Biznis.rs u seriji tekstova „odbrojava“ dane do obelodanjivanja Predloga budžeta za 2023. godinu, a sa sagovornicima pokušavamo da utvrdimo na koji način bi budžet trebalo da tretira neke od ključnih sektora – poljoprivredu, energetiku i građevinarstvo.
Fiskalni savet je uoči skupštinske rasprave o rebalansu budžeta upozorio da su ogromni rashodi za pokrivanje gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora najvažnija budžetska promena i glavni razlog za izmene državne kase za 2022. godinu.
Izračunali su da je u te svrhe u rebalans uključeno 1,3 milijarde evra, namenjenih Elektroprivredi Srbije (EPS) i Srbijagasu. S obzirom na to da je u pripremi novi budžet, čije detalje bi javnost trebalo da sazna tokom ove nedelje, treba se podsetiti i najave ministra finansija Siniše Malog, koji je tokom rasprave o rebalansu rekao da država kreće u restrukturiranje EPS-a i Srbijagasa, ali i obećanja da država neće odjednom podići cenu struje na tržišnu.
Kako bi onda trebalo koncipirati novi budžet, kada je reč o potrebama domaćeg energetskog sektora? Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs da su, kada je reč o elektroprivredi, ključna ulaganja u remont prenosne i distributivne mreže, revitalizaciju kopova i izgradnju novih kapaciteta.
„Kao inženjer, ne mogu da kažem kako te potrebe treba pretočiti u stavke republičkog budžeta, ali mogu da ukažem na to za šta je novac potreban. Kada je reč o remontu mreže, treba imati na umu da su ukupni gubici u sistemu na nivou od oko 4.500 gigavat-časova godišnje. To znači da ‘spalimo’ jedan Kostolac svake godine“, rekao je Zdravković.
Drugi prioritet koji zahteva ulaganja iz republičke kase je revitalizacija kopova uglja jer, kako podseća naš sagovornik, od njega zavisi 70 odsto proizvodnje struje.
„Termoelektrane Nikola Tesla sa kapacitetima u Obrenovcu, Velikim Crljenima i Svilajncu su najveći proizvođač struje u ovom delu Evrope, ali problem je ugalj. U ovom trenutku kada neko planira budžet mora da vodi računa o tome koliko ćemo struje morati da uvezemo – a to znači da mora da ima dobar pregled stanja u elektroprivredi, da zna će nedostajati određena količina uglja, kao i da je hidrološka situacija trenutno nepovoljna“, kaže Zdravković.
Treći prioritet su, kako ističe, ulaganja u nove kapacitete.
„Treba završiti (termoelektranu) Kostolac B3 i napraviti još jedan takav blok, jer u Kostolcu ima više uglja, kvalitetniji je i lakše je napraviti takve pogone. Takođe, treba napraviti reverzibilnu hidroelektranu (RHE) Bistrica„, savetuje Zdravković i naglašava da to nisu projekti kakve „pokriva“ jedan budžetski period.
Premijerka Ana Brnabić je, inače, u ekspozeu navela da će energetika biti „apsolutni prioritet“ nove Vlade, i da se u tom sektoru planiraju investicije od oko 12 milijardi evra u narednih šest godina. Ona je tada rekla i da je pri kraju izgradnja bloka B3 termoelektrane Kostolac B, i da se očekuje da će proraditi tokom sledeće godine. Što se tiče RHE Bistrica, procenjena vrednost projekta je 625 miliona evra.
Prema izjavama zvaničnika, očekuje se da će sledeće godine početi izgradnja naftovoda koji bi omogućio da se Srbija priključi na naftovod „Družba“ u Mađarskoj, a vrednost projekta se procenjuje na 100 miliona evra.
Za novi budžet od značaja je i poruka misije Međunarodnog monetarnog fonda, sa kojom je sklopljen načelni sporazum o novom, 2,4 milijarde evra vrednom novom aranžmanu.
„Otkrivene slabosti u energetskom sektoru Srbije zahtevaju odgovarajuće reforme kako bi se osigurala energetska bezbednost, energetski sektor stavio na zdrave finansijske osnove i promovisala štednja energije. Za postizanje ovih ciljeva biće potrebno dalje prilagođavanje energetskih tarifa po potrebi, dok bi trebalo proširiti ciljanu podršku za ugrožena domaćinstva“, poručio je MMF u saopštenju po završetku pregovora u Beogradu.
Istakli su da će podjednako biti važno restrukturirati energetski sektor, poboljšati planiranje proizvodnje i investicija i ojačati finansijski nadzor i upravljanje u energetskim državnim preduzećima, piše Biznis.
