Planiranje scenarija razvoja rudarske kompanije je sredstvo za evaluaciju percepcija budućih poslovnih stanja. To je deo strateškog planiranja koji se odnosi na upravljanje i smanjenje neizvesnosti budućih događaja. Za konačan izbor varijante planiranih scenarija najčešće se u praksi koristi metoda višekriterijumske analize. Višekriterijumska analiza je kvantitativna metoda za optimalni izbor iz konačnog skupa alternativa, valorizovanih po više različitih kriterijuma. Ona pruža dobru podršku unapređenja raspoloživih alternativa, jer omogućava brzu evaluaciju njihovih performansi, nedostataka i mogućnosti za poboljšanja.
Proces odlučivanja o strateškim pravcima razvoja rudarske kompanije podrazumeva niz procesnih aktivnosti od definisanja strateških ciljeva, planiranja scenarija realizacije definisanih ciljeva i evaluacije planiranih scenarija do izbora najpovoljnije opcije razvoja koja ima najmanje neizvesnosti realizacije. Rezultat ovog procesa su odluke. Donetim odlukama se determinišu razvojni ciljevi i način njihovog postizanja.
U savremenim uslovima poslovanja kompleksnost i dinamičnost su osnovne determinante što menadžmentu usložnjava i otežava donošenje najboljih razvojnih strategija. Jedan od načina da se prevaziđu ovi problemi jeste kombinovanje metoda planiranja scenarija razvoja i primena višekriterijumske analize, odnosno kvantitativnog pristupa, jer on omogućava valorizaciju alternativa u uslovima neizvesnosti i rizika.
Planiranje scenarija razvoja
Kvalitet rezultata dobijenih višekriterijumskom analizom u direktnoj je zavisnosti od izbora skupa alternativa o kojima se odlučuje, kao i izbora adekvatne metode za rešavanje problema. Planiranje scenarija predstavlja dobar izbor za formiranje reprezentativnog skupa alternativa jer uključuje buduće stanje okruženja u periodu realizacije odluke. Planiranje scenarija je efektivan alat strateškog menadžmenta za srednje, odnosno dugoročno planiranje u uslovima neizvesnosti. Njegova osnovna namena jeste poboljšanje strategija, razvijanje planova za neočekivane događaje i ostvarivanje zacrtanih ciljeva. Razmišljanje kroz scenarije pomaže da se shvati logika i uoče ključni faktori razvoja, kao i da se determiniše kompanijski potencijal koji može da se nosi sa neočekivanim događajima i promenama. Istovremeno, planiranje scenarija podrazumeva kompleksnu proceduru i potpuno drugačiji pristup u sagledavanju strategija i njihove realizacije. Kompleksnost se ogleda pre svega u zahtevu za visokim stepenom strateškog razmišljanja, kao i snažnim fokusom na buduće događaje.
Zbog svog sistemskog pristupa planiranje scenarija je značajno zahtevniji proces od tradicionalnog planiranja zbog šireg opsega inputa al i većeg izbora odluka. Usvojeni scenariji, odnosno alternativne percepcije budućih događaja su polazna osnova za optimizaciju primenom višekriterijumske analize.
Višekriterijumska analiza u donošenju razvojnih planova
Poslovne odluke karakteriše visok stepen kompleksnosti, koja proističe iz njihove uslovljenosti velikim brojem faktora. Neizvesnost realizacije poslovnih odluka proističe iz činjenice da menadžment najčešće ne raspolaže sa dovoljno informacija, bilo kvalitativno bilo kvantitativno. Zbog toga, menadžment treba da poseduje sposobnost rangiranja informacija po prioritetu i značaju, odnosno pouzdanosti, kako bi se obezbedio zadovoljavajući kvalitet odluke.
