Srbija raspolaže neiskorišćenim potencijalom biomase od 3,3 miliona tona ekvivalentne nafte i upotreba tog prirodnog bogatstva značajno bi pomogla dostizanju cilja da iz obnovljivih izvora do 2020. proizvodimo 27 posto ukupne potrošnje energije, rečeno je na Radionici za planiranje projekta “Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji” koja je održana u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Srbija bi samo iz biomase mogla instalirati energetske kapacitete snage 1.400 megavata i taj potencijal treba iskoristiti, rekao je stalni predstavnik UN u Srbiji Vilijam Infante i istakao da je kod nas malo fabrika na biomasu.
On je naveo da bi u okviru projekta Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) “Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji” mogla da se pokrenu najmanje četiri projekta, koja se tiču iskorišćenja biomase i dodao da se radi na pripremi finansijskih instrumenata za te projekte, čija vrednost je procenjena na oko 16 miliona dolara.
Infante je ukazao da donošenje nove liste tarifa za obnovljive izvore energije stvara nesigurnost kod investitora i izrazio očekivanje da će nove tarife obezbediti prave subvencije države za “zelenu energiju”.
On je naveo i da su sadašnje cene energenata neodrživo niske i moraju biti povećane i uključivati i cenu alternativnih izvora energije. Sekretar Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo PKS Slobodan Petrović podsetio je da je Srbija preuzela obavezu da do 2020. godine iz obnovljivih izvora energije proizvodi 27 posto ukupne potrošnje energije, a da sada proizvodimo 21 posto.
Dostići cilj od 27 posto nije lako, ali ne treba da budemo pesimisti, rekao je Petrović i dodao da je taj cilj moguće dostići iskorišćenjem svih vrsta obnovljivih izvora, vetra, sunca, biomase, geotermalne energije, malih vodotokova. Srbija je preuzela obavezu i da do 2020. upotrebljava 10 posto biogoriva u ukupnoj potrošnji naftnih derivata.
U saopštenju PKS se navodi da je Srbija velikim koracima krenula ka iskorišćenju obnovljivih izvora energije, a za tri godine sklopljeno je 32 ugovora o povlašćenoj proizvodnji struje iz obnovljivih izvora, izdat je veliki broj saglasnosti i energetskih dozvola, a usvojene su i podsticajne tarife.
Rukovodilac Odseka za obnovljive izvore Ministarstva za energetike Tanja Stojanović navela je da je najviše dozvola, 128 izdato za rad malih hidroelektrana, za vetrogeneratore njih 11, za biomasu i biogas dve i jedna za solarne elektrane.
Ona je podsetila da podsticajne tarife za biomasu iznose od 11,4 do 13,6 evrocenti po kilovat-času i podsetila da je biomasa razgradivi deo ostatka biološkog porekla iz poljoprivrede i drvne industrije. Kao barijere za veće iskorišćenje biomase u energetske svrhe ona je navela nesigurnost snabdevanja i probleme vezani za dostupnost sirovine, nesredjenost tržišta, nedostatak povoljnih kredita i sertifikovanih laboratorija i druge prepreke.
Iskorišćenje biomase u Srbiji uštedelo bi se oko 55 miliona evra po osnovu smanjenja emisije ugljen-dioksida, a na tim poslovima bi moglo da se zaposli oko 6.000 radnika, navela je vođa tima UNDP-a Kaliope Panuco.
Ona je najavila da je u okviru saradnje sa Globalnim fondom za životnu sredinu (GEF) u Srbiji moglo da se realizuje ukupno 16 energetskih projekata vezanih za biomasu.
Konferenciju je organizovalo Udruženje za energetiku i energetsko rudarstvo PKS i UNDP Srbija, u saradnji sa Ministarstvom za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine Srbije.
Izvor Poslovno jutro
