Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaEvropa: Solarna industrija...

Evropa: Solarna industrija traži hitne mere za spas sektora

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Evropski proizvođači solarnih panela upozorili su da su “spremni da zatvore proizvodne linije” osim ako EU ne preduzme hitne mere da spasi sektor, kao što je otkup njihovih zaliha

Problemi u sektoru su se gomilali poslednjih godina zbog priliva jeftinijih verzije iz Kine.

U okviru svog Green Deal Industrial Plana, EU želi da podstakne domaću proizvodnju ključnih tehnologija kao što su solarni paneli, vetroturbine i toplotne pumpe, kako bi se smanjila zavisnost od Kine, koja trenutno čini skoro 80% globalne solarne proizvodnje.

Do 2030. Evropska komisija želi da vidi da se 40% evropske potražnje za solarnim panelima proizvodi u Evropi, zajedno sa drugim ključnim tehnologijama.

Cilj je postavljen u nacrtu „Net-Zero Industri Act” (NZIA), o kojem će se dalje pregovarati između Evropskog parlamenta i zemalja EU u utorak, 6. februara.

Međutim, ova inicijativa možda dolazi prekasno, upozorili su predstavnici sektora.

„Trenutno imamo situaciju bez presedana”, rekao je za Euractiv Žigimantas Vaičiunas, direktor politike Evropskog saveta za solarnu proizvodnju (ESMC).

„Ovo je kritična situacija za proizvođače”, rekao je on, pošto su evropski proizvođači bili na ivici zatvaranja proizvodnje u Evropi.

MeierBurger, švajcarski proizvođač solarne energije, već je javno zapretio da će zatvoriti fabriku u Nemačkoj i preseliti proizvodnju u SAD, ako se ne preduzme hitna politička akcija.

„EU sada ulazi u ključnu fazu u kojoj su, u narednih 4-8 nedelja, glavni proizvođači fotonaponskih modula u EU i njihovi evropski dobavljači spremni da zaustave proizvodne linije osim ako se hitno ne sprovedu značajne hitne mere”, napisao je ESMC u pismu upućenom predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen prošle nedelje, u koje je Euractiv imao uvid.

Očekuje se da će Komisija 5. februara popodne dati izjavu o „stanju solarne industrije EU u svetlu nelojalne konkurencije” tokom plenarne sednice Evropskog parlamenta.

Kupujte solarne panele kao da su vakcine

Dok su evropski proizvođači trenutno u mogućnosti da proizvode 6 gigavata (GV) solarnih modula godišnje, samo u 2023 EU je instalirala ukupan kapacitet od oko 56 GV.

Očekuje se da će se godišnja ekspanzija dalje povećavati kako zemlje EU dekarboniziraju svoje energetske sisteme.

Ovo je navelo zemlje poput Nemačke da upozore da bez kineskih modula, ciljevi za proširenje solarnog kapaciteta – a time i klimatski ciljevi – ne mogu biti postignuti.

Međutim, tokom poslednje dve godine, solarni moduli su se nagomilali u Evropi, što je izazvalo veliki pad cena, žale se predstavnici sektora.

To je bilo zbog prevelike proizvodnje u Kini, rekao je Vaičiunas, što je značilo „da su bili primorani da spuste cene i da to izvoze što je više moguće”.

„Trenutno postoji višak uvezenih fotonaponskih modula na zalihama u lukama i skladištima EU koji se procenjuju u rasponu od 70-85 gigavati”, napisalo je udruženje u pismu Fon der Lajen. 

„Kineske kompanije prodaju fotonaponske module ispod troškova proizvodnje”, rekao je Vaičiunas. Kao rezultat toga, evropski proizvođači nisu u mogućnosti da prodaju sopstvene module.

Evropski proizvođači stoga pozivaju na otkup svojih „akumuliranih EU zaliha fotonaponskih modula” preko posebnog fonda na nivou EU.

Ovo bi, rekao je Vaičiunas, trebalo da izdejstvuje otkup modula od oko 800 megavata, koje evropski proizvođači ne mogu da prodaju.