Generalno, matematički algoritam metoda višekriterijumske analize se može opisati kao izbor jedne iz konačnog niza a alternativa Ai (i = 1, 2,…, a) na osnovu n kriterijuma Xj (j = 1, 2,…, n). Svaka od alternativa predstavlja vektor Ai = (xi1, xi2,…,xij,…,xin), gde je xij vrednost j-tog atributa za i-tu alternativu. Dakle, formiranje modela višekriterijumske analize podrazumeva postojanje relevantnih saznanja o mogućim alternativnim načinima realizacije procesa za koji se odluka donosi, ciljevima koje donosilac odluke želi da ostvari, ali i podacima o načinu na koji svaka od raspoloživih alternativa doprinosi ostvarenju određenog cilja. Rešenje tog problema, zavisno od potreba donosioca odluke i korišćenog algoritma, ne mora biti jedinstveno.
Strategija razvoja površinske eksploatacije uglja u ugljonosnim baenima EPS
Generalni strateški cilj razvoja površinske eksploatacije uglja, ili bolje rečeno upravljanja mineralnim resursima uglja kolubarskog i kostolačkog basena definisan je pre svega u državnom strateškom dokumentu – Strategija upravljanja mineralnim resursima u Republici Srbiji do 2030. godine, koja je osnova i za izradu Strategije razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. godine sa projekcijama razvoja do 2030. godine. U ovim baznim strateškim dokumentima jedan od primarnih strateških ciljeva je sigurno i pouzdano snabdevanje termoelektrana ugljem u Republici Srbiji pri čemu je i u narednom dugoročnom periodu resurs uglja iz kolubarskog i kostolačkog basena dominantna energetska sirovina za dobijanje električne energije u Srbiji.
Prikaz Strategije razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. godine sa projekcijama razvoja do 2030. godine
Projekcije razvoja energetskog sektora za period do 2025/2030. godine i odgovarajući bilansni pokazatelji su napravljeni za dva predviđena scenarija promena u potrošnji energije (Referentni scenario i Scenario sa merama energetske efikasnosti). Iako je razvoj elektroenergetskog sistema i sistema daljinskog grejanja, sektora obnovljivih izvora energije, nafte, uglja i prirodnog gasa predviđen tako da za oba scenarija zadovolji predviđene, buduće potrebe, energetska politika koju promoviše ova strategija i njena sektorska razrada je okrenuta tranziciji ka scenariju sa merama energetske efikasnosti. Oblast energetike, kroz izgradnju novih ekonomski, ekološki i društveno održivih formi, treba da postane ne samo pratilac već i pokretač privrednog razvoja Republike Srbije.
Pri razmatranju predloženih scenarija i saglasno njima, i razvoja pojedinih energetskih sektora treba imati na umu da svaka dugoročna strategija energetskog razvoja sadrži izvestan stepen neizvesnosti, obzirom na promene parametara relevantnih za razvoj: stope privrednog razvoja, cene energije, primene novih tehnologija za korišćenje konvencionalnih goriva i OIE, promene u investicijama potrebnim za razvoj pojedinih projekata, itd. Zbog toga je u periodu realizacije ove strategije neophodno permanentno preispitivati sektorske ciljeve, zacrtane aktivnosti i njihovu realizaciju i po potrebi redefinisati ih u skladu sa novonastalim situacijama.
Prema ovoj Strategiji prioritetne aktivnosti su vezane za površinsku eksploataciju uglja su:
– Rekonstrukcija termoelektrana saglasno Direktivi o velikim ložištima;
– Izgradnja novih termoenergetskih kapaciteta na ugalj snage 700 MW do 2025. godine (350 MW do 2020. godine).
Razvoj elektroenergetskog sektora ključna je karika u razvoju kompletnog energetskog sistema Republike Srbije i determinisan je sledećim bitnim činjenicama i relativno izvesnim pretpostavkama:
– Prosečna starost praktično celokupnog instalisanog proizvodnog kapaciteta u termo i hidro elektranama JP EPS je preko 25 godina;
– Porast potrošnje električne energije u odnosu na baznu godinu u Referentnom scenariju iznosi oko 5,7% do 2020. godine, odnosno 10,5% do 2025. i 16,3% do 2030. godine
– Obavezna je primena Direktive 2001/80/EZ o ograničenju emisija iz velikih ložišta;
– Obavezna je primena Direktiva 2010/75/EU o industrijskim emisijama (integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja) za nove projekte;
– Obavezujuće učešće OIE iznosi 27% u bruto finalnoj potrošnji do 2020. godine;
– Minimalna efikasnost novih proizvodnih kapaciteta će biti propisana na osnovu Zakona o efikasnom korišćenju energije.
