Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija nije procenila...

Srbija nije procenila ukupnu štetu od fosilnih goriva

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

U Srbiji nedostaju procene koliko nas zaista koštaju fosilna goriva. Međutim, neke procene mogu da se projektuju, kroz troškove zdravstva i društvenu cenu zagađenja vazduha, kažu stručnjaci, piše za Klimu 101Ivana Ostojić sa Instituta društvenih nauka u Beogradu.

Kako se navodi u Programu zaštite vazduha koji je Srbija usvojila krajem 2022. godine, zagađenje vazduha je u našoj zemlji svake godine odgovorno za više od 10.000 slučajeva prevremene smrti, ali i za preko 22.000 slučajeva bronhitisa kod dece, 

Pored toga, kako podseća tu su i preko dva miliona dana sprečenosti za rad, za preko 6.000 dodatnih prijema u bolnicu samo za respiratorne tegobe, uz važnu napomenu da se navedeni podaci odnose samo na zagađenje česticama PM 2,5 i azot-oksidom.

Nesumnjivo je da su najveći uzročnik vazdušnog zagađenja upravo fosilna goriva. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u Srbiji su tri dominantna sektora koja se oslanjaju na fosilna goriva i zastarele tehnologije – proizvodnja električne i toplotne energije, individualno grejanje i saobraćaj, zajedno odogovorna za:

• 94% zagađenja sumporovim oksidima

• 85% zagađenja azotnim oksidima

• 74% zagađenja česticama PM 10

• 89% zagađenja česticama PM 2,5

Naravno, kako dodaje, zagađenje vazduha predstavlja samo jedan deo problema.

ZAGAĐENJE UTIČE I NA EKONOMSKI RAST

Prema aktuelnim podacima, Srbija se nalazi u jednoj od globalnih „vrućih tačaka“, gde je zagrevanje usled klimatskih promena intenzivnije od svetskog proseka. Srbija je danas u proseku za 1,8 °C toplija nego u predindustrijsko doba, a to zagrevanje je posebno izraženo tokom leta, koja su za čak 2,6 °C toplija.

Primera radi, jedna studija, koja ne uključuje Srbiju ali uključuje zemlje iz okruženja, jasno pokazuje posledice klimatskih promena na ekonomski rast.

Naime, ukoliko se globalna temperatura poveća za 4 stepena Celzijusa, dugoročno posmatrano, bruto domaći proizvod Hrvatske bi se smanjivao za oko 1% na godišnjem nivou, Rumunije za 0,7%, Bugarske za 1%, Slovenije za 0,8%, Mađarske za 0,9% i Albanije za 2,4% godišnje.

Za zemlje jugoistočne Azije se procenjuje da u pomenutim okolnostima mogu izgubiti i do 21% BDP-a godišnje, dok su ti gubici u zemljama u razvoju u Africi još veći i dostižu iznos od čak 26,6% BDP-a na godišnjem nivou.

Napuštanje fosilnih goriva postalo je važno međudržavno pitanje, sa različitim političkim i ekonomskim posledicama. Pariskim ugovorom smo se kao država obavezali na smanjenje emisija ugljen-dioksida, a bez sprovođenja procesa dekarbonizacije ne može se računati ni na pristupanje Evropskoj uniji.

NOVA TAKSA ZA IZVOZ U EU OD 2026. GODINE

Na primer, Evropska unija je postavila kriterijume da pre pristupanja moramo uvesti ili poreze na ugljenik ili razviti tržište tzv. emisionih dozvola, da moramo razviti efikasan sistem izveštavanja i monitoringa emisija, da moramo smanjiti učešće termoelektrana na ugalj a povećati učešće obnovljivih izvora energije.

Shodno tome, kako do sada nismo uveli pomenute poreze i dozvole, domaći izvoznici iz najintenzivnijih sektora privrede moraće da od 2026. godine prilikom izvoza plaćaju dodatnu tzv. CO2 taksu, što može direktno dovesti u pitanje konkurentnost naših proizvoda na tržištu Evropske unije.

Na kraju, fosilna goriva su neobnovljiv izvor energije koji svakako neće zauvek biti na raspolaganju, što je u neposrednoj vezi sa rastom cene energije u budućnosti, kao i sa energetskim deficitom koji će prouzrokovati negativne ekonomske implikacije poput vrtoglave inflacije i pada ekonomske aktivnosti.

Drugim rečima, cena statusa quo, koja je već ogromna, postaće još veća u budućnosti. Zamena fosilnih goriva samim tim nema alternativu: samo je pitanje kada će se desiti i da li će biti uređena i pravedna. A to su pitanja na koja samo država može da odgovori.

Izvor: Nova ekonomija

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Hrvatska: OIE pretekli fosilna goriva u energetskom miksu u februaru

Ukupna instalisana snaga elektrana u Hrvatskoj 1. januara 2024. godine iznosila je 5.128 MW od čega je udeo obnovljivih izvora dostigao 3.970 MW ili 77,6 odsto a neobnovljivih izvora 1.128 MW ili 22,4 odsto. Na prenosnu mrežu je priključeno 4.285...

Zelena tranzicija će podići cene energije

Vlade treba da priznaju da bi prelazak na ekološka energetska rešenja sa niskim sadržajem ugljenika povećao cenu energije na globalnom nivou, rekao je izvršni direktor francuskog energetskog giganta Total enerži Patrik Pujane za Fajnenšel tajms (FT). "Mislimo da će u...

Američke kompanije ozbiljno pogeđene odlukom da se stopira izdavanje dozvola za nove LNG terminale

Vodeće energetske kompanije pogodila je odluka američkog predsednika Džozefa Bajdena o „pauzi“ u odobravanju dozvola za nove terminale za skladištenje tečnog prirodnog gasa (LNG) i direktor Šela Vael Savan upozorava da će to „smanjiti poverenje“ u industriju koja je...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!