Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Koliko košta...

Srbija: Koliko košta izgradnje solarne elektrane

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Početkom ove godine u Srbiji je sa radom počela solarna elektrana DeLasol u Lapovu. Sa svojih 9,9 megavata priključne snage trenutno je najveća u našoj zemlji, a čini je skoro 18.000 bifacijalnih panela. Investicija je bila vredna devet miliona evra.

S druge strane, sredinom decembra kompanija Domi Eko Solar započela je proizvodnju solarnih panela u svom pogonu pored Velike Plane, u centralnoj Srbiji. To je prva fabrika za proizvodnju fotonaponskih panela u zemlji.

Prema rečima stručnjaka iz ove oblasti, investicije u solarne elektrane poslednjih godina postale su popularan trend u Republici Srbiji. Većina investitora ima ideju da proizvodi struju upravo iz obnovljive energije sunca. Međutim, to je mnogo lakše reći nego uraditi.

Počev od planiranja i izbora lokacije, obezbeđivanja finansiranja, preko pribavljanja neophodnih dozvola, izgradnja solarne elektrane je mnogo više od ugradnje solarnih panela i brojanja sunčanih dana u godini. Na ovom teškom putu investitoru pomoć pružaju mnogi – inženjeri, pravnici, kao i nadležni organi.

Što se tiče države, ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović ranije je već istakla da se usvaja regulativa i pripremaju strateška dokumenta sa zadatkom da stvori uslove da se što lakše grade nove elektrane za obnovljive izvore energije i obezbedi snabdevanje građana i privrede.

Iz advokatske kancelarije Stojković Advokati, koja pruža pomoć investitorima u ovakvim projektima, kažu da je prvi korak ka izgradnji solarne elektrane lokacija.

Od izabrane lokacije zavisi dalji razvoj situacije i veoma je važan faktor. Prema tome, ovde razlikujemo dva slučaja. Prvi, kada investitor već ima spremnu parcelu na kojoj želi da postavi elektranu, ali nije siguran da li je to moguće i na koji način. U tom slučaju investitor treba da se obrati Elektrodistribuciji, ukoliko se elektrana priključuje na distributivni sistem, i to filijali nadležnoj za lokalnu samoupravu gde se parcela nalazi i podnese zahtev za izdavanje mišljenja operatera sistema o uslovima priključenja”, objašnjavaju pravnici.

U drugom slučaju, ako investitor ima nekoliko potencijalnih lokacija, postoje stručnjaci koji mogu da pomognu kao što su konsultantske firme koje će sprovesti analizu trenutnog stanja na mreži na svakoj od lokacija i dati preporuku na kojoj je najefikasnije graditi elektranu. To može da bude i u obliku studije sa detaljnim planom povezivanja na mrežu na konkretnoj lokaciji.

“Nakon određivanje lokacije, vrši se uvid u planska dokumenta i angažuje se stručno lice za izradu studije opravdanosti sa generalnim projektom za izgradnju ili studije opravdanosti sa idejnim projektom za izgradnju, zavisno od kapaciteta elektrane. Zatim, potrebno je da investitor angažuje stručno lice za izradu idejnog rešenja koje se dostavlja uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova preko centralnog informacionog sistema („CIS“)”, navode advokati.

Prema njihovim rečima, neophodno je proveriti da li je za izgradnju elektrane na izabranoj lokaciji potrebna energetska dozvola.

U skladu sa propisima o energetici energetska dozvola se obavezno zahteva za solarnu elektranu od jednog megavata (MW) ili većeg kapaciteta. Zahtev se podnosi Ministarstvu energetike.

Kada se jednom dobije energetska dozvola nije prenosiva i ima rok važenja od tri godine. U tom periodu investitor je dužan da završi proceduru izgradnje i puštanja elektrane u rad.

Ukoliko dobije energetsku dozvolu investitor koji gradi solarnu elektranu treba da proveri da li je za izabranu lokaciju potrebno sprovoditi procenu uticaja na životnu sredinu.

Propisano je da se procena obavezno vrši za solarne elektrane kapaciteta 50 MW ili više, dok za solarne elektrane kapaciteta ispod jednog MW procena nije obavezna, osim ako se ne nalaze u zaštićenoj oblasti ili u oblasti koja predstavlja kulturno dobro.

Zahtev za proveru potrebe sprovođenja studije procene uticaja podnosi se nadležnom organu koji zavisno od kapaciteta elektrane može biti Ministarstvo za zaštitu životne sredine, autonomna pokrajina nadležna za poslove zaštite životne sredine ili jedinica lokalne samouprave nadležna za poslove zaštite životne sredine. Nakon dobijanja odgovora nadležnog organa, ukoliko je pozitivan, investitor podnosi zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja, a potom i izvedenu studiju procene uticaja na životnu sredinu istom nadležnom organu na odobrenje.

Dobijanje građevinske dozvole

Investitor mora da angažuje stručno lice za izradu idejnog projekta, kao i za svu tehničku dokumentaciju.

“Projekat podleže i tehničkoj kontroli koju vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik (ili više njih za posebne stručne oblasti), koja su upisana u odgovarajući registar privrednih subjekata i koja poseduju rešenje o ispunjenosti uslova za projektovanje za tu vrstu objekata, odnosno delova objekata, koje određuje investitor, a koje ne sme da bude lice koje je zaposleno u privrednom društvu koje je radilo projekat za građevinsku dozvolu. Nakon izdavanja građevinske dozvole potrebno je da ona postane pravnosnažna i da investitor izvrši prijavu radova kako bi pristupio građenju. Investitor ima rok od tri godine od pravnosnažnosti građevinske dozvole da prijavi početak radova odnosno rok od pet godina od pravnosnažnosti građevinske dozvole da pribavi upotrebnu dozvolu, u suprotnom građevinska dozvola prestaje da važi”, objašnjavaju advokati iz advokatske kancelarije Stojković.

