Kako se približava datum stupanja na snagu američkih sankcija usmerenih na srpsku rusku naftnu kompaniju NIS 8. oktobra, ruski pregovarači izneli su nekoliko predloga kojima bi se izbegla ograničenja, prema izveštajima srpskih medija.
Jedan od predloga navodno uključuje prenos udela od 11,3 procenta u NIS-u, koji je nedavno Gazprom prebacio na svoju filijalu Intelligence, na američku kompaniju. Ova restrukturacija bi potencijalno mogla omogućiti NIS-u da izbegne američke kazne.
Pored toga, ruski predstavnici sugerisali su da NIS diverzifikuje snabdevanje sirovom naftom kupovinom značajnih količina američke nafte. Plan bi podrazumevao mešanje američke nafte sa isporukama iz drugih zemalja i transport do Srbije preko hrvatskog naftovoda JANAF. Međutim, zbog tehničke konfiguracije rafinerije u Pančevu, sa godišnjim kapacitetom prerade od 4,8 miliona tona, NIS se ne može osloniti isključivo na američku naftu.
Prema Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije, u prvoj polovini 2025. godine većina NIS-ovog uvoza sirove nafte poticala je iz Kazahstana, zatim Nigerije i Gvajane. Za celu godinu, kompanija očekuje proizvodnju 0,82 miliona tona domaće nafte i uvoz oko 3,2 miliona tona, sve transportovano preko JANAF-a.
Američko Ministarstvo finansija je prvi put uvelo sankcije NIS-u u januaru, kao deo šireg paketa mera usmerenih na ruski energetski sektor tokom rata u Ukrajini. Od tada su odobrene brojne privremene izuzetke, najnovije 30. septembra, koji omogućavaju kompaniji da nastavi rad.
Početkom 2025. godine, GazpromNeft je posedovao 50 procenata NIS-a, dok je njegov matični Gazprom imao 6,15 procenata. Naknadni transferi promenili su strukturu vlasništva: GazpromNeft je smanjio svoj direktni udeo na 44,85 procenata, Gazpromov udeo je privremeno porastao na 11,3 procenata, pre nego što je prenet na Intelligence. Vlada Srbije zadržava 29,87 procenata, dok ostatak pripada manjinskim akcionarima.
Ovi predlozi odražavaju napore Rusije da očuva pristup NIS-a međunarodnim tržištima kroz strukturne promene u vlasništvu i nove strategije snabdevanja, dok kompanija sve više oseća pritisak američkih sankcija.
