Da je Srbiji neophodan uvoz nafte i gasa dobro je poznato, ali dostupni podaci ukazuju i na to da snabdevanje potrošača u našoj zemlji sve više zavisi i od električne energije kupljene u inostranstvu.
Tako je Energetskim bilansom za tekuću godinu predviđen uvoz 5,5 miliona tona uglja, odnosno 10 odsto više od procenjenog uvoza u 2023.
Inače, procenjeni uvoz uglja u minuloj godini bio je 4,8 miliona tona, što je za 70 odsto više od uvoza u 2022. godini (2,8 miliona tona).
Procenjuje se da će bruto proizvodnja struje u ovoj godini biti u iznosu od 40.585 gigavat-sati.
To je za procentni poen više u odnosu na procenjenu proizvodnju u prošloj godini.
Planirano je da najviše struje bude proizvedeno u termoelektranama 25.894 GWh ili 64 odsto, dok će hidroelektrane obezbediti 10.504 GWh ili 25,9 odsto. Vetroelektrane će doprineti energetskom bilansu sa 1.309 Gwh, a solarne sa 129 GWh, od kojih 15 GWh stiže od kupaca-proizvođača.
Ukupno proizvedene količine struje u Srbiji ipak neće biti dovoljne za domaće potrebe pa se planira uvoz električne energije u iznosu od 6.401 Gwh, odnosno za 19 odsto više u odnosu na procenjeni uvoz u 2023. godini.
Kada je pak reč o izvozu, sa tranzitom, on je planiran na iznos od 8.050 GWh u 2024. što je za deset odsto više nego 2023. godine.
Gubici prenosa i distribucije u 2024. godini procenjeni su na 4.008 GWh, što je za dva odsto više nego godinu dana ranije.
Stručna javnost ističe da Energetski bilans predviđa uvoz prilično velikih količina struje i uglja što je alarmantan znak da je proizvodnja iz domaćih izvora sve manje sposobna da podmiri potrebe potrošača.
Ako se analiziraju podaci iz Energetskog bilansa za 2024. godinu jasno se da uočiti da će u tekućoj u odnosu na 2022. godinu uvoz uglja biti veći za 85 odsto. Eksperti su stava da je to pokazatelj da sa domaćom proizvodnjom nešto nije u redu.
Razlog za tako nešto su nedovoljne količine uglja na našim kopovima kao i da se otkrivka radi na pogrešnim mestima.
Shodno tome, nužan je veći uvoz.
Očigledno je da je predviđeni uvoz struje za ovu godinu enormno visok, a koliko će struje biti uvezeno u narednoj zimskoj sezoni zavisiće od toga da li će ona biti blaga kao aktuelna ili prošla ili pak ne. Inače,struja proizvedena u Srbiji dva puta je jeftinija od one koja se uveze.
Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor kaže za Danas da je sve veći uvoz uglja, iz koga se dobijaju najveće količine električne energije iz domaće proizvodnje, i struje u Srbiju nešto što se ne može smatrati iznenađenjem.
– Ako se zna da u Srbiji ima sve manje kvalitetnog uglja za proizvodnju struje i da su blokovi u termoelektranama uglavno zastareli potpuno je očekivano da se iz domaćih resursa ne dobija ni dovoljno uglja ni dovoljno električne energije. Takođe, gubici na distributivnoj mreži se ne smanjuju. Kada se sve to sagleda nameće se logičan zaključak zbog čega se povećava uvoz uglja i struje – objašnjava naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, Srbija definitivno postaje sve više zavisna od uvoza struje, a da bi se taj proces zauzdao potrebno je razvijati obnovljive izvore energije i povećati energetsku efikasnost.
Energetskim bilansom je predviđeno povećanje proizvodnje iz obnovljivih izvora energije kada je reč o solarnoj i energiji vetra. Procenjeno je korišćenje energije sunca od 129 GWh, što je za 207 odsto više u odnosu na očekivanja iz 2023.
U slučaju biogasa rast korišćenja se procenjuje na oko 41 odsto, dok je planirano korišćenje energije vetra u 2024. godini 1.309 GWh, što je za 28 odsto više nego prošle godine. Jedina oblast gde se planira ista proizvodnja kao u 2023. godini je geotermalna energija.
Podaci iz Energetskog bilansa, između ostalog, pokazuju da bi u ovoj godini uvoz gasa trebalo da se poveća za šest odsto.
Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić kaže za Danas da se uvoz “plavog energenta” povećava zbog toga što se sve veći broj potrošača priključuje na distributivnu mrežu.
– Javno preduzeće “Srbijagas” pod povoljnim uslovima omogućava uvođenje gasa za domaćinstva i malu privredu. Zbog toga ima sve više zainteresovanih za priključenje na gas i onda je nužno da se poveća i njegov uvoz. To je odlična stvar i kada je reč o zaštiti ekologije, jer oni koji koriste ugalj kao energent sada imaju priliku da ga zamene i koriste gas – zaključuje naš sagovornik.
Izvor: Danas
