Srbija je u obavezi da do kraja godine Energetskoj zajednici uputi predlog za smanjenje štetnih gasova iz velikih ložišta. To znači da moramo uputiti konkretan dokument šta će EPS u narednoj deceniji raditi sa zastarelim termoelektranama na ugalj – da li će ih i koje postepeno zatvarati ili će ih obnoviti po strogim ekološkim standardima Evropske unije.
Gašenje starih termoblokova biće deo Nacionalnog plana za smanjenje štetnih gasova. Iz Evropske unije već je upozoreno da Srbija mora zatvoriti ili modernizovati čak pet termoelektrana. Realnija opcija je njihova obnova jer sagorevanjem uglja dobijamo dve trećine struje. To potvrđuje i Strategija energetike.
„Da podsetim, ugalj lignit je naš glavni energent, to je naše nacionalno blago. Prema tome, i u Strategiji nismo predvideli da ga se odreknemo. Strategija je prošla i Brisel, prošla je i Energetsku zajednicu, dve važne instance i one su dale zeleno svetlo. Videćemo u budućim pregovorima da li će nam stavljati neke dodatne primedbe“, kaže pomoćnik ministra energetike Miloš Banjac.
Iz EPS-a podsećaju da su proteklih godina stare male blokove već ugasili, a za ostale su spremili plan obnove.
„Tačno je da smo mi u Evropi druga država po korišćenju uglja. Prva je Poljska sa 92 odsto, druga je Srbija sa 70 odsto. Ali je tačno da tu proizvodnju ostvarujemo za nekih 35 teravat-sati i tačno je da na primer Nemačka sa svojih 40 odsto uglja proizvodi 630 teravat-sati. Ako to stavimo u realne odnose, onda ćemo doći do toga da nikako Srbija nije neko ko truje Evropu“, kaže izvršni direktor za proizvodnju energije EPS-a Dragan Jovanović.
Analize stručnjaka Mašinskog fakulteta u Beogradu koje su rađene za potrebe nacionalnih klimatskih i ekoloških planova, pokazuju da je zamena prljavih tehnologija spora. Problem je novac, a EPS do 2017. mora dati i dokaz da je obezbedio izvore finansiranja.
„Vidite da je odnos između ulaganja u deo smanjenja štetnih emisija negde blizu milijardu i onoga što gubimo kao posledica tog zagađenja – to imamo razvučeno jedan prema trideset za Srbiju. Nismo mi ni među najgorima, ima oko nas i gorih, ali to ne znači da se tešimo. Mi tu milijardu tako lako nemamo, vidite da se jedva borimo da ponešto od termoenergetskog sektora podignemo“, kaže profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jovović.
I profesor Milan Petrović smatra da je nedavna proslava 59 godina Termoelektrane „Kolubara“ lep jubilej, ali da je tehnologija dosta stara.
„Mi u narednom periodu moramo povući deo pogona bez obzira na sve. Deo pogona će se revitalizovati i biće mu produžen radni vek. Zbog povlačenja dela kapaciteta i rasta potrošnje javiće se nedostatak električne energije. Sada se postavlja pitanje da li graditi nove kapacitete ili uvoziti struju“, kaže Petrović.
Uvoz struje je skup, pa EPS posle više od tri decenije najavljuje gradnju novog, savremenog Bloka 3 u „Kostolcu“. U planu je izgradnja i više kapaciteta iz obnovljivih izvora.
Izvor; RTS
