Poruka predstavnika Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Srbiji da je poseban naglasak novog aranžmana na energetskom sektoru, ne znači samo pomoć „Elektroprivredi Srbije” i „Srbijagasu” (koje je država finansirala kroz subvencije iz budžeta, ali i indirektno kroz davanje garancija na kredite), već i novo poskupljenje i struje i gasa u naredne dve godine. Oni koji dugo čitaju saopštenja MMF-a vrlo dobro znaju da je prilagođavanje energetskih tarifa i strukturnih reformi za obnavljanje finansijskih bilansa državnih energetskih preduzeća EPS-a i „Srbijagasa” u roku od dve godine, eufemizam za poskupljenje struje i gasa.
Upravo to za „Politiku” potvrđuje i mr Željko Marković, šef sektora za energetiku u konsultantskoj kući „Diloit Srbija” i bivši direktor u „Elektroprivredi Srbije”.
– Prostora za poskupljenje električne energije ima u ceni za domaćinstva. Iako je ove godine dva puta skočila, čime se približavamo nekoj realnoj ceni, ima još prostora da se poveća. I dalje je jeftnija od onoga što je EPS-u potrebno za finansiranje troškova proizvodnje. Pri tome ne sme se zaboraviti ni na novac koji je potrošen za dodatni uvoz po visokoj ceni tokom prethodnih meseci – kaže Marković.
Cene za privredu su utvrđene do 31. decembra nakon čega će se napraviti nova kalkulacija i videti da li treba da se povećaju ili ne. Sadašnja cena od 95 evra po megavatu je približno realna.
Navodi da je logično očekivati da u dogledno vreme cenu električne energije počne da reguliše tržište. Niko u ovom času ne može da predvidi kada bi novo poskupljenje moglo da bude (da li tokom ili posle završetka grejne sezone 2023) i u kom procentu, ali ako se bude poštovala preporuka MMF-a realno je da do toga dođe. MMF je inače Srbiji novim stendbaj aranžmanom namerio 2,4 milijarde evra, od čega bi deo trebalo da bude povučen do kraja ove i tokom naredne godine. Preostali deo predviđen je za 2024. godinu.
Koliko će još dugo država moći da subvencioniše cenu struje za domaćinstva, teško je reći. Svako takvo odugovlačenje uvećava budžetski rashod, a to se direktno odražava na javne finansije. Pri tome je stav MMF-a odavno poznat – da preko javnih energetskih preduzeća ne treba da se vodi socijalna politika.
– Poskupljenja struje ili gasa su uvek nepopularne mere u Srbiji, ali je to u ovakvoj krizi nužnost. Standard pojedinih potrošača zbog ovakve cenovne politike biće narušen, ali država mora da nađe mehanizme da ih zaštiti. A to su energetski ugroženi kupci čiji je broj mnogo veći nego što se sada misli – navodi Marković.
Budžetom je predviđeno da se Ministarstvu energetike za narednu godinu odobri tri puta više novca, oko četiri milijarde dinara, koji bi bio iskorišćen za ugrožena domaćinstva koja imaju pravo na deo besplatnih kilovata, gasa i grejanje. U Srbiji je do sada oko 68.000 građana steklo status energetski ugroženog kupca. Nova uredba vlade predviđa i da seoska domaćinstva mogu da dobiju takav status bez obzira na to kolika je površina stana ili kuće u kojoj žive, piše Politika.
