Energetskim bilansom Srbije utvrđeno je da će ukupna raspoloživa energija u 2024. godini iznositi 17,057 miliona tona ekvivalenata nafte (Mtoe), što je za četiri odsto više od ukupne procenjene količine energije za snabdevanje u 2023. godini.
Udeo potrebne količine primarne energije koja će biti obezbeđena iz domaće proizvodnje je 58 odsto, dok će 42 odsto doći iz neto uvoza – a planirano je da u ovoj godini uvoz naftih derivata bude veći za 22 odsto u odnosu na procenjeni uvoz iz 2023. godine, kao i da se uveze 10 odsto više uglja, šest odsto više gasa i 19 odsto više struje, stoji u ovogodišnjem Energetskom bilansu.
U 2024. godini, ako sve bude išlo po planu, uvoz sirove nafte biće manji za devet odsto nego u 2023. dok će domaća proizvodnja pokriti 23 odsto potreba za tim resursom.
Domaća bruto proizvodnja derivata planirana je, međutim, u iznosu od 3,616 miliona tona, a to je za 11 odsto manje u odnosu na procenjenu bruto domaću proizvodnju derivata u 2023. godini, koja je iznosila 4,081 miliona tona.
„Imajući u vidu ukupne potrebe za naftnim derivatima u 2024. godini, kao i planiranu domaću proizvodnju naftnih derivata i raspoložive zalihe, nedostajuće potrebne količine naftnih derivata u iznosu od 1,100 miliona tona obezbediće se iz uvoza, što je za 22 odsto više u odnosu na procenjeni uvoz u 2023. godini„, navedeno je u ovogodišnjem Energetskom bilansu.
Uvoz gasa pokriva 91 odsto potreba
Kada je reč o prirodnom gasu, ukupna domaća proizvodnja u 2024. godini planirana je u količini od 278,707 miliona kubnih metara, što je za 11 odsto manje od procenjene proizvodnje u 2023. godini.
„Uvozom prirodnog gasa obezbediće se preostale potrebne količine u 2024. godini u iznosu od 2.799,1 miliona kubika, što je za šest odsto više od procenjenog uvoza prošle godine“, stoji u Energetskom bilansu.
U tom dokumentu, kojim se utvrđuju godišnji iznosi energije i energenata potrebni za pouzdano, sigurno i kvalitetno snabdevanje krajnjih kupaca energije i energenata, navedeno je i da je za potrošnju planirano 3.077,807 miliona kubika gasa, što je za šest odsto više nego prošle godine, a iz uvoza će stići 91 odsto potrebnih količina.
Čak 28 odsto više uglja iz podvodne eksploatacije
U 2024. iz rudnika sa podzemnom eksploatacijom trebalo bi da dođe 11 odsto više uglja nego godinu dana ranije, a sa površinskih kopova Kolubara i Kostolac sedam odsto više.
„Iz rudnika sa podvodnom eksploatacijom uglja (Kovin) planirana proizvodnja u 2024. godini iznosi 240 hiljada tona, što je za 28 odsto više nego u 2023. godini“, istaknuto je u Energetskom bilansu.
U strukturi domaćih ugljeva lignit učestvuje sa 98 odsto, a dva odsto se odnosi na kameni i mrki ugalj. Od ukupne količine uglja raspoložive za potrošnju, planirano je da se u 2024. godini 89 odsto ove proizvodnje potroši za proizvodnju električne energije u termoelektranama, piše u ključnom energetskom dokumentu.
Planirani uvoz uglja u 2024. godini iznosi 5,5 miliona tona, što je za 10 odsto više od procenjenog uvoza u 2023. godini.
Podsetimo da je prošle godine planirani uvoz uglja u 2023. godini iznosio 4,8 miliona tona, što je za 70 odsto više od procenjenog uvoza u 2022. godini u iznosu od 2,8 miliona tona.
Uvoz struje raste skoro za petinu, skok u proizvodnji iz OIE
Bruto proizvodnja električne energije u 2024. godini planira se u iznosu od 40.585 gigavat – časova (GWh), što je za procentni poen više u odnosu na procenjenu proizvodnju u 2023. godini.
Najviše struje trebalo bi da dođe iz termoelektrana – 25.894 GWh ili 64 odsto, dok će hidroelektrane obezbediti 10.504 GWh ili 25,9 odsto. Elektrane na vetar doprineće energetskom bilansu sa 1.309 GWh, a solarne sa 129 GWh, od kojih 15 GWh stiže od kupaca-proizvođača.
Ukupne potrebe ipak neće biti pokrivene iz domaće proizvodnje, pa planirani uvoz (sa tranzitom) električne energije u 2024. godini iznosi 6.401 GWh, što je za 19 odsto više u odnosu na procenjeni uvoz u 2023. godini.
Foto: Pixabay.com
Sa druge strane, planirani izvoz (sa tranzitom) električne energije u 2024. godini iznosi 8.050 GWh, što je za 10 odsto više od prošlogodišnjeg procenjenog izvoza.
Gubici prenosa i distribucije u 2024. godini planirani su u iznosu od 4.008 GWh, što je za dva odsto više nego godinu dana ranije.
Značajan skok planiran je u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije (OIE) u sektorima solarne i energije vetra. U Energetskom bilansu računa se na korišćenje energije sunca u 2024. godini od 129 GWh, što je za 207 odsto više u odnosu na procenjenu energiju u 2023. godini.
Kod biogasa rast korišćenja se procenjuje na čak 41 odsto, dok je planirano korišćenje energije vetra u 2024. godini 1.309 GWh, što je za 28 odsto više nego prošle godine. Jedina oblast gde se planira ista proizvodnja kao u 2023. godini je geotermalna energija, s tim što Energetskim bilansom nije obuhvaćemo korišćenje putem toplotnih pumpi.
„Radi realizacije ovog energetskog bilansa i obezbeđenja sigurnosti snabdevanja energijom i energentima neophodno je da kompanije obezbede potrebne planirane količine energije i energenata iz domaće proizvodnje i uvoza, kojim će se omogućiti redovno i uredno snabdevanje, da se obezbedi izvršenje svih planiranih remonta i nastavi sprovođenje aktivnosti u cilju povećanja korišćenja OIE i njihovog učešća u Energetskom bilansu„, poručila je Vlada Srbije u zaključku povodom usvajanja ovog dokumenta.
Izuzetno je značajno, kako su istakli, i stvaranje uslova za obezbeđenje adekvatne količine energije i energenta iz domaće proizvodnje u cilju smanjenja uvozne zavisnosti i obezbeđenja sigurnog, pouzdanog i kvalitetnog snabdevanja.
Izvor: biznis.rs