Zavisno od vrste operativnog sistema razlikuje se procedura dobijanja odobrenja za priključenje elektrane na elektroenergetsku mrežu.

U slučaju odobrenja za priključenje elektrane na prenosni sistem neophodno je izraditi studiju priključenja.

Podnosilac zahteva zaključuje sa operaterom prenosnog sistema ugovor o priključenju i dostavlja bankarsku garanciju u visini određenoj proporcionalno snazi elektrane (25.000 evra po MW snage).

Nakon završetka izgradnje elektrane, priključka, ispunjenja uslova za odobrenje, pribavljanja upotrebne dozvole i ispunjenja ostalih zakonskih odredbi, investitor podnosi zahtev za priključenje nadležnom ogranku sistema.

“Umesto upotrebne dozvole može se dostaviti potvrda komisije za tehnički pregled kojom se odobrava puštanje elektrane u probni rad. Kada investitor elektrane ispuni uslove definisane u odobrenju, kao i druge uslove propisane zakonskim i drugim propisima, neposredno pre priključenja elektrane zaključuje se ugovor o eksploataciji elektrane”, navode naši sagovornici.

Licenca za obavljanje energetske delatnosti

Licenca je akt o ispunjenosti uslova propisanih Zakonom o energetici i Pravilnikom o licenci za obavljanje energetske delatnosti i sertifikaciji, a mora da je ima energetski subjekt koji poseduje jednu ili više elektrana čija je ukupna snaga veća ili jednaka jednom megavatu.

Zahtev za izdavanje licence investitor podnosi Agenciji za energetiku Republike Srbije zajedno sa neophodnom dokumentacijom kojom dokazuje ispunjenost uslova za izdavanje licence u skladu sa Zakonom o energetici i Pravilnikom.

Licenca se izdaje za svaku energetsku delatnost posebno, na 10 godina i neprenosiva je.

Privremeni povlašćeni proizvođač

U cilju dobijanja državne pomoći u postupku proizvodnje električne energije, investitor može da se prijavi na javni poziv Ministarstva energetike za dobijanje državnih podsticaja u ovoj oblasti. Tržišna premija i fid-in tarifa su dve vrste podsticaja za koje može da se prijavi investitor zavisno od kapaciteta solarne elektrane.

Proizvođači struje iz obnovljivih izvora (investitori) se takmiče u tome ko će ponuditi najnižu cenu po kojoj će prodavati struju, a pobednici aukcija dobiće državni podsticaj u vidu tržišne premije (ili fid-in tarife). To praktično znači da će država da nadoknadi povlašćenom proizvođaču električne energije razliku u ceni između tržišne i ponuđene cene u postupku aukcija (ali i obrnuto, ukoliko povlašćeni proizvođač bude prodavao struju po tržišnoj ceni većoj od ponuđene u postupku aukcija, platiće razliku državi).

Postupak sprovođenja aukcija detaljno je propisan zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije, a neophodna dokumentacija, detalji pravila učestvovanja u postupku aukcije definišu se javnim pozivom za svaku aukciju posebno. Ukoliko investitoru budu dodeljeni podsticaji on postaje privremeni povlašćeni proizvođač električne energije.

Privremeni povlašćeni proizvođač je dužan da podnese zahtev za zaključenje ugovora o tržišnoj premiji ovlašćenoj ugovornoj strani, odnosno ugovora o fid-in tarifi garantovanom snabdevaču u roku od 30 dana od dana sticanja tog statusa. Ovlašćena ugovorna strana je u ovom slučaju EPS kao garantovani snabdevač.

“U postupku dobijanja državnih podsticaja, pored ostalih obaveza, investitor obavezno dostavlja i održava finansijsko obezbeđenje u vidu bankarske garancije ili novčanog depozita u iznosu koji je definisan javnim pozivom, a koji opet zavisi od kapaciteta elektrane”, zaključuju advokati iz advokatske kancelarije Stojković.

Izvor: biznis.rs

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

BIH: Dodeljene koncesije za dve solarne elektrane ukupne snage 193 MW

Hercegbosanska županija potpisala je ugovore o koncesiji za dve solarne elektrane ukupne snage 192,5 MW. Vlada ove županije raspisala je javne pozive za dodelu koncesija za gradnju dve fotonaponske elektrane, naokon čega je usledilo potpisivanje ugovora za izabranim firmama. Firmi Earth...

Grčka: RWE i PPC obezbedili finansiranje za solarne projekte od 691 MW

Nemačka energetska grupacija RWE i grčka elektroprivredna kompanija PPC obezbedile su finansiranje za izgradnju solarnih parkova od 691 MW/730 MWp u Grčkoj. Portfolio uključuje četiri projekta koji će dobiti sredstva iz Fonda za oporavak i otpornost zemlje (RRF) i dodatne bankarske kredite, saopštio...

Republika Srpska: Usaglašeni koraci na izgradnji solarne elektrane Trebinje 1

Vlasnik kompanije Etmax Siniša Maksimović rekao je da su na Poslovnom forum Republike Srpske i Mađarske u Banjaluci sa mađarskom kompanijom Lugos, koja radi na projektu solarne elektrane Trebinje jedan, usaglašnjeni konkretni potezi za izvođenje radova na tom poduhvatu. -Čekaju se...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!