Iako su određeni faktori uticali na smanjenje dobiti Naftne industrije Srbije u 2014. godini, to se neće odraziti na planove te kompanije vezane za modernizaciju Rafinerije nafte Pančevo.
Kako Danas saznaje, NIS će u ovoj godini nastaviti modernizaciju te rafinerije. Preliminarni sporazum sa potencijalnim partnerom za izgradnju nedavno je potpisan sa istom kompanijom koja je gradila postrojenje MHC/DHT u rafineriji. U planu je da realizacija počne ove godine. Projekat će trajati tri i po godine, a koštaće više od 300 miliona dolara.
Inače, “Gasprom njeft” je do sada u modernizaciju Rafinerije nafte u Pančevu uložio 547 miliona evra, a Rafinerija je u potpunosti prešla na proizvodnju benzina i dizela koji odgovaraju zahtevima Evro 5 standarda.
– Neto dobit Naftne industrije Srbije u prošloj godini smanjena je za 42 odsto i iznosila je 27,8 milijardi dinara. Ovom velikom padu doprinelo je dosta faktora, u prvom redu negativne kursne razlike od 13,2 milijarde dinara, slabljenje dinara u odnosu na dolar, veliki pad cene sirove nafte u četvrtom kvartalu, kao i negativni efekti sankcija Evropske unije prema Rusiji. Iako je pad krajnjeg rezultata prilično veliki, pokazatelj efikasnosti kompanije EBITDA, profit pre plaćanja kamata, poreza, depresijacije i amortizacije, pao je samo osam odsto i iznosio je 63,4 milijarde dinara – kaže Nenad Gujaničić iz firme “Wise broker”, koga smo zamolili da za Danas prokomentariše finansijske rezultate jedne od najvećih i najznačajnijih kompanija u Srbiji, koja je listirana na berzi.
On naglašava da, kada je reč o NIS-u, ostaje da se vidi u kom obimu će ove godine biti isplaćena dividenda, ali će svakako u apsolutnom iznosu biti niža u odnosu na prošlu godinu. U 2014. NIS je isplatio dividendu u iznosu od gotovo 13,1 milijardu dinara, što je najveći iznos isplaćen na Beogradskoj berzi. Protekle dve godine upravni odbor kompanije je predložio da se isplati 25 odsto dobiti kao dividenda, a ovu odluku je skupština akcionara i usvojila. Kada je u pitanju isplata dividende, ona je određena visinom profita i odlukom skupštine akcionara – objašnjava Gujaničić.
Prema njegovim rečima, ulaganja NIS-a u narednom periodu će svakako biti ograničena cenom sirove nafte na svetskom tržištu, te da su sličan pristup već najavile i druge svetske naftne kompanije.
– Ukratko, ukoliko se cena sirove nafte zadrži na trenutnom, niskom nivou, malo je verovatno da će NIS ponoviti visinu ulaganja od oko 40 milijardi dinara iz prošle godine. Istina, tolika su ulaganja i planirana, ali je izvesno da će ona biti niža ukoliko se nastave nepovoljni trendovi na svetskim berzama – naglašava sagovornik Danasa.
Generalni direktor Naftne industrije Srbije Kiril Kravčenko nedavno je izjavio da je značajan pad cena ugljovodoničkih sirovina, kao i jačanje kursa svetskih valuta prema dinaru u 2014. godini, uzrokovalo pad profita NIS-a.
– U suštini, danas smo se suočili sa krizom koju smo već preživljavali 2008. godine. Ipak, tekuća situacija je složenija, pre svega zbog rekordno niskih cena nafte, konkurencije i rastućih tehnoloških potreba. NIS stabilno prolazi ovaj turbulentni period. Mi smo okrenuti stalnom povećanju efikasnosti biznisa, povećavamo rezerve ugljovodonika, imamo resurse neophodne za realizaciju važnih investicionih projekata. Sve je to izgledalo nemoguće u 2008. godini. Važno je da na tom putu nailazimo na razumevanje Vlade Srbije. U 2014. godini bio je potpisan Memorandum koji reguliše mehanizam vraćanja dugova najvećih dužnika kompanije. Nadam se da ćemo u tekućoj godini pristupiti njegovoj realizaciji – ističe Kravčenko. Uprkos daljem padu tržišta derivata balkanskog regiona, koji je u 2014. godini pojačan i zbog posledica poplava u Srbiji, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, NIS je očuvao obim prodaje naftnih derivata na nivou od tri miliona tona, što odgovara obimu od prošle godine. Pri tome je udeo motornih goriva u paleti prodaje povećan na 58 odsto. Obim dnevnog prometa goriva na jednoj benzinskoj pumpi premijum mreže Gasproma u Srbiji dostigao je 7,1 tonu, što je svrstalo mrežu na prvo mesto po tom pokazatelju na domaćem tržištu.
Izvor; Danas
