Srbija se tokom 23. nedelje izdvojila kao jedno od tržišta u Jugoistočnoj Evropi gde su cene električne energije oslabile uprkos širem rastu regionalne potražnje. Prosečna nedeljna cena na dnevnom (day-ahead) tržištu u Srbiji pala je za 5,8% u odnosu na prethodnu nedelju i iznosila 99,63 evra po megavat-satu, iako je potrošnja električne energije u Jugoistočnoj Evropi porasla za 8,2%, a proizvodnja iz termoelektrana na regionalnom nivou značajno povećana.
Ovo odstupanje od regionalnog trenda odražava lokalne fundamentalne faktore. Potrošnja električne energije u Srbiji smanjena je za 1,0%, što je išlo suprotno od regionalnog kretanja. Istovremeno, proizvodnja iz hidroelektrana porasla je za 30,8%, dok je povećana i proizvodnja iz termoelektrana. Ovakva kombinacija obezbedila je jaču stranu ponude i smanjila pritisak na formiranje cena na domaćem tržištu.
Pad cena u Srbiji je važan jer pokazuje da regionalni proseci mogu biti varljivi. Dok je Jugoistočna Evropa u celini izgledala „zategnutije“ — sa rastom potrošnje, padom proizvodnje iz obnovljivih izvora za 8,9%, padom proizvodnje vetra za 15,5% i rastom neto uvoza za 9,1% — Srbija je imala drugačiji balans. Niža potrošnja, jača hidroproizvodnja i veća dostupnost termo kapaciteta omogućili su domaćem tržištu da izbegne isti cenovni pritisak koji je bio prisutan u Bugarskoj, Italiji i Grčkoj.
Hidroenergija je u ovom slučaju imala ključnu ulogu. U Srbiji raspoloživost vode može značajno da utiče na formiranje cena na dnevnom tržištu jer hidroelektrane omogućavaju fleksibilno upravljanje proizvodnjom i smanjuju potrebu za skupljim uvozom ili angažovanjem termoelektrana u vršnim satima. Kada hidroproizvodnja poraste u nedelji regionalne napetosti, ona može ublažiti lokalne cene čak i kada susedna tržišta ostaju pod pritiskom.
Termoelektrane takođe ostaju centralni element stabilnosti srpskog elektroenergetskog sistema. Zemlja se i dalje u velikoj meri oslanja na proizvodnju iz lignita, koja obezbeđuje dispečabilnu energiju, ali istovremeno nosi dugoročne rizike vezane za emisije ugljenika i ekološke standarde. U 23. nedelji, veća raspoloživost termo kapaciteta doprinela je padu cena. U budućim periodima, kvarovi, održavanje ili problemi u snabdevanju ugljem mogu brzo preokrenuti ovaj efekat.
Situacija u Srbiji ima i šire implikacije za SEEPEX tržište i industrijske potrošače. Nedeljni prosek nešto ispod 100 €/MWh svrstava Srbiju u sredinu regionalnog raspona — jeftiniju od Italije, Mađarske, Rumunije i Bugarske, ali i dalje znatno iznad Turske. Za velike potrošače, tržište ostaje skupo u apsolutnim iznosima, čak i kada je došlo do nedeljnog pada.
Za trgovce električnom energijom, razlike u kretanju cena u Srbiji stvaraju mogućnosti za spread trgovanje. Kada susedna tržišta rastu dok Srbija slabi, ekonomija prekograničnih tokova postaje atraktivnija, u zavisnosti od raspoloživog prenosnog kapaciteta i ograničenja u mreži. Položaj Srbije između Mađarske, Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije daje joj važnu ulogu u balansiranju regionalnog tržišta.
Širi zaključak je da je cena električne energije u Srbiji veoma osetljiva na lokalne faktore hidroproizvodnje, dostupnost lignita i obrasce potrošnje. Regionalne cene gasa i ukupna potražnja u Jugoistočnoj Evropi imaju uticaj, ali ne određuju mehanički ishode na SEEPEX-u. Ova nedelja je pokazala da domaći uslovi snabdevanja i dalje mogu dominirati formiranjem cena.
Za investitore i industrijske kupce to znači da je potrebno izraditi modelovanje specifično za Srbiju. Pretpostavke o cenama ne bi trebalo zasnivati isključivo na evropskim prosečnim vrednostima ili regionalnim cenama goriva. Hidrološki ciklusi, rad termoelektrana na lignit, ograničenja prenosne mreže, prekogranični kapaciteti i lokalna potrošnja zajedno oblikuju realno cenovno okruženje.
Performanse Srbije u 23. nedelji nisu znak strukturno niskih cena. To je bio lokalni balansni efekat. Ipak, pokazalo se da čak i u zategnutijem regionalnom okruženju Srbija može ostvariti pad cena kada se lokalni fundamentalni faktori usklade.
