Kako procenjuje Strategija upravljanja mineralnim resursima Srbije, udeo proizvodnje mineralnih sirovina u Srbiji predstavlja oko 2 posto bruto društvenog proizvoda, što Srbiju svrstava u kategoriju ispod proseka. Na svetskom nivou proizvodnja čvrstih mineralnih sirovina predstavlja 4-8 posto BDP-a.
Sa aspekta sekundarne privredne aktivnosti, u razvijenim državama sveta, učešće u BDP se kreće i do 50 posto. Na primer u EU, mineralne sirovine sa metalskom prerađivačkom industrijom i građevinskom industrijom učestvuje u BDP sa preko 40 posto.
Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije trenutno radi na novom zakonu, koji ima za cilj usklađivanje propisa sa evropskim i svetskim standardima. „Srbija bi uskoro trebalo da dobije novi Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, što će povećati sigurnost investiranja u taj sektor i doprineti efikasnijem istraživanju mineralnih sirovina“, izjavio je za medije pomoćnik ministra rudarstva i energetike, Siniša Tanacković.
Dobar primer za razvoj rudarstva je afrička država Tanzanija, u kojoj su nakon izmena zakona i stvaranja preduslova za razvoj rudarstva, ukupne direktne strane investicije skočile na 2,6 milijardi dolara u periodu 2001-2010. U istom periodu izvoz raste sa 26 M$ na 1.114 M$, a povećava se broj zaposlenih sa 1.700 na 14.000.
Kako sugeriše Nacionalna alijansa za lokalni razvoj, rudarski sektor i prerađivačka industrija bi mogli da privuku priliv kapitalnih investicija i pomognu u smanjenju nezaposlenosti.
Prema njihovom istraživanju, ukoliko bi se samo 3 posto aktivnih istraživačkih prešlo u eksploatacione dozvole, moglo bi da se otvori pet novih rudnika, a to bi Srbiji donelo i do pet milijardi kapitalnih investicija, kao i 1.000 direktnih i 3.500 indirektnih radnih mesta.
„Istraživanje minerala i metala predstavlja veliki izazov, i zahteva vreme i značajna sredstva. Neretko je potrebno čak 10 ili više godina kako bi se identifikovao i potvrdio kvalitet i obim ležišta. Kompanije ulažu vreme i novac, ali prihoda ni za kompaniju ni za državu nema sve dok se rude ne eksploatišu“, kaže se u analizi NALED-a.
Šef katedre za ekonomsku geologiju sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, Rade Jelenković, naglašava važnost jačanja srpske konkurentnosti na svetskom tržištu, kako bi se privuklo što više investicija u geološka istraživanje u Srbiji.
„Uloga države se u osnovi svodi na stvaranje povoljnog zakonsko-pravnog ambijenta, koji će omogućiti nesmetane istraživačke aktivnosti u vremenskom periodu koji je dovoljan za potpuno sagledavanje svih geoloških karakteristika ležišta od značaja za njihovo proizvodno aktiviranje, kao i uvođenje poreskog sistema koji je konkurentan u odnosu na druge zemlje sveta“, kaže Jelenković za Ist Mediu.
On sugeriše da je sve stvar balansa između interesa države i investitora, i dodaje da naknade za geološka istraživanja i njihovi iznosi, treba da budu određeni na način koji će omogućiti maksimalnu ekonomsku korist društvene zajednice, u što dužem vremenskom periodu, uz istovremeno očuvanje ekonomskih i drugih interesa nosilaca eksploatacije.
Od 2003 do 2014 godine u Srbiji je realizovano oko 530 projekata geološkog istraživanja mineralnih sirovina, što od strane budžetskih sredstava, a što od strane internacionalnih ulagača. Ukupna ulaganja za dati period iznose više od 300 miliona evra, u toku kojeg je zaposleno preko 600 radnika.
Najveći ulagači su internacionalne kompanije, i to kanadska kompanija Avala Resources sa 117, Rio Sava sa 60, Dunav Minerals 45 (sada u sastavu Avala Resources) i Rakita Exploration (Freeport McMoRan/Reservoir Minerals) sa 15 miliona američkih dolara.
Prema podacima nadležnih ministarstava RS, sredstvima budžetskog porekla, od 2003-2009 godine finansirane su aktivnosti na 18 projekata i 15 studija geoloških istraživanja, za šta je od raspoloživih sredstava potrošeno oko 93 miliona dinara (oko 1 milion evra).
Ipak, velika svetska kriza rudarske i geološke industrije, potresla je i Srbiju, što se najviše može videti iz podatka da je ukupna projektovana vrednost istražnih radova u 2014. godini iznosila samo 2,8 miliona evra, iako su se do 2013. godine u proseku, ukupna godišnja ulaganja u Srbiji kretala od 25-35 miliona evra.
Kako objašnjavaju stručnjaci, surova realnost za industriju je da, iako se velike svote ulažu u istraživanje mineralnih resursa, u proseku samo 3 do 5 posto projekata se razvije u ekonomski isplativa ležišta. Zbog izuzetno visoke rizičnosti, neki eksperti istraživanje upoređuju i sa “igranjem ruleta”.
Izvor; ist>media
