Elektroprivreda Srbije raspisala je tender za izradu investiciono-tehničke dokumentacije za izgradnju deset Ibarskih hidroelektrana. Ta namera je prvobitno zuastavljena 2010. godine zbog protivljenja građana i ekoloških udruženja.

Zbog toga smo ovoga jutra bili na Ibru u Mataruškoj banji gde se našao Nebojša Jovanović, reporter jutarnjeg programa „Probudi se.“ On saznaje zašto se stanovnici Kraljeva i okoline protive izgradnji hidroelektrana, da li je Elektrorpivreda uopšte radila studije izvodljivosti i uticaja hidrocentrala na okolinu.

Tih deset hidroelektrna planirano je da se izgradi između Raške i Kraljeva. Jedan od najvećih protivnika ove gradnje je bivši gradonačelnik Kraljeva dr Ljubiša Jovašević pojasnio je zašto se on ali i brojne ekološke organizacije protive izgradnji ovih hidroelektrana.

– Ove elektrane mogu da ugroze sredinu oko sebe zato što se nalaze u nizu i faktički predstavljaju jedno veliko kaskadno jezero i nalaze se napotezu od lokacije Lakat do mesta Biljakovac i u tom delu reke Ibar nalazi se jedan zemljišni rased. Zbog toga je predpostavka geologa i hidrogeologa bila da bi tako jezero izazivalo lokalne zemljotrese. Drugi razlog je nio takozvano kapilarno penjanje vode, koje se posebno odnosi na levu oblau Ibra, to se već dogodilo 1963. godine u severnoj Italiji kada je brdo uletelo u jezero i napravilo jedan veliki talas koji je preskočio branu i tada je podavljeno 1700 ljudi. Iz tih razloga država Srbija je 1963. godine iako je krenula da pravi branu na lokaciji Lakat od toga odustala – rekao je Jovašević i dodao da leva obala Ibra odgovara faktički pritoci reci Po, gde se taj događaj desio, da se sastoji od škriljaca, krečnjaka, sike i da je vrlo nestabilna i da to kapilarno penjanje vode može dovesti do smicanja brda i da je ta opasnost veoma realna, prenosi Nova.