Gasna kriza i poplave ugrožavaju energetsku bezbednost Srbije
Građani moraju da se pobrinu za sebe i spreme za zimu ukoliko dođe do gasne krize i elektroenergetski sektor ne uspe da se u potpunosti oporavi od poplava. Zato je dobro da se obezbedi dopunsko alternativno gorivo, ugalj, mazut, drvo, preporučuju stručnjaci. Upotreba električne energije za grejanje nije interes ni našeg elektroenergetskog sistema, a ne bi trebalo ni da je interes pojedinaca
„Na jesen će biti velika gasna kriza.” Ovo je poruka koju je u julu poslao ruski premijer Dmitrij Medvedev preko svog fejsbuk-profila. U međuvremenu je i Ukrajina zapretila zatvaranjem gasovoda preko kojih više od polovine ruskog gasa stiže u Evropu. Ni kriva ni dužna, Srbija se može naći između čekića gasne krize i nakovnja majskih poplava koje su žestoko pogodile proizvodnju uglja i električne energije.
Iako ministar energetike Aleksandar Antić šalje umirujuće poruke da restrikcija struje neće biti i da će biti dovoljno energenata za grejanje, pravo je vreme za građane koji to mogu da se obezbede za zimu, očiste dimnjake, kupe drva ili ugalj, zamene stolariju ili izoluju kuće, kako bi im bilo lakše da zagreju domove na zimu.
Još 2009. godine za vreme prve gasne krize naš energetski sektor bio je na velikim iskušenjima, a industrijska proizvodnja u januaru 2009. godine bila je za četvrtinu manja nego u istom mesecu 2008. godine zbog prekida isporuka gasa. Već 2012. godine na pomolu je bila nova gasna kriza između Ukrajine i Rusije sa smanjenim isporukama prirodnog gasa, ali i veoma hladnom zimom. Tada je teret na sebe preuzeo elektroenergetski sistem koji je uspeo, uz uvoz struje, da odgovori na potrebe i obori sve rekorde u proizvodnji električne energije.
Za razliku od prethodnih godina, Srbiju su ove godine pogodile „stogodišnje” poplave, a najveću štetu napravile su u elektroenergetskom sistemu, poplavivši kolubarske kopove uglja, mada ni ugljenonosna polja u Kostolcu kiša nije zaobišla. Kao posledica toga proizvodnja uglja je značajno smanjena, jer je recimo samo u kopu „Tamnava – Zapadno polje” napravljeno jezero veće od Vlasinskog, sa 187 miliona kubika vode. Bio je poplavljen i kop „Veliki Crljeni”, a nedavno je proizvodnja u ovom kopu ponovo uspostavljena, pa u EPS-u očekuju da će dodatnih 20.000 tona lignita iz ovog kopa pomoći da Rudarski basen „Kolubara” dostigne proizvodnju od 65.000 tona.
I dalje se stremi ka tome da se dnevna proizvodnja lignita što više približi nivou od 90.000 tona, koliko je bila dnevna proizvodnja pre poplava, kažu za „Novu ekonomiju” u EPS-u.
Na pitanje koliko će uglja nedostajati na zimu za redovnu proizvodnju električne energije, budući da se tri četvrtine struje dobija iz termoelektrana na ugalj, u EPS-u odgovaraju da će obezbeđivanje nedostajućih količina električne energije tokom zimske sezone zavisiti od toga koliko i kojom brzinom bude stabilizovana proizvodnja uglja u rudarskom basenu „Kolubara”, kao i od vremenskih prilika tokom zime. Na ovo će značajno uticati i brzina ispumpavanja vode iz najvećeg kopa „Tamnava – Zapadno polje”.
Ponovno uspostavljanje proizvodnog procesa na tom kopu prioritet je za elektroenergetsku stabilnost Srbije, ističu u EPS-u.
Prema nekim procenama, na zimu bi moglo nedostajati oko 15 odsto uglja za redovnu proizvodnju struje. Možda i najveći problem je što zimi EPS postaje najveća toplana u Srbiji, jer ljudi masovno pale grejalice, klima-uređaje i druge aparate za grejanje na struju. Najveći apsurd je što se u procesu proizvodnje struje iz uglja, a zatim u njenom korišćenju za grejanje, izgubi čak 70 odsto energije.
Izvor Nova ekonomija