Takođe, u Strategiji se posebno naglašava da se revitalizacijom postojećih elektroenergetskih proizvodnih kapaciteta i izgradnjom novih se ostvaruje osnovni cilj proizvodnog sektora, vezan za sigurno, pouzdano i kvalitetno snabdevanje domaćeg tržišta električnom energijom.
Stepen i način revitalizacije postojećih termoenergetskih kapaciteta je uslovljen primenom Direktive o velikim ložištima. Primena ove direktive zahteva značajna ulaganja (oko 634,5 miliona evra) u modernizaciju i ekološko unapređenje termoenergetskih blokova snage preko 300 MW (blokovi TENT A3-A6, TENT B1-B2, Kostolac B1-B2 ukupne instalisane snage 3.160 MW i prosečne godišnje proizvodnje od oko 19.000 GWh). Obzirom na značaj rada ovih kapaciteta za elektroenergetsku, ali i ukupnu energetsku bezbednost zemlje apsolutno je potrebno obezbediti njihovu modernizaciju u predviđenim rokovima da ne bi došlo do njihovog prinudnog povlačenja.
Što se tiče termoenergetskih blokova snage ispod 300 MW (TENT A1 i A2, Kostolac A1 i A2, Morava, Kolubara), radi se o blokovima prosečne starosti 45 godina i prosečne energetske efikasnosti značajno ispod 30%. Sukcesivno povlačenje tih blokova je predviđeno za period od 2018. do 2024. godine, a njihovo funkcionisanje u tom periodu će se obezbediti i definisati Nacionalnim planom za smanjenje emisije ili drugim fleksibilnim mehanizmima koje predviđa Direktiva o velikim ložištima.
Prosečna godišnja proizvodnja blokova predviđenih za povlačenje je oko 6.000 GWh tako da je za obezbeđenje sigurnog snabdevanja svih potrošača u zemlji, nezavisno od meteorološke i hidrološke situacije u zemlji i regionu, neophodno uvesti u sistem nove proizvodne jedinice značajno veće energetske efikasnosti (preko 40%). U tom smislu, kao i u smislu dinamike izgradnje mogući su različiti scenariji razvoja elektroenergetskog sektora a nekoliko projekta EPS je u različitom stepenu pripreme i razrade.
Kriterijumi za izbor objekata će omogućiti da se, u periodu koji pokriva Strategija, obezbedi pouzdano snabdevanje električnom energijom uz najniže troškove i najmanji uticaj na životnu sredinu, kao i podsticaj razvoju privrednih grana oslonjenih na energetiku.
Uzimajući u obzir i potrebnu proizvodnju električne energije iz OIE je data projekcija izgradnje novih proizvodnih kapaciteta koji obezbeđuju pokrivanje domaćih potreba prema Referentnom (zahtevnijem) scenariju Realizacija nekih od dodatnih kapaciteta prema Tabeli 5.1 ili ostvarenje niže potrošnje električne energije, prema scenariju sa primenom mera energetske efikasnosti uz predviđene kapacitete, otvara i mogućnost izvoza električne energije.
Scenariji razvoja površinske eksploatacije uglja u ugljonosnima basenima EPS
Strateški razvoj površinske eksploatacije uglja u kolubarskom i kostolačkom basenu analiziran je sa dva aspekata. Prvi aspekt je dalji razvoj površinske eksploatacije uglja u kontekstu postojeće situacije u ugljonosnim basenima, posebno u Kolubarskom. Drugi aspekt predstavljaju ciljevi razvoja definisani u Strategiji razvoja energetike. Na bazi detaljno sprovedenih analiza oba pomenuta aspekta, uzimajući u obzir niz promena koje su se desile posle izrade Strategije razvoja energetike determinisana su tri scenarija budućeg razvoja površinske eksploatacije uglja, realni sa pesimističkom komponentom, realni i realni sa razvojnom komponentom.
