NIS bi, svakako, opstao na tržištu, ali pod kontrolom partijskih kadrova teško da bi prioriteti bili ulaganje u razvoj kompanije. Kada je konkurencija u pitanju NIS ne zaostaje mnogo za regionalnim liderima (MOL i OMV), a da je svakako u boljem stanju od hrvatske Ine, kaže Nenad Gujaničić, glavni broker u investicionom društvu Momentum Securities komentarišući za Energiju Balkana da država danas, 15 godina od kada je Gaspromnjeft, februara 2009. preuzeo 51% kapitala Naftne industrije Srbije ne brine valjano ni o 30 odsto vlasništva koje sada poseduje.
„Privatizacija Naftne industrije Srbije bi danas, posle 15 godina mogla bi da se sagleda sa nekoliko aspekata. Najpre, ona je bila netransparentna i deo šireg ekonomsko-političkog sporazuma na nivou država, što svakako samo po sebi nije dobro. Svetliji deo priče jeste razvoj ove kompanije koji se može videti golim okom. Evidentno je da bi slika bila mnogo lošija da je ostao pod okriljem države“, kaže Nenad Gujaničić, glavni broker u investicionom društvu Momentum Securities komentarišući za Energiju Balkana gde je NIS danas, deceniju i po nakon što je Gaspromnjeft februara 2009. godine preuzeo 51% kapitala srpske državne naftne kompanije.
Da li bi NIS mogao i bez privatizacije opstati u ovom biznisu? Pod kojim uslovima?
NIS bi, svakako, opstao na tržištu, ali pod kontrolom partijskih kadrova teško da bi prioriteti bili ulaganje u razvoj kompanije. Štaviše, svedoci smo da se država ne brine valjano ni o 30 odsto vlasništva koje sada poseduje. Smatram da bi situacija, trenutno, bila mnogo bolja da kao najveći manjinski akcionar adekvatno kontroliše poslovanje kompanije i doprinosi njenom još efikasnijem radu.
Da li se država Srbija, kao drugi većinski vlasnik uključuje dovoljno u upravljanje i strategiju razvoja NIS-a, ne samo zbog energetske bezbednosti već i ostvarenje boljih rezultata poslovanja?
Iako se o ovome malo priča u javnosti (osim o imenovanju državnih članova u odbore), nemarnost države u pogledu sopstvene imovine je, verovatno, glavni nedostatak ove korporativne priče. Ali, tu NIS nije izuzetak. Viđali smo slično na primerima Komercijalne banke, Energoprojekta… da ne postoji strateška orijentacija ka maksimiziranju vrednosti imovine u vlasništvu države. Tako se država tek sporadično pozabavi NIS-om, kao prošle godine, kada je usled visokih profita izdejstvovala donaciju kompanije od 60 miliona evra – nauštrb interesa manjinskih akcionara i eventualne veće dividende.
Ruski većinski vlasnik stalno najavljuje nova ulaganja. Koliko je to bitno za razvoj kompanije? Gde je NIS danas u odnosu na kompanije iz naftnog sektora u regionu?
Naftni biznis pripada kapitalno intezivnoj industriji i zahteva kontinuirana velika ulaganja, kako bi kompanija ostala konkurentna na tržištu. Projekti poput modernizacija Rafinerije nafte u Pančevu ili Duboka prerada su bili neminovnost – ukoliko kompanija ne želi da zaostaje. Vidimo primer iz susedstva (INA) gde trvenja između dominantnih akcionara dovode do tavorenja i zaostajanja ove kompanije. Kada je konkurencija u pitanju, možemo reći da NIS trenutno ne zaostaje mnogo za regionalnim liderima (MOL i OMV), a da je svakako u boljem stanju od hrvatske Ine.
Od početka energetse krize 2022. godine država određuje cene derivate. Kako to utiče na poslovanje NIS-a, ali i ostalih učesnika na tržištu naftnih derivate u Srbiji?
Ako je ranije i bilo razloga, regulativa države na ovom polju je trenutno nepotrebna. NIS generalno od ograničenja cena i zabrana izvoza dizela ima štetu, premda stoji da je imao i koristi od činjenice da su sitni naftaši (benzinske pumpe) faktički izbačeni sa tržišta dizela pa je povećavao tržišno učešće.
Šta bi po Vama NIS trebalo da uradi u zelenoj energetskoj tranziciji da ostane konkurentan u region?
NIS je kao manjinski partner sa Gazprom Energoholdingom sproveo ulaganje u TE-TO Pančevo, što je najveće ulaganje na ovom polju, ako ne računamo samu modernizaciju Rafinerije i projekat Duboku preradu, koja je donela finalne proizvode koji svakako zadovoljavaju više ekološke kriterijume. Ovo su dobri primeri pametnih ulaganja koji doprinose zelenoj tranziciji.
Gasprom je povećao izdvajanja za dividend na 50% dobiti, dok je kod NIS-a taj iznos ostao na 25%. Kako to komentarišete?
Nažalost, po akcionare NIS-a, ova kompanije nije prihvatila veći racio plaćanja dividende koji je Gazprom usvojio pre nekoliko godina, kako za sebe tako i za sva zavisna preduzeća. Ovo bi moglo drastično da popravi položaj manjinskih akcionara. Ali, kako se ovaj scenario nije desio nakon rekordne 2022. godine, malo je verovatno da će uslediti u budućnosti. Kao što sam spomenuo, ova tema nikada nije naišla na interesovanje najvećeg manjinskog akcionara (dražave), pa ni prošle godine, jer je država prečicom naplatila očekivani veći iznos putem donacije.
Izvor: Energija Balkana