Evropska komisija bi mogla da uspostavi „vozilo posebne namene”, novi fond vredan 200-250 miliona evra, rekao je za Euractiv Dries Acke iz SolarPover Europe, koji podseća na ono što je EU radila kada je kupovala vakcine tokom COVID-a.

Nema potrebe da se branite?

Dok je Vaičiunas rekao da bi takođe podržao EU da razmotri „mere trgovinske odbrane”, odnosno nove tarife protiv solarnih panela iz Kine, kao „poslednje sredstvo”, Acke je međutim upozorio na ovu ideju.

Njegovo udruženje, SolarPover Europe, ne predstavlja samo instalatere i evropske proizvođače, već i kineske, za koje Acke kaže da samo odražavaju „solarnu realnost”.

„Ne postoji put do 1,5 ili čak dva stepena globalnog zagrevanja sa protekcionizmom”, rekao je Acke.

U prošlosti je Evropa već koristila tarife protiv kineskih solarnih panela, ali je „proizvodnja solarne energije u Evropi i dalje nestajala”, dodao je on.

Proizvodnja u Kini trenutno je oko 35% jeftinija u poređenju sa Evropom, prema izveštaju Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije.

Međutim, predstavnici sektora očekuju da će se ovaj jaz zatvoriti u narednih nekoliko godina.

„Očekujemo da smo sada na dnu cena”, rekao je Vaičiunas i dodao da je „jasno da će u budućnosti cene rasti” čak i za module uvezene iz Kine.

Oba predstavnika industrije polažu nade u Net-Zero Industri Act, koji bi obavezao zemlje EU da rezervišu određeni deo svojih subvencija za solarnu ekspanziju na module napravljene izvan Kine, kao što su Evropi ili SAD.

„Za dve ili tri godine situacija će biti potpuno drugačija, jer imamo sve ove zakonodavne inicijative u pripremi”, rekao je Vaičiunas, pozivajući se na NZIA, kao i na druge zakone EU, koji bi mogli da dovedu do zabrane uvoza proizvoda napravljenih prisilnim radom.

Međutim, pitanje je bilo kako bi evropski proizvođači u međuvremenu mogli da „prežive u ovoj zaista kritičnoj situaciji”, dok NZIA neće stupiti na snagu, rekao je on.

„U slučaju da izgubimo ove ključne kapacitete u narednim mesecima, a ja govorim o proizvodnom kapacitetu od, u principu šest GV, onda će kasnije biti mnogo teže obnoviti ih”, rekao je Vaičiunas.

Izvor: Euractiv

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Rumunija: Econergy pustio u rad solarni park od 92 MW

Econergy, nezavisni proizvođač energije sa sedištem u Izraelu, pustio je u komercijalni rad solarni fotonaponski projektu snage 92 MW u mestu Parau u Rumuniji. Projekat je u suvlasništvu kompanije Econergy i francuskog investicionog fonda za obnovljive izvore energije RGreen. Econergy je...

Evropa: Prosečne cene električne energije u prvom kvartalu kretale su se od 45 do 92 evra/MWh

Prema analizi AleaSoft Energy Forecasting, u prvom kvartalu 2024. godine prosečna kvartalna cena električne energije ostala je ispod praga 70 evra/MWh na većini velikih evropskih tržišta. Izuzeci su bili N2EX tržište Ujedinjenog Kraljevstva i IPEX tržište Italije, sa prosekom od 75,25...

Evropa: TTF gasni fjučersi dostigli prosek od 27,6 evra/MWh u prvom kvartalu

Prema analizi AleaSoft Energy Forecasting, TTF gasni fjučersi za mesec unapred na ICE tržištu beleže prosečnu vrednost od 27,56 evra/MWh tokom prvog kvartala 2024. godine.  Ovo je za 36 odsto manje u poređenju sa prosekom fjučersa kojima se trgovalo u prethodnom kvartalu od...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!