Sva tri scenarija pre svega su oslonjena na zahteve u pogledu sektora uglja koji su definisani u Strategiji razvoja energetike. Treba napomenuti da se razvoj pojedinih sektora neće odvijati po planu, kako je prognozirano u Strategiji a prikazano u Poglavlju 4.1. Naime, posle otkazivanja projekta Južni tok koji je trebalo da obezbedi potrebne količine gasa, između ostalog i za gasne elektrane, jasno da su se značajno uvećali rizici neizvesnosti i dinamike daljeg razvoja elektroenergetskih kapaciteta na uvozni gas. Dalje, investicione aktivnosti i investiciona klima u svetu nije povoljna tako da su rizici neizvesnosti i dinamike realizacije elektroenergetskih kapaciteta na obnovljive izvore takođe uvećani. Samim tim i planirana proizvodnja pojedinih kapaciteta nosi velike rizike i neizvesnost.
Pomenute neizvesnosti nisu specifično vezane za Srbiju već su one prisutne u celom svetu.
Tako, na primer Nemačka kao ključna ekonomija EU, sa aspekta energetske nezavisnosti primarno se oslanja na ugalj, posebno lignit sa čijim rezervama raspolaže. Na ovaj način Nemačka potvrđuje opšte prihvaćen stav da se energetska nezavisnost može obezbediti samo ako se preko 50% proizvodnje vrši na bazi sopstvenih resursa.
Za razliku od Strategije razvoja energetike Republike Srbije, kojom se uglavnom planira proizvodnja električne energije za zadovoljenje sopstvenih potreba, Nemačka na proizvodnju električne energije ne gleda samo sa aspekta sopstvene energetske bezbednosti već i sa aspekta proizvoda koji može da proda na drugim tržištima. Obzirom na resurse uglja koje poseduje Srbija, električna energija može da bude ne samo proizvod koji zadovoljava domaće tržište već i proizvod za izvoz koji značajno može da utiče na povećanje kako zaposlenosti tako i bruto domaćeg proizvoda. U tom smislu ovakav strateški pogled može da bude veoma jaka strana budućeg intenzivnijeg razvoja površinske eksploatacije uglja u ugljonosnim basenima EPS.
Kao jaku snagu razvoja površinske eksploatacije uglja treba tretirati i energetsku efikasnost. Pri analizi povećanja energetske efikasnosti, osim postojećih termoenergetskih kapaciteta u obzir treba uzeti i neefikasne i veoma stare (TENT A1 i A2, Kostolac A1 i A2, Morava, Kolubara), koji se po planu gase u periodu od 2018. do 2024. godine.
Sa aspekta potencijalnih rizika proizvodnje električne energije iz drugih izvora, energetske bezbednosti i energetske efikasnosti izgradnja novih zamenskih termoenergetskih kapaciteta kao i jednog novog termokapaciteta za sagorevanje niskotoplotnih ugljeva je strateška odluka, kojom može ne samo da se obezbedi dovoljna i sigurna proizvodnja električne energije za domaću potrošnju već i za prodaju na druga tržišta. Na ovaj način površinska eksploatacija uglja dobija novu dinamičnu dimenziju ukupnog privrednog razvoja Srbije. Uz pobrojane strateške analize, analizirane su i razvojne mogućnosti samih ugljonosnih basena koje su uslovljene prirodnim, tehničkim, tehnološkim, ekonomskim, ekološkim i socijalnim aspektima. Svi pomenuti aspekti analizirani su u kontekstu maksimalnog iskorišćenja neobnovljivih resursa uglja.
Na bazi svega pomenutog, analizirana su tri scenarija razvoja površinske eksploatacije uglja:
Realni sa pesimističkom komponentom, koji podrazumeva gašenje planiranih veoma starih termoenergetskih kapaciteta i izgradnja dva nova do 2025. godine ukupne snage 700 MW (do 2020. godine 350 MW TE Kostolac blok B3). U ovoj varijanti došlo bi do smanjenja proizvodnje uglja u Kolubarskom ugljonosnom basenu ali i smanjene pouzdanosti sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta i umanjene energetske bezbednosti države.
