Evropska unija nastavlja put potpune dekarbonizacije. Tom putu, sada su prinuđene da se pridruže i srpske kompanije koje izvoze u zemlje Unije. U naredne dve i po godine moraće da prijavljuju emisiju ugljen-dioksida koji se oslobađa prilikom proizvodnje, a potom i da plaćaju dodatan porez ukoliko prekorače dozvoljene granice.
Za pojedine kompanije koje uvoze proizvode u Evropsku uniju a posluju van njenih granica, od 1. oktobra važe nova ekološka pravila. Proizvođači električne energije, đubriva, cementa, gvožđa i slično, moraće da podnese redovne izveštaje o tome koliko se ugljen-dioksida oslobađa prilikom njihove proizvodnje.
Za šabačku Eliksir Zorku, koja najveći deo đubriva izvozi u Evropsku uniju, to iziskuje dodatne troškove.
“Sam proces funkcioniše tako što moraju da se urade analize ugljeničnom otiska pune proizvodnje određenog proizvoda i to da bi moglo da se izvesti prema Evropskoj komisiji takođe svi ti izveštaju moraju da budu validirani i tu radimo sa revizorskim kompanijama”, kaže Nenad Ristić, inženjer Elixir Zorka.
Za sada je dovoljan izveštaj, nezavisno od količine emitovanog ugljen-dioksida. Ipak, sav višak ugljen-dioksida koji se oslobađa prilikom proizvodnje ovog đubriva, od 1. januara 2026. godine biće dodatno oporezovan.
Kako smanjiti ugljen dioksid
Sve je to u cilju smanjenja efekta staklene bašte, gde važnu ulogu igra ugljen-dioksid. Ideja Evropske unije je da se ugljenički otisak smanji i na teritoriji zemalja koje nisu članice.
U Eliksiru kažu da su svesni šta sledi i da se već prilagođavaju evropskim regulativama.
“Mi takođe radimo na obnovljivim izvorima energije a radimo i na alternativnim izvorima energije kako bismo uspeli da dekarbonizujemo proizvodnju struje i toplotne energije za naše procese koji opterećuju emisiono naše proizvode”, priča Ristić.
Srbija je među liderima u regionu po emisiji ugljen-dioksida. Oko 70 odsto električne energije proizvodi se iz uglja, navodi se u izveštajima energetskog bilansa.
Podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je ugljen-dioksid ubedljivo najviše utiče na klimatske promene. Nije daleko 2026. godina, a srpske kompanije, privatne i državne, ili će se prilagoditi evropskoj regulativi ili plaćati dodatne troškove.
Šta čeka privrednike
Advokat Bogdan Gecić kaže da je u EU objavljena uredba koja daje jasne rokove i pravila kako će se raditi prvi izveštaji. Navodi da za srpsku privredu bitno da od 1. oktobra budu u pripravnosti (za šest sektora), a kompanije sposobne da za CO2 otisak skupe podatke koliki je u procesu proizvodnje oslobođeno CO2. Izveštaj se radi za poslednji kvartal godine, a predaje se krajem januara naredne godine prilože prilikom izvoza.
“Ovo je najveća promena slobodnog trgovinskog režima za Zapadni Balkan od kada je počeo postupak stabilizacije i pridruživanja”, naveo je Gecić, prenosi Euronews.
