Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: KPMG -...

Srbija: KPMG – Vizijom do atraktivnih energetskih investitora

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Direktor KPMG Srbija Džejms Tornli veruje da bi Srbija mogla znatno bolje da se pozicionira kao atraktivna lokacija za investicije u oblasti energetike

Direktor KPMG Srbija Džejms Tornli veruje da bi Srbija mogla znatno bolje da se pozicionira kao atraktivna lokacija za investicije u oblasti energetike

U razgovoru za Njuzvik Tornli kaže da postoji interesovanje stranaca za oblast energetike, ali da ih u investiranju najviše sprečava loša pravna regulativa, kao i oprez međunarodnih finansijskih institucija da podrže takve projekte jer smatraju da je stepen rizika previsok.

U kojoj meri je Srbija atraktivnija u odnosu na zemlje u regionu?

– U odnosu na zemlje regiona položaj bi mogao biti bolji. U okruženju je ostvaren značajniji napredak u razvoju obnovljivih izvora energije (OIE) i postizanju ciljeva koji su postavljeni u saradnji s Evropskom energetskom zajednicom. Možda je najveći problem da se Srbija pozicionira kao atraktivna lokacija za investicije u oblasti energetike nedostatak vizije i strateškog opredeljenja. Ovakve investicije otvaraju veliki broj radnih mesta. Samo je na razvoju vetroparkova u periodu od 2000. do 2010. godine u EU otvoreno između 200.000 i 300.000 novih radnih mesta, „Solar“ je u istom periodu otvorio još 100.000, a pretpostavke relevantnih evropskih organizacija, kakav je AEBIOM, jesu da će se maksimalnim iskorišćavanjem biomase otvoriti do jedan milion novih radnih mesta širom Evrope.

Koje su to oblasti u energetici u kojima Srbija ima najveći potencijal za ulaganje?

– Pre svega sistemi daljinskog grejanja, a potom i pojedine grupe unutar OIE, poput biomase. Postoje tri razloga zašto su sistemi daljinskog grejanja zanimljivi. Prvo, u ovoj oblasti decenijama su izostajala bilo kakva ulaganja, a većina lokalnih samouprava danas nije u stanju da ih sama realizuje. Drugo, izuzetno je nizak stepen diverzifikacije energetskih izvora, odnosno velika je zavisnost od gasa. Treće, u Srbiji postoji dobar okvir za privatno-javna partnerstva koji omogućava realizaciju investicija bez dodatnog zaduživanja lokalnih samouprava. Ovde pričamo o investicijama koje po veličini mogu iznositi i nekoliko stotina miliona evra. Od OIE interesantna je još samo biomasa, koja je potpuno neiskorišćena kao izvor i električne i toplotne energije.

Koliko su uopšte iskorišćeni ti potencijali, odnosno koliko se realno investira u profitabilne oblasti u energetici?

– Značajni potencijali su otključani ukidanjem državnog monopola na proizvodnju struje, te otvaranjem mogućnosti ulaganja u OIE. Činjenica da u Srbiji ni danas ne postoje „bankabilni“ ugovori o otkupu električne energije, koji bi investitorima omogućili da zatvore svoje finansijske konstrukcije, u izvesnoj meri obeshrabruje nove investitore. Tu su i dalje brojne administrativno-regulatorne prepreke kao ograničavajući faktor. Postepeno slabljenje kontrole cene struje ili privatizacija EPS mogli bi privući značajne investicije u konvencionalnu generaciju. Poređenja radi, podizanje CAP kvota za obnovljive izvore energije, kakav su izveli Mađari i Hrvati, dodatno je povećao nivo investicija. Hrvatska je u razvoj vetroparkova ušla posle Srbije, a danas ima operativne vetroparkove iz kojih proizvodi više od 400 MW električne energije, dok Srbija još uvek nema nijedan.

Koje su prednosti Srbije što se tiče finansiranja u energetiku?

– Velike mogućnosti otvara potreba da se što pre uđe u proces osavremenjivanja, optimizacije i diversifikacije sistema daljinskog grejanja. Potom je tu biomasa kao potpuno neiskorišćeni izvor energije. Za kraj, činjenica je i da su postojeći proizvodni kapaciteti na lignit, na primer, stari i više od 40 godina, što takođe otvara značajne mogućnosti za investicije.

Koje su najveće mane?

– Pre svega cena struje formira se van tržišta. Proces izdavanja neophodnih dozvola je komplikovan i nejasan, a regulatorni okvir zahteva doradu. Međunarodne finansijske institucije su i zbog toga oprezne da daju garancije jer indentifikuju previsok nivo rizika. Mana je i nedostatak iskustva lokalnih samouprava na realizaciji projekata privatno-javnog partnerstva.

Da li postoji dovoljno veliko interesovanje stranih investitora, a da li srazmerno tome ima i dovoljno realizovanih poslova?

– Interesovanja nikad ne manjka jer je prilika mnogo. Problemi nastaju već sa međunarodnim finansijskim institucijama, koje po pravilu prate investicije ovih razmera, a koje su i dalje oprezne. Ovo je uglavnom motivisano nedovoljnim brojem pozitivnih primera u zemlji. S državom i EPS oni sarađuju bez problema, ali s privatnim investicijama ide znatno teže.

Na koji način bi mogle da se povećaju investicije? Da li su to podsticaji?

– Već postoje značajne investicije u sektoru energetike. Tu pre svega mislim na ulaganja koja imaju EPS, NIS, „Srbijagas“ i na razvoj hidroelektrana male snage. Evidentno je i da vodeće kompanije iz ove oblasti pokazuju značajan interes da uđu u strateško partnerstvo sa EPS. Veće učešće privatnog sektora u ovoj oblasti moglo bi se obezbediti daljim pojednostavljivanjem regulative i procesa izdavanja dozvola. Primeri iz regiona pokazuju da je ovo jedan od najsigurnijih načina da se povećaju investicije.

Izvor; Newsweek

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Rumunija: Econergy pustio u rad solarni park od 92 MW

Econergy, nezavisni proizvođač energije sa sedištem u Izraelu, pustio je u komercijalni rad solarni fotonaponski projektu snage 92 MW u mestu Parau u Rumuniji. Projekat je u suvlasništvu kompanije Econergy i francuskog investicionog fonda za obnovljive izvore energije RGreen. Econergy je...

Rumunija: Premier Energy preuzeo CEZ Vanzare

Premier Energy, jedan od najvećih snabdevača i distributera prirodnog gasa u Rumuniji, kompletirao je preuzimanje kompanije za snabdevanje električnom energijom CEZ Vanzare od fonda Macquarie Asset Management. Nakon ove transakcije broj kupaca kompanije Premier Energy dostigao 2,4 miliona. Lokalni portal profit.ro...

Hrvatska: Pokrenuta proizvodnja u Rafineriji nafte Rijeka nakon investicije od 100 miliona evra

Po završetku redovnog remonta i realizaciji osam projekata usmerenih uglavnom na povećanje energetske efikasnosti, započeto je postepeno pokretanje proizvodnje u Rafineriji nafte Rijeka. Sprovođenjem ovog investicijonog ciklusa, vrednog više od 100 miliona evra,  rafinerija korak bliže transformaciji u modernu evropsku...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!