Realni, koji podrazumeva, osim izgradnje pomenutih 700 MW i završetak započete TE Kolubara B snage 2*375MW. U ovoj varijanti proizvodnja uglja ostala bi na sadašnjem nivou od oko 30 miliona tona uglja u Kolubarskom i 12 miliona tona uglja u Kostolačkom basenu. Međutim, sigurnost snabdevanja domaćeg tržišta i energetska bezbednost države, uzimajući u obzir i planirani rast potrošnje u referentnom scenariju iz Strategije razvoja energetike od oko 5,7% do 2020. godine, odnosno 10,5% do 2025. i 16,3% do 2030. godine bili pod znakom pitanja.
Realni sa razvojnom komponentom, podrazumeva izgradnju osim pomenutih termoenergetskih kapaciteta i izgradnju dva nova. Novi kapacitet u kolubarskom basenu za proizvodnju električne energije od 350 MW koristio bi niskotoplotni ugalj sa površinskih kopova kao i potencijalni otpad sa planirane regionalne deponije u Kaleniću. Novi kapacitet u Kostolačkom basenu od 1.000 MW bio bi baziran na novim površinskim kopovima u zapadnom delu kostolačkog basena kao i uglju iz ležišta Ćirikovac gde nije završena eksploatacija. Ovaj scenario razvoja površinske eksploatacije uglja u ugljonosnim basenima EPS ima razvojnu komponentu i istovremeno obezbeđuje sigurno snabdevanje domaćeg tržišta ali i otvara mogućnost izvoza električne energije. Osim razvojne komponente i smanjen rizik pouzdanog snabdevanja električnom energijom, ovaj scenario ima jaku ekološku komponentu izraženu kroz maksimalno iskorišćenje neobnovljivih resursa uglja u oba basena, spaljivanje otpada sa regionalne deponije kao i zamenu postojećih neefikasnih proizvodnih kapaciteta, novim čija efikasnost prelazi 45%.
U današnjem turbulentnom poslovnom okruženju poslovni razvoj nemoguće je ostvariti bez integrisanog strateškog planiranja koje zahteva sinergiju između proizvoda, tehnologije, tržišta, ekologije a često i redefinisanje poslovnih koncepata. U tom smislu, primena planiranja scenarija, predstavlja znatno napredniji pristup u odnosu na tradicionalne tehnike planiranja. U uslovima neizvesnosti, potreban je viši nivo strateškog razmišljanja koji integriše razmišljanje o budućnosti zasnovano na proceni neizvesnosti i rizika (scenario) i tradicionalne metode strateškog planiranja, kako bi se kompanije nosile sa izazovima u internom i eksternom okruženju i da bi mogle da iskoriste pružene mogućnosti.
Za analizu razvojnih mogućnosti površinske eksploatacije uglja u ugljonosnim basenima EPS primenjena je kombinovana metodologija planiranja scenarija i višekriterijumske metode bodovanja za optimizaciju planiranih scenarija.
Analizirane su tri varijante razvoja sa aspekta budućeg sigurnog snabdevanja električnom energijom i energetske bezbednosti države definisanih u Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama razvoja do 2030. godine, pri čemu bazni konteks čine kriterijumi: investicije, razvoj, rizici i ekologija. U okviru ova četiri kriterijuma analiziran je i niz prirodnih, tehničko-tehnoloških, socioloških, ekoloških aspekata koji proističu iz internog i eksternog okruženja EPS.
Izvršena analiza i optimizacija izbora scenarija razvoja EPS ukazuje da Varijanti III, realni scenario sa razvojnom komponentom optimalno odgovara zahtevima sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta i energetske bezbednosti države. U isto vreme ovaj scenario obezbeđuje i kontinuitet u razvoju površinske eksploatacije uglja u ugljonosnim besnima EPS kao i realnu mogućnost proizvodnje električne energije za izvoz, odnosno kontinuitet poslovanja EPS.
Autori: Mitrović Slobodan, dipl.inž.rud., JP EPS, Beograd, Jakovljević Milan, dipl.inž.rud., JP EPS, Beograd, Rudarstvo 2015 strucno savetovanje
