Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Raspisan tender...

Srbija: Raspisan tender za izradu tehničke dokumentacije za naftovod sa Mađarskom

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Manje od pola godine od potpisivanja memoranduma o razumevanju o izgradnji naftovoda Mađarska – Srbija, javno preduzeće Transnafta Pančevo raspisalo je tender za izradu planske i tehničke dokumentacije za izgradnju ovog novog pravca snabdevanja Srbije sirovom naftom.

U specifikaciji posla podseća se da se Srbija trenutno snabdeva uvoznom sirovom naftom samo iz jednog pravca, preko Hrvatske i njihovog transportnog sistema Janaf d.d., ali da je Prostornim planom Srbije predviđeno da se u cilju diversifikacije transporta sirove nafte razmatraju i drugi pravci snabdevanja naftovodom, u cilju energetske sigurnosti, piše eKapija.

„U razmatranje je uzet pravac iz Mađarske jer njenom teritorijom prolazi naftovod „Družba“, kojim se snabdeva veći deo Evrope. Izgradnjom novog naftovoda ka Mađarskoj obezbediće se sigurnije snabdevanje domaće rafinerije, a time i domaćeg tržišta“, navodi se u tenderu.

Interkonekcija sa Mađarskom je planirana u blizini graničnog prelaza Horgoš u opštini Kanjiža, a kraj trase je u Terminalu Transnafta Novi Sad, u dužini od oko 120 km.

Planirani naftovod je godišnjeg kapaciteta 5,5 miliona tona godišnje, u celini postavljen podzemno, od čeličnih cevi preliminarnog prečnika (DN) 450 projektovane za maksimalni radni pritisak koji će se odrediti u fazi izrade idejnog rešenja projekta.

Predviđen je takav koncept transporta da se sirova nafta koja se južnim krakom naftovoda „Družba“ transportuje iz Rusije preko Ukrajine do mađarske rafinerije Dunav kod Budimpešte, iz rafinerije pumpa do Alđe i od Alđe dalje pumpama transportuje do Novog Sada (Terminal Transnafta).

Od Novog Sada nafta se dalje do Rafinerije Pančevo transportuje postojećim naftovodom Transnafta.

Na teritoriji Srbije naftovod bi se prostirao od granice sa Mađarskom (Horgoš) do Terminala Transnafta u Novom Sadu. Novi naftovod bi se vodio od granice sa Mađarskom u koridoru gasovoda Balkanski tok do Gospođinaca, a dalje u koridoru naftovoda US Tisa – Novi Sad.

Opis sistema

Naftovod će činiti linijski deo sistema i nadzemni objekti. Od osnovnih nadzemnih objekata na trasi kroz Srbiju je predviđeno sedam blok stanica na ukrštanjima sa značajnijim objektima infrastrukture i po sekcijama naftovoda, što obezbeđuje kontrolisano i automatsko zatvaranje protoka nafte.

U planu su i čistačka prijemna i otpremna stanica sa opremom za uvođenje mehaničkih i inteligentnih čistača („kracera“) – prijemna u okviru Terminala Transnafta, a otpremna u blizini granice sa Mađarskom, zatim, uređaji sistema katodne zaštite linijskog dela naftovoda koji obezbeđuju zaštitu od korozije i glavna merna stanica za komercijalno merenje transportovane količine sirove nafte, u krugu Terminala Transnafta u Novom Sadu.

Među ostalim objektima u funkciji magistralnog naftovoda planirani su elektroenergetski objekti za snabdevanje električnom energijom blok stanica, optički kabl za daljinski nadzor i upravljanje, komandni centri za daljinsko upravljanje transportom nafte, pristupni putevi i sistemi za nadzor i detekciju curenja na naftovodu.

Tender je otvoren do 11. januara

Podsetimo, priča o povezivanju Srbije na ruski naftovod „Družba“ započela je prošle jeseni, nakon najave prekida isporuka ruske nafte naftovodom Janaf po usvajanju osmog paketa sankcija EU u kojem zemlje zapadnog Balkana nisu izuzete iz zabrane uvoza sirove nafte iz Rusije morskim putem.

Ministarstvo rudarstva i energetike je tada saopštilo da sagledava sve mogućnosti da obezbedi diverzifikaciju i u oblasti snabdevanja sirovom naftom.

U maju ove godine na 13. zasedanju Zajedničke komisije za ekonomsku saradnju Srbije i Mađarske usvojena je odluka o gradnji naftovoda od Alđa u Mađarskoj do Novog Sada, koji bi gradili mađarski MOL i srpska Transnafta.

Zatim su u junu Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Mađarske potpisali Memorandum o razumevanju o izgradnji naftovoda.

Početkom novembra resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović izjavila je da će naftovod Srbija – Mađarska biti izgrađen do 2028. godine.Procenjena vrednost projekta izgradnje naftovoda Srbija – Mađarska iznosi 157 miliona evra za srpsku deonicu naftovoda, prenosi biznis.rs.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Poskupljenje nafte na svetskim berzama preliva se na domaće pumpe

Na pumpama i benzin i dizel narednih sedam dana biće skuplji tri dinara po litru. Već drugu sedmicu rastu i cene sirove nafte na svetskim berzama. Cena barela premašuje 90 dolara, što je najviši nivo od oktobra. Nove cene goriva...

Srbija: Izgradnja naftovoda do Mađarske mogla bi da počne 2025.

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović istakla je da je Srbija započela pripreme za izgradnju naftovoda Srbija -Mađarska u pogledu izrade prostornog plana, strateške procene uticaja na životnu sredinu i neophodne tehničke dokumentacije i da je važno da aktivnosti oba...

Vrednost globalnog tržišta vodonika će dostići 31 milijardu dolara u 2030.

Tržište zelenog vodonika je prošle godine vredelo 1,1 milijardu dolara, a prema rečima višeg naučnog saradnika, direktora Centra za ekologiju i tehnoekonomiku Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu Slobodana Cvetkovića, očekuje se da će ono 2030....
Supported byspot_img
error: Content is protected !!