim rezultatima ništa nije pomoglo što je u septembru ostvaren međugodišnji porast od 13,8 odsto, a u periodu januar–septembar za 23,5 procenata.

U pogledu najavljene dinamike proizvodnje železare i njenog doprinosa rastu BDP-a otvoreno je nekoliko pitanja, smatra Stamenković. Prvo, da li će i kada u punom pogonu biti obe visoke peći? Drugo, hoće li zaista biti kupca za železaru, ali i tražnje za njenu proizvodnju dok se ona ne proda. Treće, može li da bude i kada će biti rentabilna?

Ovo poslednje je ključno za najavljivano povećanje bruto domaćeg proizvoda, ukazuje Stamenković. Ne mora povećanje obima proizvodnje da znači i isto toliko povećanje bruto dodate vrednosti. Jer, sa povećanjem fizičkog obima proizvodnje ne mora da dođe i povećanje bruto domaćeg proizvoda, ukazuje Stamenković.

Profesor dr Ljubodrag Savić je, međutim, optimista kada je u pitanju železara.

– Srbija u železari ne može sama da organizuje isplativu proizvodnju. Ipak, mislim da smo blizu rešenja sa Kinezima. Pod uslovom, naravno, da se kineskoj kompaniji, iza koje stoji kineska država, stavi do znanja da će u tom poslu sudelovati i naša država. Ali, Srbija ima sporazum sa Evropskom unijom koji je sprečava da uloži i jedan dinar u železaru.

Ostaje da se vidi da li će EU dozvoliti Srbiji da državnim garancijama podrži kinesku operaciju za spas njene čeličane

Kretanje cena na svetskom tržištu čelika nam, na žalost, takođe ne ide naruku. „Ruže”, sudeći po izveštajima sa svetske berze, nikome ne cvetaju. Čak ni Kinezima koji imaju masovnu i jevtinu proizvodnju. Zato su sve oči uprte u pokretanje posustale evropske, ali i japanske privrede koje su veliki potrošači ne samo čelika, već i ostalih osnovnih metala.

Devetomesečni bilans

Od početka 2015. do kraja septembra Grupa RTB „Bor” izvezla je robe za 53,6 miliona dolara, što je 2,3 puta više nego u istom periodu prošle godine. Izvoz RTB „Bor” – topionica i rafinacija u tom periodu vredeo je 45,5 miliona dolara.

Prema podacima PKS, Valjaonica aluminijuma „Impol Seval” – Sevojno izvezla je za devet meseci robe za 127,9 miliona dolara, što je manje za 3,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Valjaonica bakra – Sevojno je u isto vreme izvezla za 74,8 miliona dolara. Za 17,3 odsto manje u odnosu na period januar–septembar 2014. Inače, ove dve kompanije su među 15 najvećih izvoznika u Srbiji.

Ovogodišnji devetomesečni izvoz železare „Sirmijum stil” –Sremska Mitrovica vredeo je 71,3 miliona dolara, za 28,3 manje nego u istom periodu lane.

Izvor; Politika

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Koliki je potencijal biomase u Srbiji?

Vlasnik "Point grupe" Zoran Drakulić rekao je da bi cela Srbija mogla da se greje na domaću biomasu i da se iz tog obnovljivog izvora može proizvoditi i električna energija, pa mu nije jasno zašto se nastavlja gasifikacija, kada...

Srbija: Koliko je bezbedna nuklearna energija?

Pored daleke Francuske i još dalje Kine, susedna Mađarska je takođe svoju energetiku oslonila na nuklearne izvore. Srbija tek kreće u tom pravcu, a prvi korak će biti ukidanje moratorijuma na zabranu izgradnje nuklearnih elektrana i otpočinjanje procedure koja podrazumeva čitav...

Srbija: Rafinerija u Smederevu ispuniće najviše evropske standarde

Kada je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, prošle nedelje potpisala okvirni sporazum sa kompanijom „Čajna enerdži internešenel grupa” o izgradnji postrojenja za preradu nafte u Smederevu, gde bi trebalo da se proizvode derivati u skladu sa najvišim...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!