Uvoz struje u Srbiju se trenutno praktikuje samo kada je njena cena veoma niska i nije uzrokovan ispadanjem iz rada termo blokova Elektroprivrede Srbije, iako je manjih havarija bilo, ali problem predstavljaju velike rezerve uglja, kupljenog u inostranstvu, zbog čega je smanjena njegova eksploatacija na domaćim kopovima, saznaje Danas.
Uvoz struje, pak prema tvrdnjama Dušana Nikezića, potpredsednika Stranke slobode i pravde, uzrokovan je “neplaniranim ispadanjem iz rada blokova ukupne snage 1.500 megavata” zbog čega je, kako kaže, EPS bio prinuđen da uveze struju i po ceni od 300 evra po megavat-satu.
– Sve učestaliji ispadi proizvodnih blokova se ponovo dešavaju, ovog puta zbog lošeg kvaliteta uglja iz regiona, kao i lošeg održavanja, a mazut ponovo postaje pogonsko gorivo. Ispada da su za godinu dana “nove ere EPS-a” urađene samo dve stvari, višekratno povećanje struje i sramno otpuštanje Miroslava Tomaševića, koji je uveo red u raspalu firmu, konsolidovao proizvodnju i obezbedio sigurnost snabdevanja strujom – izjavio je Nikezić.
On je istakao da je EPS “kičma” Srbije i da vlast već godinama pokušava da je slomi, pa ponašanje ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović i “stručnog menadžmenta” samo potvrđuje njihovu rešenost da isisavanjem para, koruptivnim poslovima, uvozom nekvalitetnog uglja iz regiona, nesposobnim partijskim kadrovima, svesnim prepuštanjem tržišta strancima, zanemarivanjem domaćih investicija i prekomernim zaduživanjem, istraju u toj nameri.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović odgovorila je Nikeziću da EPS ne “puca po šavovima” niti je prinuđen da uvozi struju.
– O stanju u kompaniji najbolje govore rezultati u prvom kvartalu, u kojem je ostvarena dobit od 28,3 milijarde dinara. Neko ko uporno pokušava da se predstavi kao poznavalac energetike i rada Elektroprivrede Srbije bi trebalo da zna da je u toku sezona remonta termo blokova i da zaustavljanje bloka tokom vraćanja u pogon posle remonta nije nikakva havarija, već pogonski događaj tokom optimizacije parametara da bi se podesili sistemi – istakla je ministarka Dubravka Đedović Handanović.
Sagovornik Danasa iz EPS-a koji je želeo da ostane anoniman pak potvrđuje za naš list da je manjih havarija u proizvodnim pogonima bilo ali da to nije dovelo do smanjenja proizvodnje struje u srpskim termoelektranama ali dodaje da je, sa druge strane, redukovana proizvodnja uglja sa domaćih kopova zbog toga što je uvoz iz inostranstva preteran.
– Jednostavno, uglja dobavljenog iz Indonezije i drugih izvora ima previše te je obustavljen njegov dalji uvoz. Stvorene su velike rezerve, ali se to negativno odrazilo na eksploataciju uglja na našim površinskim kopovima. Naime, iako ga ima u priličnim količinama za potrebe EPS-ovih termoelektrana jednostavno nema gde da bude skladišten. Zbog toga je eksploatacija namenski smanjena – objašnjava naš sagovornik.
Podsećanja radi, Srbija je od jula 2022. do avgusta 2023. godine, uvoz uglja iz Indonezije i drugih zemalja povećala za čak deset puta, i za te količine je platila oko 567 miliona evra.
Praksa pak pokazuje, da su uvezene količine bile prekomerne i da su suzbile eksploataciju uglja iz domaćih resursa.
Na pitanje da li je tačno da su u prošli četvrtak uveče u TENT-u ispali iz rada blokovi ukupne snage 1.500 MW što je navodno izazvalo uvoz struje po ceni i do 300 evra po megavat-satu u EPS-u za Danas kažu da je u toku sezona remonta termo blokova i zaustavljanje bloka tokom vraćanja u pogon posle remonta nije havarija , već pogonski događaj tokom optimizacije parametara da bi se podesili sistemi.
– Za realizaciju planiranih investicija neophodna su značajna finansijska sredstva, koja su predviđena trogodišnjim planom poslovanja. Istovremeno, stručni kadar „Elektroprivrede Srbije“ intenzivno radi na izazovima u vezi sa opremom, koja je stara više decenija – navode u EPS-u.
U tom preduzeću sitiču da nisu prinuđeni da uvoze električnu energiju, jer tržišno poslovanje nosi sa sobom profitabilnost kao ključni cilj, a kako su oscilacije cena električne energije od negativnih do preko 100 evra po megavat -satu, stvaraju se i uslovi za optimizaciju profita uz čuvanje sopstvenih resursa na skladištima.
– To je aktivnost koju EPS svakodnevno sprovodi u cilju optimizacije energetskog portfelja. To je trenutno dodatno važno imajući u vidu da je u toku revitalizacija i Reverzibilne hidroelektrane „Bajina Bašta“ – kažu u EPS-u.
U tom preduzeću takođe navode da su deponije uglja veoma dobro popunjene ša je plan proizvodnje uglja usklađen sa tim okolnostima.
– Činjenica da je proizvodnja otkrivke u prva tri meseca bila veća za 11 odsto u odnosu na 2023. godinu, jasno govori o napretku, jer je upravo proizvodnja otkrivke preduslov za bolju proizvodnju uglja. Takođe, proizvodnja uglja u prvih pet meseci ove godine je na nivou prošlogodišnje – tvrde u Elektroprivredi Srbije.
Inače, Energetskim bilansom za tekuću godinu predviđen je uvoz 5,5 miliona tona uglja, odnosno 10 odsto više od procenjenog uvoza u 2023.
Procenjeni uvoz uglja u minuloj godini bio je 4,8 miliona tona, što je za 70 odsto više od uvoza u 2022. godini (2,8 miliona tona).
Procenjeno je da proizvodnja struje u ovoj godini biti u iznosu od 40.585 gigavat-sati.
To je za procentni poen više u odnosu na procenjenu proizvodnju u prošloj godini.
Ukupno proizvedene količine struje u Srbiji ipak neće biti dovoljne za domaće potrebe pa je planiran uvoz električne energije u iznosu od 6.401 Gwh, odnosno za 19 odsto više u odnosu na procenjeni uvoz u 2023. godini.
Kada je pak reč o izvozu, sa tranzitom, on je planiran na iznos od 8.050 GWh u 2024. što je za deset odsto više nego pre, prenosi Danas.
