Prve tone uglja s novog površinskog kopa “Radljevo” Rudarskog basena “Kolubara” biće proizvedene 2017. godine, najavio je u sredu (9. septembar 2015. godine) u Ubu generalni direktor “Elektroprivrede Srbije” (EPS) Aleksandar Obradović.
Obradović je novinarima rekao da je od 1. juna EPS drugačija kompanija, sa novim planovima, ali je i dalje vezana za razvoj rudarskog sektora, prenele su internet novine Kolubarske.rs.
– U planu su nove investicije i nova zapošljavanja u Ubu i mislim da sa politikom EPS-a, koja je bazirana na velikom razvoju rudarskog sektora, dolaze još bolji dani za građane u ovoj lokalnoj zajednici. Intenzivirali smo aktivnosti na otvaranju novog površinskog kopa ‘Radljevo’, gde sa radovima krećemo sledeće godine. Tada će biti pokrenuti prvi jalovinski sistemi, dok ćemo prvu proizvodnju uglja sa tog kopa imati 2017. godine – precizirao je Obradović.
Direktor “Kolubare” Milorad Grčić saopštio je da se eksproprijacija zemljišta za potrebe otvaranja ugljenokopa “Radljevo” odvija prema planu, te da je taj postupak sproveden na površini od nepunih 110 hektara.
Do sada je za ekspoprijaciju potrošeno oko 200 miliona dinara, a do kraja godine za te namene je predviđeno još oko sto miliona dinara.
Grčić je podsetio da je projekat za otvaranje kopa “Radljevo” napravljen 1976. godine, te da će posle četiri decenije na njemu početi proizvodnja otkrivke. Ocenio je da je taj kop garant budućnosti “Kolubare”, stabilnoste EPS-a i opstanak celog ovog regiona “jer Rudarski basen znači život ne samo za Lazarevac, Ub i Lajkovac, već i za nekoliko opština koje se sa njima graniče”.
Područje budućeg površinskog kopa “Radljevo” zauzima blizu 6.000 hektara sa rezervama koje su procenjene na oko 350 miliona tona uglja.
Prema projektu, eksploatacija će se obavljati u tri faze. U prvoj, godišnja proizvodnja bi iznosila od tri i po do pet miliona tona, koliko trenutno nedostaje srpskim termoelektranama, u drugoj bi kapacitet bio povećan za još pet miliona tona, dok bi u trećoj fazi eksploatacije kop dostigao maksimalno povećanje kapaciteta – u zavisnosti od potreba, odnosno od izgradnje novih termoelektrana.
Stručnjaci su procenili da bi maksimalna godišnja proizvodnja kopa “Radljevo” mogla da bude oko 13 miliona tona lignita, a ugalj bi se kopao do 2040. godine. Za potrebe novog kopa biće iseljeno oko 900 domaćinstava, kao i javni, komunalni i privredni objekti u selima Radljevo, Šarbane, Kalenić, Brgule, Stublenica i Paljuvi.
Godišnja proizvodnja uglja u Kolubari, do majskih poplava 2014. godine, iznosila je oko 30 miliona tona godišnje. Od tog lignita termoelektrane u Obrenovcu, Velikim Crljenima i Svilajncu godišnje su proizvodile oko 52% električne energije u Srbiji.
Kako je najstarijim površinskim kopovima “istekao rok upotrebe” prvi “zamenski kapacitet” je novootvoreni kop Veliki Crljeni, a od 2017. biće to i Radljevo.
Izvor; Agencije
