*Našim propisima omogućeno stranim kompanijama da istražuju i eksploatišu nalazišta zlata *Država bi mogla da subvencioniše kako se koncentrati ne bi izvozili *Novac koji se ulaže u rudarstvo se najsporije vraća
Vesti kao što je današnja da je na jugu Srbije pronađeno ogromno bogatstvo, odnosno da su Kanađani na samo jednoj lokaciji otkrili 19 tona zlata, snova uliva nadu da je rudarstvo novi “kec iz rukava” za Srbiju.
U Srbiji se najbogatija nalazišta zlata nalaze u istočnom delu zemlje, pre svega u okolini Bora, Majdanpeka, Zaječara i Negotina, ali i u okolini Raške i Medveđe.
Međutim, zbog nekoliko faktora, te zlatne žice iz naše zemlje nose strane kompanije.
U rudarskoj groznici ovde trenutno učestvuje oko 25 kompanija, a samo u istraživanje ruda uloženo je prethodne godine više od 60 miliona evra. Procene su da su ove cifre mnogo, mnogo veće.
Prema nezvaničnim procenama, u neiskorišćenom rudnom bogatstvu Srbija ima skoro 300 milijardi dolara. Samo po količini zlata, negde smo na 58. mestu na svetu.
Ipak, geološka istraživanja na terenu, osim što su skupa i traju dugo, ne znače da će vađenje rude i početi, jer pre otvaranja rudnika, predstoje godine kalkulacija i analiza da li se pokretanje posla uopšte isplati. To je jedan od raloga zašto mi ne ulažemo sami.
Tako je našim propisima omogućeno stranim kompanijama da istražuju i eksploatišu nalazišta zlata.
A posebno je pitanje, pa, imamo li onda bilo kakve koristi od zlata na kome ležimo?
– Naš interes jeste da kroz rudnu rentu ostvarimo određenu korist i kroz zapošljavanje radne snage. Najveća bi korist bila ukoliko bi se prateća industrija oslonila na buduće rudnike. Jer, sama sirovina, koncentrat nema neku jaku vrednost (ne samo zlato, nego i druge sirovine).
Vrednost metala tek dolazi do izražaja kada se finalizuje njegov koncentrat – kaže za Telegraf Biznis, Miroslav Ignjatović, inženjer rudarstva pri Udruženju za energetiku i rudarstvo.
Kako ističe, naša vlada morala bi da da određena podsticajna sredstva kako se ne bi koncentrati izvozili. A nijedan zakon ne sprečava stranu firmu da izveze, već se oni vode isključivo ekonomskim interesom.
Kanadska istraživačka firma “Medgold Risorsis” koja je ranije najavila da je u Južnoj Srbiji pronašla indikatore da se u tom kraju nalaze bogata nalazišta plemenitih metala, sada je i potvrdila te rezultate, na pitanje, kada bi se mogli očekivati konkretni benefiti kaže:
– To je još na dugom štapu, moraju da se rade detaljna geološka istraživanja, pa tek onda možemo govoriti o nekoj eksploataciji, što dalje znači da je nesigurno. Setite se samo bornih metala – kompanija koja je imala ekspotaciono pravo se jednostavno povukla i posao je stao – kaže on.
Dodaje da tek kada se krene sa radovima možemo reći da je otvaranje rudnika na vidiku i da ima benefita od toga.
Pravo korišćenja – šta tačno znači i koliko im dozvoljava?
Prema nekim ranijim procenama, od eksploatacije rudnika država Srbija bi ubirala pet odsto neto prihoda takse za korišćenje mineralnih sirovina, kao i dodatnih 15 odsto na ime poreza.
Pravo korišćenja su zapravo tenderi koje novi Zakon o rudarstvu povezuje u istražno i eksplataciono pravo. Odnosno, kompanija koja je vršila istraživanje ima prednost kod prodaje samog rudnika, odnosno kod daljeg iskopavanja (uopšte, bilo kakvih radova).
Stari zakon, podseća Ignjatović, to nije garantovao, i zato je bilo malo tih investicija.
– Stranci nisu vdeli sigurnost u tome da ceo posao oni završe, od istraživanja do eskplatacije. Kao što sam rekao, korist naša može biti kroz rentu i radnike, ali sve ide njima. Naravno – kaže on.
– Poznato je da novac koji se ulaže u rudarstvo se najsporije vraća. Bez obzira na savremene metode istaživanja, dok ne zaokruže sve ne znamo koje koristi tačno imamo i koje su to vrednosti – objašnjava.
Podseća da se često govori da je neko ležište bogato sa različitim mineralima, ali nekada to može da ima i negativne efekte:
– Da biste dobili koncentrat morate da ih odvojite, a ta tehnologija je često skupa, ili je jednostavno nemoguće da odvojite minerale. Dobro je to što sve pozitivno kod zapadnih firmi one dalje primenjuju i ovde počevši od zaštite životne sredine do standarda u zaštiti pri radu – kaže Ignjatović.
I u odnosu na ukupnu površinu teritorije i broj stanovnika, ubrajamo se u red zemalja koje su bogate mineralnim sirovinama, ali za pokretanje proizvodnje u novim ležištima nedostaju finansije i oprema.
U poređenju sa zemljama u neposrednom okruženju, odnosno bivšim republikama SFRJ, sigurno je da Srbija raspolaže znatno većim mineralnim resursima i rezervama zlata.
U odnosu na svet, Srbija se prema trenutnoj proizvodnji zlata nalazi na 76. mestu, daleko ispod Turske, Finske, Švedske, Bugarske, Španije…
Jadarit bi mogao biti zlatni izvozni adut, ali i to nam je “na čekanju”.
Izvor; telegraf
